Straža
/
и-ОГНАД, Н-ДЕЉА 16 АНГУСТ 1915 ГОД:
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
ГОДИНЛ V !>Р0! 229 —. — ■ ј ВРОЈ 5 ПЛРА
С» г и Рсд г •»:и!^ и А дми» ис гриии;е Уосмајсг» ул. Г»р. ;-2 (>» лас и си л.а»у у Ад•скиис1ро1и* у 1 Јена У'1'вр^ени. НеклаГеиа пис»д ие. прнмају Рукописи се не ирићају. Пис ма ругопвсе, ионаи и сне остало што се односи на лист, сла »и илас> \ лис : ј
ИВЛАР.И С.ВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР Г1ПДНГ | У Р Н Ђ У .1 Н О Д Б О Р [ ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА »092.
Словенски }уда БУКУРЕШТ, 15 ав'уста Минисгаретво спољних послова добило је аоверл>ив извештај из Софије да је 12 овог месеца Бугарска потписала уговор са Турском о неутралности.
Без прошле всторвје, не!напад & руско оружје, дато може се будућност ни са-1 Бугзрској у бзлканском сагледатв, а камо ли утврди-|везу цротив Турске, — утв. Она нас учи, да но • | ништавзло је нас, Србе. знамо прошлост па да мо | Тако сведочи најбдижа
жемо сагледати будућност. Најближа историја балканСквх народа није давна, још и данас амаде небројево живВх са^ременика, .они су у стању да причају, шта су својим ушима слушали и свијим очима гледали. Они су чули и видели, да је 1876. руска крв ослободила Бугарску од турскога роп-
историЈа. Пре тринаест месеци дигза се културна Европа, да учини са Турском оно, што није мсгао да учини, шдај сгвом Бугарске. распали бакански савез. После 1876 године Русија се поново дигла на Турску, да довршн започето дело и шта видимо? Бугарска понзвља
огорчене борбе. Савезници ј су увелн у фронт кове трупе. После огромног утрсш
1
!равослабсК
КожаЈЈ$ке радње
ка у мувицајн, Севезнвцај К од нас у Бсогрму »ећ сада.
Су успели да нанесу Тур ј е велика опасност по обућу, цИиа огромсе губитке и дг јали ће пеЈичкна те опгсаости их потисну за 800 метара ! те к настулиги, кад удари јеуназад !сен.а киша, а и љута зимг. У| С обзипом на о^плнрггн ! Г0рив У с *° лоста 0С,? УД НИ . а . Р ' ! и скупо је. Не имати нужнуго-! увај се успех смира у вој
в опсзац^
Одбијен вахтев ва с«винан>е Собрања ним круговима значајан.
као Брло
ства. Четрдесетхкљада РусаЈсну велаку и тешку исто-
леже само под Плевном. Даље сно. све је рекао покојни Аксаков. У тој ру ској крви за бугарску слободу амаде једна бугарска мрља, која је небројеао
риску мр ну, она продаЈе Турској остатак онога оружја, којега је као помоћ добила од Русије у балкан
плоту у кући, па не ,имати и добру обућу, готова је болестј и онда ће се опет појављивати . разне заразе и болеств: биће| Јопет пуне болнице, биће опет ! оскудице у лекарима, а погребна ће кола много чешће сао; браћати до Хз зи-Пог.овца, а кепотребнн ће се гробови је. дан за другим низати н испу„ > Г аничној "” с,, 1 и ~ и “1 ав ® њавати парцелу по парцелу. кореспонденту. .Верлинер Таге- и 1 3 г з блата' — Концесије Вугарској — Парод каже. „с ногу долази ! свака болест*. па се добра о-
Ссфи : а, 15 авг. Министгр председник Др. Радославов одбио је захтев шефава опозкције да се сг зове Собрање у вгнрезак сазив.
Жалш-бгј у Софајп
Женски свет
Мудноватн огласи
15. авг.
Софија, Турски министар унутрзшњих дела Талат-беј Стиг*ћо је у Ссфију у на-
бућа сматра кзо први и нзјважнији услов за чување тела и његовога знравља. Данас је врло тешко у Бе-' ограду обути се добром обу-
рочитој званичној мисији, | ћом. Беспримерна висича цена ксја Се држи у највећој 1 многога је^ обосила, а тек ће тгјности.
1 обосити. Сва та кезгода лежи 1
ском савезу против Турске.! Талат-бе) Је поед коое ^ ол наших т Р гована са кожама с>, ' Оаи се извињавају, као и онг
Р У СК 5 ? тампа назива Б У- : оаодентсм „Берлвнер Таге- шпецеоајисти и кДониј.листи. пута споменута, алв никада ј гарску Кзјином, што Је муч-јблата* изјавио, да су одно- са с.ч-упоћом коже и Бог те неће она сувишна в отужна ки ударила на нас, а нази- С и између Турске и Бугар- пата каквнм све тешкоћама, а бити за спомињање, пошто! ва ;е бгб.иским .блудним СК е врло псвољни и да се » а Ј више том сретном а кијом ........ .. и .... .... , ’ . Мећутим ми знамо. ла су наши
Овај чудноват оглас једног сина, красника, утућујемо нашим матерама. У њему имг кешго и смешнога, али има и тужнога и жалоснога за осетлжво мајчино срце. И код нас има тога, само шго се код нас недознаје ов^ко иоеко новинарских огласв, него се дознаје тек онако из пета слога, а у рубрици полициске кронике. Да то иостоји н код нас јзсан је доказ она песма, која је морала посгати из тих кругова. Она је:
Мијка ме куко, отац «е коре, Зар о 1 ет сиие, оста до воре?
