Straža
Слозва )
С Г М Ж 4'
231
I
Из „архиве" — Једав од расходованих, да по прави ситуацију Букурешт, 17. авг. Из Берлина јављају, да је између кронпринца 'и главног квартира дошлодо сукоба. Као узрок овоме навоое се неуспеса које је у последње доба претрпела армија престолонаследникова. Тврди се, да је Фалкенхајм тражио или да се кронпринцу сдузме комавда нла да му се пошље нов начелнак штаба, чија би власт имала бити знатно прстаирена. На овај предлог кајзер је пристао и из „архиве* је иавучен стари и расходованн фелдмаршал Хезенд.
Пшш пкц Данас се имају тачни податци помоћу којих се могу израчунатв губитци, које су Немци прегрпели од почетка рата. До 1. августа, по новом број тих гу • битака је износио 2,400.000 људв. У том броју су обу> хваћеаи: погинули у борби, умрли од рана или од болести по болницама, онеспособљени; заробљена, нестали и рањени. Узима се да Су немачка месечни губитци од 300.000 људи од прилике, што за прошлих 12 месеца чини 3,600.000. Ако се одтог броја одузме оних 3,400.000, онда излази да је се на фронт аратило Свега једна трећина т. ј. 1,200.000 људи. Незерве које је немачка војска имала још у почетку месеоа августа, по новом, састојале су се аз класе 1916 год. (младићи од 19 год.) не рачунајући ту оне који се већ нелазе под заставом као добровољци, као и из остатка ландштурма од 37—39 го дине, који војнички није образован. Један део ових елемена-
та већ се налази на обуцв по деповма а други ће би* ти упућен у војску у току месеца августа. Ваља напоиенутн да предњи губитца падају поглавито на класе војнвчки образоваие, т. ј. на најмлађе класе. До 15. јуна, по новом, Немци су азгубили 48 000 офвцира. Ако се а на ову цифру примени предње правило трећине, онда излази 32.000 офипира као дефи* нитивни губатци. Првог септембра, по новом, остаће код својих кућа само резерзе оц 1917 год., не рачунајућа ту оне који су већ на фронту као добровољци, и необучени људи из последње године ландштурма од 40 до 45 год., т. ј. људи која су већаном слабије физичке вредноста и која раније нису имали никакво војно образОвање. Из оввк цифара се види да је Немачк* озбиљно на чела свој материјал у људству и да се приблажује тренутак када она неће моћа ваше попуњавати своје губитке. Већ и сада с« то попуњавање врши с људима куд и камо мзње подобним за ратну службу него ли што су они који су ба ли на фронту у току првих месеца рата. Та мања вредност осетиће се нарочито кад буде настала зимска сезона. Немачка је извела прву зимску кампању с трупама чија се велика већина састојала од људи снажних и добро скројених, од људи из елите а из ре зерве. Оиа ће 0иги принуђена да вода другу зимску кампању с војском, која ће се сзстојати поглавито пз старада из ландштурма, од којих су многи физички изнурена и немају довољно војначкога образовања, као и од дечурлије. Врх свега тога она неће моћи више запушавати рупе ^које савезничка зрна п гранате буду правиле,
— Нов« »устралијска аојска. Пад Дарданела најдал>е кров два аесеца Рим, 16. авг< ИталИЈанска Телеграфска Агенција саопштава: Пре два дана приспела је нова велака армија Аустра лијанаца, да узме учешћа на Галапољском полуострву у борбама које треба да реше судбину Царагоада. Армија броји преко 50 хиљада взјзака. У последње време савезници су ималв врло значајних успеха, по цену великих жртава, али влада уверење, да ће им ти успеси осигурати пад Дарданела најдаље за авз месеца УпокЈкбг заробљекака — Рускв дниистврства употребљују авробљенике ва раане радове Петроград, 17 авг. До половине јула Министарство Грађевина употребило је за радозе 39.170 ратних заробљеника са добром платом; МиннстарСтво Унутрашњих Дела узело је 152.176 заробљеника, од којих 108.232 за пољске радове; Министарство Тр говине 27.087; остала мннистарства употребила су малн број заробљеника.
Ми I зм — Редовм једног прнјатсља Србије. У енглеском илустрованом часопису »5ипс1аи Рзс1 опа 1 “, познаги српски при< јатзљ Кроферд Прајс напи* сао је нарочити чланак о Енглезима у Србији. Из то* га чланка доносимо овај лепи завршетак: Добро је да енглеска јавност зва да се наши сопствени војници боре ргме уз раме заједно за Србима.
То може врло лако одвести до много ширег антересовања за дела (рад) то га најхрабријег од наших савезника као шго *може дзвести до потпуније признања огромних услуга, које су Срби учинили за нашу општу ствар двема победама, које су сдржали н*д Хабсбуршким војскама. То мас такође може довести и до тога да можемо себи представиги животну важвост југо источне ратве позорвице, као и потребу за појачањем, какоодбравбене скаге, тако и српског морала, те да се никакво зло не деси земљи од које зависа успешно извођење Дзрданелске битке. Србија је грудобран који задржмва аустро немачко продирање у Цариград.
Особље нталнјанског посланства у Цариграду приспело у Солун. Солун, 17 августа Јуче је стигла лађа „Монтенегро" са целокупним бројсм особља италијанског посланства у Цариграду, и свију италијанских конзулата у Турској. Лађа се данас креће за Бриндизи.
