Straža

ГОДИНА I БРОЈ 4

БЕОГРАД, О ЕДА

БРОЈ 5 ГТАРА

Стаи Рсдаиције и Адмииистрацнје Космај(«* >л. вр. 22 . Огласи се дају у Ад-' министрацају. Цсиа утирђет. Неплаћсна ее писма не грнмају. — Руког.исн се не нраћају. Писма, рукописе, нокац и сас остало што | се односи на лист, | слати власиику листа |

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МШЈЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Адреса ..а гелеграме , СРП- СТРАЖА* Бсоград Претплата аа Србију на оошти!" иа Јодину Дин. 12’. 6 месецп . о’. Ј месеца . 3". 1 месец „ Г8а иностранстко иа поштн : нл I одину Дин зО' „ 6 Јиесеци „ 15' „ 3 месеца „ 7 ' 7>0

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ Г

УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ТЕ.ПЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

п БУКУРЕШТ, 3. аегуста У доброобавештеним круговима кружн глас, да је порта преко својих посланика у Бечу и Берлину известила обе владе, да ће ако у најскоријем времену не добије муницију бити принуђена да закључи сепаратан мир. Ов« је изјава учинила веома тежак утисак у Бечу и Берлину.

—

Наше бојиште

— На Сави и Дунаву (Пзвештај Вј ховкс КсИ5нде) КРАГУЈЕВАЦ, 3 У тску 1 августа на дунавскоме фронту нелриЈахељу рад дуж друма Панчено

ннфикација наших народннх жељај а њнхов рад у томе правцу ннкарнацнја наших нацконалннх иде-» ала. Створил.Ј се нска неу г дип 11 ост 1

Оиасност аа маст и мес' >

августа прекинут је С.аочево.

оделење*које се утБрћизало код Хртковаиа.

Српскн нациошушзам којн је био необично бујаи у старој сриској државн, у доДа када се у Запацно) Европи, у грм смислу, било на ниском стушну и V таотичном судбине. к.ј. - ,, . .■ - ј ;• - >у Ј 4 - ИЈ/ОИЛЈСШ 1 Цре краткога прем. аа ижшла с ган.у, и који, и а(ко н»је оио ола- ј прставило. ,ј е мнннстарска нгредба, којлм се как какан је данас. пречишћеи Српски народ се <5орио за сло- забр 1 њује клање прасадк На„еди очигледан, ве(. унутрашњ« и I боду. За њу се борио, јер ју је! , е та потекла сигурно у каинстинктиван, ипак је био јасан нолео. А колео ју је не иј иеких | ме р,, јТа се осигура потреба у . и са живим. чнацима. 11 он је у [теоријских и платононх раалога. у) 3 сти и месу. Наредба је та Потмало.м зас гоју п^ЈеДерманеЛнбм | већ изразлога чисто практичних, > П у К0 на СВО ме месту само нафичичких, јер. ју■ ј*- схватио као јжалосг, и она проаази као весаставнн део себе самог И т ° је Нина њ е:;иких прсдходкица — ока мила љубав а слободу која се сс не 0 др»,- ава) она се не поштује. није чсказинала теоријскнм начи- , Печена прасегина и дачас се јавно дијалектички.м средством,; продзје 'по госгтнокицгмг и

и си живпм чнаццма. 11 он је у јтеоријских и платонстх разлога. масти и ме су. Нарсдба је та пот На савском фрОвту растерано је једно непријатељско, ста(> .,

, за креме турске владакине. ! почео поново да пламтн одмах по

Српски национализамје нацнонализам своје врсте. Он има нечега спецнјалног и континуираног

у себи. Српски национализам није | дарских намера. нсшто ново, ново сгворено и до данас непоанато, оно што је он био у другим уједињеним зе.\ит>ама, у Италнји, Немачкој и другде, на пример. Он није једна нова појава, која резу.тгира из нових дога1јаја и нових идеја: иити је пак

никако случај са нзшим околним суседима, који су сви, али сви, имали импермјалистичких и госпо-

