Straža

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 30 ЈУЛА 1915 ГОД.

ГОДИНА V БРОЈ 205

БРОЈ 5 ПАРА

Стан Редакције и Ад< министрацнје Космај» ска ул. бр. 22. Огласи се дају у Ад' министрацију. Цена утврђена. Неплаћена се писма не прнмају. — Рукописи се не враћају. Писма, рукописе, нонац и све остало што се односи на лист, слати власнику листа

БРОЈ 5 ПАРА

Адреса за телеграме „СТРАЖА*-Београд Претплата за Србију на пошти: на годину Дин. 12 . 6 месеци „ 6 - „ 3 месеца . З - „ 1 месец „ 1 За иностранство на пошти: на годнну Дин 30- „ 6 месеци „ 15'„ 3 месеца „ 7-50

НЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | УРЕЂУЈВ ОДБО Р | ' ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

г Сонино о Демаршу ИМ, 29. ЈУЛА. Пред дописником „ТаЈ*мса“ Сонино је дао ову изј*аву: „Демарш Сила Четворног Споразума код балканских влада треба тумачити као предзнак Ј’едне велике и генералне борбе на свима фронтовима“.

пт-ттп — Преговори између српске и грчке вла е — Спсц. извештај НИШ, 29. јула. Сазнајем из владиних кругова да се повсдсм корака Сила Четворног Споразума воде -ндшв и г пчке владе преговорн о уговору. Колико сам успео да сазнам обе ће владе дати истоветан одговор, да се Бугарској не мсже уступита ни стопа српске — (грчие) територије. ЈОВАНОВИЋ.

Наши адвокати

У јгвности је била реч о томе, како манистар /путрашњих дела није предусретљив према адвокатима, који су данас као војни обавезнвци, остали и без орихода својих, и — без икаквсг осигурања од страве Државе. Наводи се као пример, како је некима већ то учињено, и како се то више никоме не чини,;и ако су адвокати, сталеж, о коме треба водити рачуна, итд. У принципу, не^амо ништа, противу адвок*та; сваки има арава да се за опстанак своје егзистенције бори. Али, да се разумеме. Пре свега, међ адвскатима је мало људи, који пре рата нису скукаторили толвко, да сада за време рата, уз пристрсјну новчану храну и друге бенефгције, као интелиген* тни људи, ве мсгу жввети. Писап ових редова, познаје масу адвоката; са њика је у многим пословним везама, и тврдо верује, да сиротвње међ’њвма нема таквих, да су биле потребг.е оне јадованке преко листова. Мањ’ а! 0 је по која од њих стално аапослеи за зеленим столом (чо-

века без греха и вема — ми то не осуђујемо) редовно око келнераја, или одан и другим пороцима. Али, тзкви молим вас људи. не треба да срамоте, један читав ред наших огмених грађана, — факултетлија којима никад ни]е нити ће требати државна служба! Посгојк читава маса, мла ђих и вредних алвоката, који Су за по неколико година за радили, завидне капитале. И зар нма данас каквог рентабилнијег пссла, него бити добар адвокат? Нкје ту зеп. Њега треба тражати на дру гом месту. Овде! су изгледз, у питању људи, којима је адвокатура била увек, па је и данас Само срество, око трке зависоким положајем и великих пенсија. Рат их је затекао, као адвокатске без клијентеле, а многе као редСве и друге чиновнвчиће у о-| перативним једишшама, — па би сад да се извуку; али, са да, преко прага министра унутрашњих дела, и да се оСлободе војне обавезе. Таквнх је било већ неколико примера, па знамо чак и снај пример, кад се је један

адвокат поставио, чак, за пиСара полициског(М) И у Министарству Унутраш* њих Дела, има људи, који те и такве сво;е пријатеље, да нас згдовољавају; взлазе им на сусрет,- дају вм службу, да би их ослободили војне обаЕезе. А зна се, да ге у мирно доба од адвоката, шжо и никад није хтео прнмати ни за среског началникз, па некк чг к и за окружног. Дакле, сад смо на чисто. Не треба срамотити масу наших адвоката, чијој интелигенцији тако што и веприличн, нећ рећи чисту истиву. А Министарству Унутргшњих Дела, ако требају виши чиновници нека их прво траже међ својим особљем, има га хвала Богу доста од толи* ких наших партија, а господи, која хсће и данас да тера партиске ћефове, само можемо рећи: да се припазе, јер свему има граница.

да би смо ми требали да уступимо Бугарима оно што тргже, јер душе ваља, требг да призна мо, да су Бугари много напреднији од нзг, они су и много промишљенији од нас — прихвати један поручник,

ксји ]е седео за другимстолом и који га је добро’познавао — јер би вас добро упознали, н не би дозволили да се неколико година товите на њихов рачун, као што код нас го чините. Аргус

Наше бојиште —• Осујећен покушај. — Артиљериске борбе код Д. Милановца. (Извештај Врховне Команде) КРаГУЈЕВАЦ. 29 јула. V току 27 јула спречили смо пешадијском и артиљериском ватром непријатељеве пскушзјг утврђивања на не* колико места на левој обали Саве и Дунава. У току ноћи кзкеђу 27 и 28 јула наша је артиљерија с успехсм тукла непријатељску комору на путу из Верчерова за Оршаву. затим код села Тисовипе и у близинн Сбколсвца. Те ноћн непријатељ је кзбапио дза артиљериска нетка ка Доњи Милановап а затвм отворио јаку пушчану и артиљервску ватру на нашу обалу код тога места коју је нзша зртнљерија врло брзо ућуткила. У Доњем Милановцу убијено је једно дсте.

У Цариграду и Једрену — Очајно стање — Једна случајност — Турско-бугарски споразум — Бугарске труне у Дедеагачу (Писмо из Солуна)

јкшр ш - Поенкаре краљу Квнстаитину Солун, 29. јула У атинским дворским круговима много се говорн о пи сму које је Поенкзре послао краљу ■ Константину. Писмо донео сам грчки посланик на париском двору, који је пре неколкко дана дсшт у Атину по нарочитсм иозиву грч ке вгаде.

рабош Познавао сам га добро. Као детету испод Велебита њему је Шумадија указивала сву мклост. Једном речју живсо је као бубрег у лоју, или још боље да се послужим његовим сопственим речима: живео је као да је имао Србију пет пута да прошири. Био је чак и секретар једне наше установе }:. Пре неко вече седимо и разговарамо о општој ситуациј,-. — Знате шта ја уопште мислим I

Од једког мог прнјатеља који је пре трн дана стнгао из Цариграда дознао сам следеће: Цариград је пун рањеника; за њих нема ввше места ни у самем Цариграду, ни у Ро* досту, те се односе у Једрене, куда је до сад упућено већ 12 возова. Г1рича се, да је при последњим нападима Енглеза и Француза на Критиу дошло до једног критич ног момента за Турке, већ им је била нестала муниција — и да су савезници продужили напзд заузели би најбоље позипаје, али је случајност хгела да и они обуставе даље еападе. Међутим од тог

времена довучено је мнсго муниције преко Бугарске. а нарочито још много подв п дних лађа и аероплгна. Сбв мсетови на Једрену су минирани. У Једрену има само 10 хиљада војске. Новим споразумом исмећу Турске и Бугарске одобрен је превоз бу« гарских трупа железницом преко турске тераторије. До Сад су могли прелазити само 20 војника, а то без оружја, а сад мсгу пролазити читави возови војника. Богарн се свим правом користе и превезли су у последње време преко Димотике велики део својех трупа у Дедеагач. И.