Straža

ГОДИНА^У БРОЈ 206

БЕОГРАД, ПЕТАК 31 ЈУЛА 1915 ГОД.

БРОЈ 5 ПАРА

Стаи Редакцнје п Админмстрације Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Администрацију. Цена утврђена. Неплаћена се п-:сма не прнм^јј. — Рукоп-_.| се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се одкоси на лнст, слати власнику .жста

БРОЈ 5 ПАРА

Адреса за телеграме „СТРАЖА"-Београд Претплата аа Срби|у на пошти: годину Дин. Ј2 - . 6 месеци „ 6'3 месеца . З 1 „ 1 месец „ 1 За иностранство иа пошти: на годину Дин 30' „ 6 месеци „ 15 „ 3 месеца „ 7'50

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | УРЕЂУЈВ ОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Русија и РумуниЈа БУКУ ЕПЈТ, 30 ЈУЛА, Братијано је примио руског посланика и са њиме је дуго конферисао. У добро обавештеним круговима говори се да Ј*е посланик предао Брагијану последње услове Русије. Не дође ли доЈСпоразума посланик ће напустити Букурешт.

Пре»а ;«‘дном распису п објашњењу Главке Интенда туре сви чвнсввици који примзју од државе новчану храну, подељени су, у неколико чатегоријз. У место да се је стЕар упростила, она се је још више компликовага ,Овако, са обвезницима, са војним чиновницима, и држгвнимор ганима, сравњени су и они, који ниеада нксу били војници, као и лица — реквири рана за службу. Маса једна погрешака поо влачи се преко целог »објаш њења“ о коме је реч, о којима би се могла омзња књи га наппсагв. Али ми ћемо беспристрасно, сзмо неке одред се сзде изнети, те да се виде силне аномалије. У грвом ставу, који одре ћује новчану храну, написано је: да се по 4 динара рма да вати указнвм чиновницима, сфииирима, и пенсионарима. — Лепо. Да аналвзирамо прво ту одредбу. Шта упраЕо интендантура у Врхсвној Команди, сматра за неуказна, а шта за указна лвца? Чиновник који је дао оставку на државну службу, или је из ове отпуштен, из полвт,чких разлога — је ла указно или иеуказно лице? Банкарски чиновник, глу* мац, учитељ, агенат, — равна /<и се неуказном лицу, и кад је без овзга згнимвња? По нашем мишљењу, та су звања везана за личнсст, и у приватном животу, нвкада се |едно такро лвце неће титулисати са „бввши*, што је на своме месту, па онда зашто у тај ред где збиља и такввх људи има, трпати бпвше држгвне чиновнике, дакле, рт није указна лнца, која су и

сада као чиновници, вли и ратним списком као обвезници чиновничког реда распоређени. Знгчи: ако (е Држава (чвтај: Министар) казнила једнога чивовника отпустом из службе, сада и у рату, сн треба да се казви, — мањом нов чаном храном! Каква је у осталом рззлвка сада у рату. езмеђу генсионара и бивших, или у сстав ци држзвних (указних) чаи:вника; волели би да нам се то об)а<ни. Пример једзн. Један старзц — пеезионер, од свсја< 60 година, која није више скоро нв себи користан, и само се тако рећи, води у неком надлештву на списку, прима 4 динара новчане храње; а један „бивши“ чиновник, кога су отпустили на основу $ 86 зак. о чинов, -- или коме је увзжена сставка на државну службу, који се сдвре радећи на бојишгу или у позздини, прима 3 дин., нсвчање храве. в) Људи, који су служнли у војсци, и обвезницн су и данас, и као чингвчици, на некој војној дужности — из« рзвнати су Са људнма који нису ги видели војске. Један свештенак, суплент, адвокаг, чиновник општине варсшке, приватни лекар, медецинар, апотекар, гриватни инжињер ит.д. ставља се по тој одредби, иза једног практикантића, који је пре 2—3 месеца добио указно звање. Има и грдних јсш грешак8, ала, доста је и ово. Ако се је хтело нешто да урада гшметно, онда је то требало оввко урадитв: 1) Офипври, чиновнвци (активни и бившиукоје саадају

н пгнсионерч на војишту) и сви обвсзници чИНСВНИЧКОГ реда по ратном списку, који врше службу администраткв ну, као и сстала лицз, која се у грађанству као таква смгтрају (свс-штенвци, апоте кари, књижевници и сви горл именованг) да прамгју по 4 дии дневво. Остала лица по 3 дингра. То на војишту. 2) У позадини, по 1 дин. дневно мзњс (из пуно разлогс). Ето такво је требало да буде правилно и граведно ре* шење питањз, о говчаној храни.