чачетку и освовном стварању Ка' рађорђеве Србије, да јача и јача. неколико к-асниј, 1 х деценија, и, ако спутаи, да букне са слеI ментарном снагом н 'живошћу у почетку XX нека, но доласку на владу потомка КарађорНева, Кра|ља Нетра 1. Тек данас је он у пуиолЈ расцвагу сврме и тек данас је он затрепсрио у свима нама. Истинв српскн народ и творцн нове српске Карађорђеве и Ми-

ном и д „ј„..чм ,1 П р 0 д а ] е по гостионлцГмг и улинитн у неким метафлчнчким нзла- 1 цама на пању. Међути.ч .многв и ган.нма и суптилно чавијеним фра- МНО ги от лас ни из далека немају . ама. већ л.. оав резлна, љубав тако појма шга нас може постићи. акс> рећи фи ;ика, која се маниЈђесто- будемо н даље тако бсз рачуна вааа и доказивала опипљнвн.т н живел1Ј беч мало бруталним начином. То: Шгатус ује оила љубав сурова, реална; која гоЈених пли мршавлх, алн стасе осећала као иека унутранлва , ријих свиња стао је на минимум. потреба.- Сроин се без н.е није | Велике данашње цене

■ г .. - — — маме проНаш националнзам почиње јбш лошеве С.роиЈе. Јопгу првом ства- дао ни замислити. Он није био ни извођачс, па исгерају на пијацу и из првог стваран,а старе српске ј Р а »>У 11 зидању њеном пока.чивали пропагатор, ли теоретичар ни а- > приплодне кркаче. На нашој пидржаве и оп је увек ишао у ет-јсусталну и сасвнм природну тен- гитзтор за ту идеју, већ прост -н ; ј аци данас ретко се и влде уштронички.м границама српског народа. денцију: да групишу све деловејсуров реализатор њен. Она код јени годишњаци већ махо »1 дво Он је стално био јасан, жив и раскомаданог српског нарола, дн ц>ега иије била једна обичиа, лако и трогодишње крмаче, Јхатице за снажав. И што је најглавиије и ! их уједине у једну и Јединствену н радо примљена ндеја. љубав. одгајивање свиЈва. Пр-.сад сеунинајкарактеристнчниЈе био је ие-1 целину, то јест да се користе јед- већ л,убав кар природни елеменат. шту{у, крмаче се уништују и ,чи резултанта тек иробуђене свести ј прекидан, сталан и прецизан. Мо- ј ним неоспорним и божанским пра-И таква љубав за слободу у сумњамо, једног народа и ново формираннх же се, у ошнте. без икаквог ире- вом к0 ) с ) е велика природа дала,сгвари код Срба је био национан рођених иде а. У српском на-! теривања. рећн да је био и да је роду је национализам нешто бит-! један од Јајстаријих и најбујнијих но, нераздвојно, старо и постало: надионализама. Своју интензиву давнини. Он се још манифесто- ј ност и континуитет он никад нпје вао у тежњи наших најстарнјих губио. И то је неоспдрна његова владара и краљепа: да створе јед- I особина.

бодним и индиввдуалнлм ЖИВОТОМ, !рик јер као што је једном човеку. по-Ја г

мало.м човеку, право да жини сло- : лизам. али национализам ннтеи- г а ј положај у толико ван. инстик-тиван и необрађен,: ћ е Т ежи бити, шго Србија неће не националичам у данашњем, одзкле нмати да добав.жа нн маст; јединцу дато прирбдом неприко- ј мбдерном смис.гу, пречипгђен, све- ' ии свињско месо, а о крупиој сновено право да живи евојим.јстан и м^дерннзиран. То је од; СТО ц И не греба ни говориги. Све засебним жнвотом, тако је нсте прилике био и јесте српски, у- суседне државе, ако ннсу данас,

ну јечноставну и хомогену српску У времену највећег националног! то правр у истом реду мисли дато ј право србијански национализам. а оно ће за кратко врсмс бнти

