Straža
*
БЕОГРАД, С.УБ07А 15 АВГУСТ 1915 ГОД:
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
ГОДИНА V БРОЈ 228
БРОЈ5 ПАРА
С '»и Редакције и Адмикиориције Косм«јг*» ул. Ар. 22 Оглаги се аа|у V Админисграцију 1Јена утир^гна. НрплаКена се лисма ие лрнмају. — Руколиги се не ираКају. Писма, руколисе, нокац и сне остало што се одиоси на лист, слити нласнику листа
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРГ ПОДНЕ
У
Р Н Ђ У Ј Е О Д Б 0 Р |'
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.
Француска офанзива НИШ, 14. гв г уста Последњи телеграми из Париза саопштавају, даје дуж целог француског фронта отпочела опшга офанзива. Воде се огорчени бојеви. Огромна количина артиљериске муниције троши се и са једне и са друге стране. Детаља још нема.
Наше бојиште — На Сави и Дунаву. Спец. Иввештај Врх. Команде КРАГУЈЕВАЦ, 14 авг. — У току 12 гвгуста на лунавском фронту прекинуто је вепрвјатељу утарђиаање на Молдавском Острву и ксд Белобрешке царинарнице. На савском фронту спречено му је утврђивање на ј левој сбали Сгве нвзводно Од Мишарске Адр. |
1рала, а грчкој влади нотом !признала грчки интегритет и да ће по свршензм рату та скггрва опет повратити Грчксј
Још одмах у почетку све године, тадгњн тројни спо разум (Енглеска, Француска и Руснје) предузеле су, да турску снагу Ослабе тиЈ ие, што ће ратну акцију преаети и на европску Турску, узимајући за базу освајање Дгрданела и Цариграда. Нема сумње, да су те силе свесне биле свих тешкоћз, на које ће на томе путу наићи. Али исто твко нема сумње, да су те силе очекквгле, да ће у поСледњем моменту и Бугарска приступити њима и о лакшати и убрзатн тежњу трсјних сила, не бугарском снагсм, него гесграфским и стратегиским положајем Бугарске. Да су ге силе имале предусретање од стра не Бугарске, на Царигрзд би се ишло на Чата/џу и Цариград би давно и девно ј пао био. После пада Цари-1 града, Дарданели би сгми по себи пали. Падсм Дар-| данела и Цгриграда не би у Румунији било неодлуч-; ности; у Грчкој не би били Интереали, који су ипмн .са мо за одуговлачењем; рус ка би се војска слободним Дарданелима спојила са српском, грчком, талијанском и енглеском војском; један савршено потпун и цео еврспски обруч обвно би се
ско Аустро-Угарске и Немачке и нема сумње, да би оне до данас кагшту/ирале, а многе и многе невине жртве бнле би уштеђене, Тако смо ми лајици предСтгвљзји ток ствара, када смо чули, да су споразумне силе предузеле освајати Дар данеле и Цареград. Међутим ствар је узела други ток. Е чглеско фоангуске трупе предузеле су офанзиву са Галипољског полуострв?, највратоломни јега места. Хиљадама жртава је гада ло, а напредак је ншао пужевском брзином. У Грчкој колебање псвукло је за собом немачке агенте и чквутске шпекулаите, да разним псморским транспортима снабдевају Турску. Доказаио је. да је Бугарска преко Дедеггача Турској Јвозила разне робе и мукицвју, а цинбчки је јавно сбјављивала, да бугарска снага одлучује овам европск г м ратом и настало је уцењквање, Енглеска, ви девши се у тешкоћи, пре дузела је правилан пут. хоји вода олакшању рата, ксји се води за Балканце и њихову слободу. Свзко.грчко острво, које је за-Енглеску имало стратегиЈки значај, Енглескага је просто окупи
Русији је дато распола гање и утицај наБугарску. У Русији имаде много Миљукова, којн слгбо схваћзју полОжај Бугарске. Ако ти пријатељи желе добро Бугарској, они морају тежити њеном препорођају; би била нгјприкладнији систем препорођаја.