шађу Грчкв х Чешрвог §тџт Солун, 17 августа Влада Венацелоса и ен глески посланик у Атини, сир Еаиот склопили су трговински уговор за заједничке интересе. Сер Едвард Греј дао је пристанак у име Четворног Споразума; овај уговор гласи: 1. Силе Четворног Споразума дозвољавају увоз у Грчку све врсте робе које долазе из Савезничкнх земаља. Количина увоза утвр* диће се на основу статв« стике о увозу у Грчку пред
еврооским ратом и ва основу потребе у земл>и. 2. Владе Савеза доззољавају понован извоз, увезене робе у Грчку, за Србију и Румунију >али под гаранпијом грчке владе.’ 3. Извоз робе за Тур. ску је забрањен. 4 Силе Счовазума дозвољавају извоз сувог грож ђа и дувана у свима земљама. 5 Што се таче извоза сувог грожђа и дувана у Аусгрију и Немачку тај се извоз треба вршити преко неког неутралног приста* кишга. Сви кораци енглеске флоте противу трговачких бродова грчких биће преквнути. 7, Извршивање ове пзгодбе биће осигурано од службеника које ће поставити грчка и енглеска вла« да, Ови службеници неће имати никака/ извошну власт.
Беже! — И поред свих усаеха Немцс беже Берн, 17. авг. Из Холандије јавл>ају, да у последње време немачки војнаци у масама дезертарају у Холандију. Приликом саслушавања изјављују да дезертирају услед тираније која се врши над њима, и услед страха од офанзиве, која предстоја на свима фронтовима. ,Ми смо се борали* рекао је један официр једном доландском новвнару .али се више не може, проив природе се не може борита!
упућено краљу Фердннанду Букурешт, 17. авг. Румунски краљ Фердинанд добио је својсручао писмо цара Виљема, у *коме га овај опомиње на „завет* (?) његовог стрица, по коме ама да остане ила у
ПОДЛИСТАН
Рјепе ШЈ МаЈаше Нгузао1еше II? У средњем сгалежу и у разним народним друштве нвм слојевима наилазин на примерке много пријатније ругобе, која те готово привлачи. Свугда се сусрећеш с малим очима, којама као да је тешко осгати отворе^ е. Ах, како су веселе а насмејаве ове јапанске луткицо! Њихова веселоот ]е можда извешгччена, па кадкад звучи и непрародно, али ипак осааја Хризантему, разуме се да не смеш убројити у ову врсту, јер је ова редовно тужна в жалосна... Шта се у тој малој главицн догађа? Њезил матерњи језик наје ма још толИко псзнат, да би могао, ма у неколвко,
дознати ту тајну, коју она носи на дну свога срца. УссгалОм. смео бих секладити, да се у њеној глави не догађа ништа иеобично .. Но — кад би се и догађало — мени би било Свеједно... Узео сам је за своје ра зонођењг, па бн ми свакако било малије, кад би бала насмејана кзо И друге њене пријатељаце. УГП Кад се спуста ноћ, ја упалим две лампе, које горе целе ноћи, све док не сване. Спавамо на поду и на рогозини, преко које се сваке вечери просгре танак ћи« лим. Хризангема меће под главу мали узглавник израђен од дрвета. у којем је прирез удешен за њезин, врат, да јој се неби њена бујна фразура — која се накако не расчешљзаа, —
јни најмање пореметила. Мсни пак, за узглавник јслужа, по кинеском угле* !ду, мали четвсроугални оI квир који је превучен звиј< |СКОМ кожом. Спавамо под шатором о« 1 зелено-плавог платна, чија је завеса обојена неранџастом бојом. То су, наиме, траднционалне боје, па сви боли брачни парови имају ; у Нагасаки у овакве шатојре под којима спавају... Слепи мишеви и ноћни лептири облећу око нас
Кад човек ово прича, из« гледа врло лепо, па а за читање је доста пријатно, Али у стварности, не бих рекао, да је баш такб лепо. Нечега — ни сам не бих ?мео рећи чга — немк, а то 1е доста жалосно. Пре, у другим земљама, као на оном прекрасном
острву у Океанаји*) али у тајанственим и дианим вртовима Стамбула**) чинало ма^се да нећу викеда моћи ни приближно описати речима све, што бих хтео, па сам бно ладан, што људским речима нећу моћу изразити чаробност Оних земаља. Јапану се све взврнуло. Моје речи, ма како бнле тачне и правалне, увек су и сувише лепе за оно што желим описата. Све улепшавају. Чини ми се, Да Сам првд собом играм комедију, достаЈбаналну, па кад окушам свој јапански брак сввђата озбиљно, увек ми излази пред очима лице госаодина Камгуру-а, брач>
авантуру, коју је описао у роммну .Мапае* (!<• Г-оК'. **) Овде опет мвсли на с Иедживвм, коју је описао јману »У харему* у другом стпмбулских догађаја.
ног посредникз, коме сам дужан за своју срећу. IX ...12 августа... Ив нас песећује, кад год добвје слободног времена. Редовно око пет сати кад се заврши посао на броду. Он је наш једкнн европски гост. Живимо готово сасвим одвојено од целог Света; осим неколико посета а позиаа на чај, како је већ обичај међу суседама. Тамо ноћу идемо стрмими ускимулицама — свакоод нас Са лампионом на штапвћу — према Нагасаки-у да се мало разОнодимо у чајџиницама или у велвким | базарима. — Наставиће се —