државу, државу са чисто нацно-| ноништења и искушења, он је не- и Једној народној држави, једиој налним карактером и националном ј прекидно и стрп.љиво тињао и че-1 целини. оличењу скува појелннаца. садржином. Наши старн владари, као прилику и могућност да се! алм ее то право почело :руги.м сси бе.ч разлике. имали су једну са највећоА; снагом разбукти. у,'Искрен.о причнавати и снажно ча и једнаку тенденцију: да групиЈпу ропству турском или господач-{ сеГ,е тражити тек данас у пуној све цокрајине насељене српским ству аустро-мацарском он је *. мери. Најзад, само на тлквом јеи то само Српиким елементом. ван као највећи н. најдрагоценИЈИ Д нн ° правилно.м схватан у чоже Пли, моаерно речена онда је по- аманег, као неизмерно благо. И Д а базира оишта равноправност

А из њега се природном еволу- у пламену. Це/.а Европа гори и цијо.м развио најновији, најмодер- 1 н, апсолутно нећемо имати одамији југпсловенскм нацмоналича« к - е те најнужчије жјЈвотнс намирнице добавити Ј

рабош

стајао само наиионаличам, чист и без нкаквкх примеса и тежња империјали.чма, то јест, да се тако изразимо, народни нацноналичам, а не владарски национализам. И кроз целу иаШу нцродну исторнју,

Кад сс буде наша иојска кренула, у кој« год правац буде Онштини београдској била је| И ш ла) она не ђ е МО ћи тлмо ништа цнја.ма, неемама и приповеткама г ' ,м путем иде се Јгиерад и хао- . потребна једна велика рупа, тамо, 0 д ЖИВСГНИ х намирнииа наћи. Ућн

он

се очувао у народним трвдн- {ф општа једнакост. - Свакнм дру-

• и вери, Јер је код нас вера била I т-ично сгање. ј код Новог Гробља, сд незнам • нераздвојна од народности. упра- Српски народ и његони поштени) колицо метара, за кречану Један I во оличење народности. „За крст ј иредстакницн, још‘у црном по-; београдски предузимач, поднесе јчасни и слсбсду златну“, ту је ј четку, по стварању нове српске понуду за копање, али га одбн.у изузев епохе владе Душана Сил-јзбијен цео наш национални про-|.државе. сдедујући здравом и снаж- Ј С Р веле Д а Ј е скуп >. ног, господарио је тај тако на- грам. И отуда још једна карак-|ном национално.м нагону, пошлн! Копање рупе узела је општиЈја зиаии народни национализам. У терна и специјална ствар за срп- су тим правим пу*ем. 11 тим пу- У своју режчју; и ево данас је нашој старој историји, са врло ј ски народ: да он никад, алн ни-јтем стално и њихови поћомци ве ^ пети дан как0 пет човека са малим изузетко«, нођени су са.мо кад, није улазио у борбу са сво-'греде. Јшп Карађорђе, размаху- ) е Д ним иадзорником, копају гу одбранбенн ратови, и ратови за.јом вером, религијом, док ј'с тојјуђи својим ОЈигрим‘. мачеМт-егГро-; РУ П У - и Ј ош НИС У ни Д° п °ла донародно ослобођење и уједињење., код многих других народа баш ! видно јс и гежио Је: спровесги ту гурали, а наднице су аећ пренаА то је нешто на шта имамо не- сасвим обратно. И чак нешто што јзаједиичку и општу идеју н жељу. зишл$ суму ко;у је пОнудио пресу.чњииог и прнродног права. На- је најкарактеристичније и најчуд- ; и, ио његову шбчс-знуђу, часно и, дузимач ша народна историја нема ниједну : новатије, наш народ. и ако јејревносио наставили су је његови епоху, изузев Душанову епоху • гројствеи по вери. никад није во- јнаследницп на пресголу и из једнс ( која има завојевачко и импернја-! дио бообу због вере, па маФврји из друге династије. Наше дииалистлчко обележје, док то није I бмли Јг противне вере. Јстије ностале су стварно персо-;

ђе у пустош, да ће чак и тамошњи нзрод пасти иа терет војсци. Србнја ће остати и даље главни извор жавотних намнрннца за војску, па можда и за онај побеђени народ. А одакле ће то Србија да смогне? Сутра ћемо свој пре :лог изнети,

Женски свет О имену „Марија“ Аргус | Женско име Марија беше у средњем веку од свију презирано, |м го толико, да су у извесним ј земљам* људи избегавали по сва-