Рабош
Ир^ча ми један пријател., којн )е јуче допутовао из Нишз: - ....Одох у подне на ручак код „Беле Кафане*. Седео сам напоље и чекао да дође келнер. Кад сам впдео да кел>ер не мвслн сам да дође. ја га викнух више пута. Он је само одговарао: „СадГ ГТричекао сам једно двадесет минута, али оцо његово „сад* још трзје. Викнух опет једног другог, па трећег, — они само одговарају „Сад!“ Ја опег чекам. Пола један је. Ово шиканиран.с ме је револтнрало, те викнух мало јаче. Један од келнера се емилова, пролази и пита шта желим. Рекох му да жслим да једем. Он одлази у кујну и враћа се са речнма — Извиивте господинс, ништа више нема! Већ је доцкан! .Можете добити — кајгану!... А/>гус
Уаошш шбвИ1ј1 Са наше пијаце Можда се ни на једној пи јаци у целој Србијн не воде тако несолидне шпекулације, као шго се чини.на нашо), бе^ оградској пијаци. Шпекулације су тс непрекилне и прелаае са •едне намирнице на другу Пу блика, као потрошачи, морају в^чито да воде борбу и ако не могу ниш га да помогну. Пролетос се зодила очајна борба око пшенице, Београд није имао брашна, па слсдстгенони хлсба. Наша општина је морала да тражи брашна на све сгране, да подмири потребу
свога гоађанства. Цене су биле ј колосалне. Међутим је пшенице било у земљи, него су је шпе- ј куланти држали у својим ру- ј кама и уцењивали нашу патњу. Сг.п је дошао ред на кукуруз. Пшеница је спала на 26-28до ?0 дин. од 100 кгр. Међутим и кукуруз има скоро исту цену као и пшеницу, а и њега имз у земљи и он мора дг је у рукама многих шпекуланата. Међутим је кукуруз за сиротињу од велнког значаја, јер килограм кукурузног брашна даје далехо већу заситљивост, него иста коаичина пшсничног боашна Према томе ова шпекулншја погађа у првом реду сиротињу, која је принуђена, да се место пшеннчним лебом храни пројом и качамаком. Код нас је заведена потреба, да се лебарима одређује цена, | а овака несолидна шпекулација | довешће дот; е, да се и пшеници и кукурузу одреди највиша пијачна цена, што би сасвим на месту било. Мзгазаџије лрсдају килограм непросејапог кукурузног брашна 0.35 дин. У једном килограму има! најмање '250 грамамекиња, он-| да килограм чистог кукурузног брашиа кошта 0.45 дин. за пециво наплаћују фурунџије 20 1 ј п. д, то онда проја та стаје I 0.65 дин. Међутим је данас ки-1 јлограм ирног хчеба од лше1ничнсг брашна 0 45 дин.
1ш I бШВМ - Овогодишњн износ жетве у килограмимн. ЈМинистврство Нгродне ]Привреде у Ссфији изцало је званичан пзвешгај оприЈносу свогодишње жетве. Према томе извешга у са те* рморијеБу^арске пожњеве* мо је: Пшенице, 1,257.698856 -кгр; ражи, 193,604,933 кгр; јечма. 384,714,462 кгр; ов са, 138 544,165 кгр; просо, 3,298,480 кгр.
или удовица удаје. Разлика је само та, што су такви данзшњи огласн мало у глађенВЈИ, финијк и примамљивнји. На пример данас таквн огласи псчињу са рад >* малог познанства гражи ит.д. Па после изјављује, клко не тражи лепоту, него само тражи чедност, доброту срца, племенктост; не пита за године, а може имати и једно дете (разуме се не девојка, него удовица), којеће волети, каода ! га је он родио. Тек при свршетку огласа спомеве, како би I добро било, да нешто мало и ! у готову донесе, само колико , да се прошири рздња (ако је ! трговац), или омогући неко врло рентабглзо предузеће (ако је пнжињер) или да се олакша ! угоднији будући брачан живот поред његове плате која изI носи толико и толико (ако је I чиновник), или њихове пензије (ако је пзнзионер), која износи јтолико и толико. Еле, некако ! се све окреће око пара и за! вршава се парама. Али је речено некако фино, њежно и примамљнво, да удаваче почну 0 томе одиах озбиљно да ми сле. Али ова) оглас, што га је објавио пре сто и тридесет година носи на себи печат грубосги, ваљда с тога, што је оно поколење бипо грубо, од овог нашега, а ако се дода, да је тај младић Немац био, онда се та грубост може потпуно раз)мети: Ево тај оглас. „Млад човек, стар двадесет и четири године, из добре по1 р„ чае, који је учио грчки језик, латински, историју, лепе вештине и науке математику и цртзње, савршено разуме вокалну и ннструменталну музику жели све ове сеоје таленте заједно са својом особом, која је врло лепз, путем брзка пренесе на једиу сгарију дгму. КанI дидат од своје будуће не тражи ! иишта — сем новаца!“ „Јух, гром га спалко! Зар ја да пођем »а таксг човека, који I само ж»је паре тражи, а не мене!“ —• Нввикнула Он нашч Српкиња.
Шала
Женски свет Мудновати огласи I Рекли смо, да се до данас јзадржала лудост, да се човек 'преко огласа жени, а девојка,
— Али, господине, ја сам уверсна да сте еи срећни у браку... — Да, мени не фали ништа — свмо једна љубгзница.