немачког глзвирг квартира, који је држао, да ће еаергач ним и снажним нападом не само освојити тврђаву већ к заробити огромзн број руских војнкка. Међутим, ово ниЈе потло зч руком, *ер је руски главни штаб показао толико споссбностп. дз је благовремено уклонао и трупе и пео материјал.

Одговор Грчке [— Кад ће Грчка одговорити на ноту Четворног Споравуна Атина, 30. јула У владнним се кругсвима говори да ће влапа на ноту Четвсрног Споразума одго ворити одмах по одговору Бугарске владе. Сазнаје се. да ће пре сзсга одговора грчка влада послати у Ниш једну полнтичку личзо:т ради споразума! Пад Варшаве — Проелава у Берлину Букурешт, 30. јула. Јављају вз Берлина да је пад Баршаве прослављен на веома свечзн начин у целој Немачкој, а нарочито у Бер лину, где су стога прир<ђене манифестације. Пред цзрским дворцем била је смештена једна пољска батерија, нароча то за ову свечаност доведена са фронта, и испаљено је 60 топовских метака. Говорећч о значају Варшаве њмачка штампа није баш најусхићенија овом победом. „Берланер таге блат н доноси у уводном чланку, како падом Варшаве није псстигнуг циљ

Какав ће бнти одговор грчке владе Апшз, 30. Јула Ргзлика измсђу садашњеи 1прошле ноте Четворног Спојразума састо и се само у то јме, што су у овој последњој I ноти Силе Спсразума унеле неке нове тачке, које ће још више зближнти Србају и Г рчку. Одговор ка ноту неће се разликовата од заклетве коју је краљ изрекао пред п-р. 1 ментом, а која глзси: — Кунем Вам се живим Богом, да ћу паз^?ги И шти т«*ти интересе и гезависиост, као и територијалку целину држане! Одсгупањем од ове заклетве крзљ би нзвукао ка себе и Сзоју династију осуду и нерода и историје.

— Неначки новац побијају Букурешт, 30 јули. Финансијско ста.:е Немачк« Је веоми тешко, и може с< слободно назвати криеичним Узрок овоме је, што је пре стао сав извоз инд/стријскиг продуката, који су била глев ви извори немачкнх прихода, Немачки папирни новац у не утралнии државама не прима ју, или ако и примају а онс са одбитком преко 20 од стс од вредноств.

Женски свет О разводу брака Нисмо рзди — зато што се не осећамо довољко моћни — да износимо узроке разводу брака; они су одвише комплицкрани. Ми износимо искључиво статистичке податке о броју разведених бракова у Фрлнцуској, Енглеској и Нем-чкоЈ. НзЈвећи број бракоза се зачључује у Немачко , а и највећи ! бро: разведених бракова је опет у Немачкој. У Француској, где посгоји и условчи (гргђански) брак, ипак је број рагведенгх |бргкова несргвњено мањк, зато што се води озбиљно рачуна пре ] но што се ступи пред олтар, Енглеска чини средину. У бројевима према тачној статистици излгзи следеће: За годику дана у Немачкој се разведе просечно око 9 200 бракова. У Францусксј у истој размери становништва једва 6.000, У Енглеској између 7 500 и 7 800. Од тога броја у Немачксј сноси кривЈ-цу за развод Орака: човек 6 7г0 а остатак жена. У Фран;уској човек је кривац за развод у 2 200 случајева а жена у 3 800. У Енглеској, за дивпо чудо бројеви су подједнаки, што значи да је и чове-с исто толнко кривац за развод брака, кго и жена. Држава у којој сразмерно према брс ју становништва има најмање разведечих бракова, то је Холандија. Највећи број јеу П1панији. Ото Вајс: Оаакви смо (АФОНИЗМИ) Благајник; Иа први дан у месецу очекују понеки кроз цео свој жнвот. Прародњак: Међу људима има више папагаја — него међу папагајима.

Шада Олињала уседелица (старијем господину): Ни један човек не може да се похвали да је мене пољубио! Господин: Па у томе не би ии било ничег похвалног.