је велика, значгјна и врло синои,“ што иде неваљалии 0 н нада, да ће их скора бу-Ј ретка, можда јединствена трагои. Нвшта то не вреди. дућност лред заједничкик ону С воЈу затсчену р Р обу, од
Куда си пошо, куда го коди Ах, куку мснв, што ли те род
за историју оних народа, који хоће да се боре за
Исгсрија јасно говори, да ј интересима само побољша-1пре рата, по 3 и 4 пута већу! 1 бугарски државници народ- ти, а н« у колико погор и ен У. ве го што је цена пре рага своју слободу Га је бугар- ни морал постављају на „ре- шати као што то оокуша. ; била - За Т У так Р°бу нису иска мрљз: Руси су тада Бу. |алн< ј“ сснови. Жели ли пак | Еа ју да представе Силе Че гарима дали оруж|е, да сејРусвја. да љубљеној Бугар- ТВО рног Споразума. имал ' и Јје могла роби подиПи боре прогиву Турске, а Бу Јској извОЈуЈе истинску сло- Министар је даље нагла- цену на тој в. сипи. Највиша : гари су то оружје за новаа боду, она мора ио други С но, да је Турска вољна дг ажи Ј а била је 30 дин. д.-кле продали Турцима. Ј°ш су ; пут /а је ос/.обсђава, али од учини Бугарској знатне кон- 50 ( 'Д сто Ђоновисе овдс протада Бугари воаили .реалну* унутзрњих Турака. цесије д З вали 110 0 дин - КГ Р значи ’ - /г ~ Ј 1 у ЈГ 4 1 да Је за наполеон могао купити 4 кгр. 1)Оизза. који би уз
Радосављеау политику. Ру сија је ипак Бугарску ослОбодила. Са тешком муком и ве-
рабош
Од пре иеког кремена иала ми је
леким напорима, уз благо ј у очи једиа дама са београдског СЛОВ р1/СГ1С ствооен 1е ^ 912 корзо-а, која пре подне носи плав и ' р ' ' г Ј - а после подне бео цвет године Балкански Савез, Заингересован тпм ја се распиопет против Туоака, да спасе тах Ја У 8 Р° К и дознах: Да оиа нма . “ Ј г . два л.убавника, од којвх један воле још преостало хрншћзнско плав а један бео ц»ет; и да пре*(а побље. РуСИЈа је V том оату томе кал с к °) им има састаиак • 1 * • • ^ 1 си пптпебим 11 »р.т пс мс гала Бугарску и капом и шаком; новцем и оружјем
9‘ уГнуицијо за 20.000 крука
Кад је требао тај рат да буде крунисан заслуженим успехом, Бугарска је месе« цима у Лоидону држала целу Европу у сгаглапији, баш као што и дгнас го чина својсм „неутралношћу.* Резглтат је био мучки
си потребан цвет. Паметна женска!
највишу ажи;у .коштали кнлограм 7 50 дин Међутим наши тргоици продају килограм ђонова 22—26, па чак и 30 дин. ^ Пар мушкнх ципела не може Ко донесе главу песника д’Анун- се ДОб.ТГИ ГСПОД 40 — 30 дин ција добија 20.000 круна. за д е ца ке 0 д 12 —15 ГОДИи 1 нССолун 15 авг лод 25—30 дин., половне жен,, . ’ ’ , _' ске ципеле нспод 30-40 дин., Из поу„даних кзвора се ХС р Цле пенџета и штикле ис: сазнаје, да је аустрнски ге- ИО д 20 -25 динара Претстзнералштаб уценио главу и вимо родитеље, који имају троје талијанског песника д'А «ли четворо деце, а 'још при
У једном недељном листу, што изилазаше у Арауеру (дакле опет Немгчка) 28 фебруара 1844 године изишаб је овај оглас: .Мојој м*јцн. Не збо г 1 крађе, него због туче, седим ј овде (у главњачи), у Арауеру Ја сам у крчии ^бог наплате 1 једног кајишарског рачуна куцнуо само по глави келнера, кога су после мртвог одне.аи. То . јс било сее. Куда си ти, мајко, |отпуговала — незнам, али по! шаљи одмах новаца. Иако ми I је неугодно, ја морам овде оI стаги. Пошаљи, мајко, одмах ! ааре, јер по свој прилици, ја ; Ку морати рачун да платим. Тома Вистли." Када је тај оглас мајка прочитала морала је запевати: Кула сп пошо, куда то водк Ах куку «ени, што лн те рода!
Пп ГапНПАГГ \Г нунција са 20 хиљада кру гом да 1 е чиисвник . °нд* ћемо на 1 адипољу -. <*«,,„•««г г ?.
— Огорчсие борбе. — Успех Савееника —
се његову главу добија по менуту суму.
Атина, 15. авг. На Галипољу су отпочеле од пре трн дана врло
Мањ то могне!
ако им не по-
зима собом донети. По значајности ово питан>е ни мало не уступа питању о исхрани. Надлежнн треба о овоме дубље и озбиљно да промисле.
Шала
Тетка (свог осмогодишн^г рођака): Па ко ти лечи прст? Он: Бога1 Тетка: А шта ради доктор? Он: О, он г» само гледа 1