Straža

<гЕТМ>га ,1 уг БГ.ОГРАД, СРЕДА 19 АВГУСТ 1915 ГОД

ГОДИНЛ V БНОЈ 232

БРОЈ5 ПАРА

С >»н Рсвзнкијс « Ааи»»ж"грацкје Кос* 1 јул. <5р 77 О! ;!*< » сг д*|у у Ад*к»»С!рац;-.|у Псиа »тнр^ск*. Нгплакеиа с« »«<«« н« прн«ају. - Рукопкг* с« ие нраКају. Пнсва, рукописс. кокац а с«е остало што с« односв ни лист, слати класнину ласта

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

УРВЂУЈ

Е

О Д Б О Р | ТЕЛЕФОН УРЕДНИ1Ј1ТВА 1092

Евакуисање Галипоља СОЛУН 18 гкгуста Овога часа стигао је телеграм из Атине, да Турци журно евакуишу Галипољско полуострво, да не би били опкољени од англо-француских трупа које се искрцавају код Булаира. Наш прес-биро још није донео ову взст„

Према депешама, које стигоше вз Ниша, изгледа, да ће Србија предати свој одговор ЧетвОрним Силама на њвхову демарш ноту за најкраће време. У Грчкој се унутарњи односи делишше средише и Веницелос је предузео владу. Нема Сумње, да ће и Грчка убрзо дати свој одговср, Четворне Силе су поново упрзвиле ноту Венице^осовој вла-. ди, према томе биће анули оан онај одговор Гунарисове владе. БугаЈкка ће ускоро битв притешњена, да даде поан ■гиван одговор. Пргви значај дсмаршз и лежи у томе, што даљег безуспешног погађања не може бити Четворне силе учнниле су притисзк на Србију, Грчку, а без демарша учинише кораке и код Румуније, аа се Бугврској уступи оно што би изгледало да је праведно, не би ли само поново, мир ним путем, дошло до бвл* канског савеза. Рећи ће јој се: „ово што тн дају, довољно је, сада се мораш јасно одредвти и изјвснати: је си ли с’ нзма, или проти ву нвс. треће га нема“. Пи твње |е, шта ће Бугарска на то одговоритн? До балканског Савеза, добром вољом данзшње бу< гарске владе, нсћедоћи. После Батенберга, краљ Фер дананд није послат у Бугарску, да ствара савезе за балканско ослобођење, него је псслат, да омета и разорава то. У тсме лежи значај немогућег споразума, а не у недсвољвој количинв компезапија. Да Бугарска избегне категорички одго вор, она се зато всћ фср мално спремила. Можда је Бугарска претходно тајним

путем дознала, што јој балканске државе уступају и

— да то избегне, она је учвнила један дипломатскн тр 1 к. Као што из Букурешга псзитивно јављају, Бугарска је са Турском потписгла угсвор о својој .неутралности*'. Четворне Силе. кад јсј под несу уСлове са компезацијама, она Ке рећи: „доцкан је то стигло, ки не може мо ступити у акцију, јер за неутралност всзује нас уго вор са Турском, којега по| међунгродном праву морамо I поштовати.* На тај начив Четворне Силе стајаће спет 1 пред „неутралном* БуггрСком. Тај дппломатски трик, ни;е изишао из бугарске ! главе, него из чммачке, а циљ му је овај: Немачка се оптужује пред иелим светом за непоштовање међу наролних уговсра, за које немачки цар каже, да је то комадвћ хартије; и оиту ж)је се за гажење неутоалитета (БелшЈа). Сада Немачка хоће то исто да при пише и Четворним Силама ;а Бугарском. Тако ће да се взагра тај демарш. ако се буде управљало по дипломатској фор малности, на коју се Немачка није иикада обазирала. Бугарска нити сме од Немачке да ступи уз нас, ннти има снаге, да чнни нешто против иас. Али бугарска .неутралност* изгледа сасвим друкшије од сне белгаске. У рукама Четворних Свла мора бити небројено докумената о бугарсксм контрабанду, учињеном Турској. Контрабанд пориче неутралност и

даје право сили и оружју, Бугарски гордијев чвор мо же само од енглескот чечика сакована сикира нв1лакше в најповољнвје раздрешчти. Најпосле до тога ће и норати доћи.

, оугарске владе поводсм о-^у у другим земљама редовне ног случаја, пошто се утвр- и °бичне, изгледзђе мато драаито да су бугарски чуварв конски » , алн 0НЧ Ј- који незна кривци.

сам своје здрав-,е да чува дужна ј'е власт да то учини.

раЈош У једном великом надлешгву, |на службв су два учнтеља: један акгиван, јс-дан пенсионар. Према најновијем наређењу, актив ни учитељ има нокчане храие 3 динара, а песионар -) динара. У доутом надлештву су на служби: један бивши царински указни чиновник и један бивши банкарски чнновник. Оба нмају по 3 динара нокчане хране. Бивнш државни чиновник : ато, што није активни; а банкарски аато, што је бивши :!.' Лргус

— Бојаван од руске црноморске флоте Букурешт, 18 авг. Из чоузданог извора сазнајс се да Бугарн грозничаво утврђују варош Варну пошго страхују да Руси не изврше искрцавање на томе месту у случају да Буггрска првђе уз Двојни Сгвез. Залив Варне је необично јако и брижљнво миииран. Све куле светиље су уништене. На бугдреко-румунској границн Букурешт, 18 авг. На бугарскс-румунској граници код места Кортал-Тепе дошло је јуче до озбиљног сукоба између румунских граничнвх жандарма н бугарских чувара. Погинула су двојица са обе стра не. Има више рањених. Изгледа да ће румунска влада уложити протест код

ГЈа.кња нашој општинп Нашој општинч обраћамо! пажњу на једно, опет од глав них, животних пнгања. Не чи‘ннмо кз зле намерс Општкнз је наша нарсдила. да се говелина коље једанпут; недељно, То наређење имз сво-, ! је дубље основе и ми пх прима.мо. Али у иавзђању овога јнаређења има нешто, шго ипак повлачи за собом опасност по ; живот грађана. Та опасност лежи у овоме. Неки нац/1 касапи, у тежњи за већо.м 1аслугом, приликом ; тога-једнонедељног клања, кољу много више, кего што то ' заклано месо могу продати зг један нли два дана, док је то I месо, са зтравственог гледишта, још употребљиво. Месец август, па и септем' 5 ар имају и имаће вруће дане, а међутим је у нас оск-удица у леду, онла |је прнродно, да то .чесо трећега дзна. не би било за употребу. Међутим, код нас чма света, који хоће са.\-.о меса, нс обзирући се п« хкгнјезу и очла . се позављају болести, од којих 1 !се наше граћанство треба свим принудним мерима заштнтити. јЛекари су забранили доношс |ње зелених шљива на пијацу и то је посве опраздано. Месс је куд и камо значајније, од; Јсвега осталога. оснм хлеба. |Спречити и отклонити болест, то је циљ хигијеиске методике !и тд је лакше отклањати и I спречавати. него ли болсст, ко]а узме маха. Наше је скромно мњење. да општкна преглела радње лаших касата, да по могућству одмери. колиху дотични каса пин има потрошњу говеђег меса највише за три лана и да му се према томе одреди број говеда, по тежини, колико нх сме гаклати једном недељно, тако, дј сво месо распрода најдуже за три дана. Боље је не имати г.окварено месо, него тровзти иарод. Ми смо у добу обилатвг поврћа, а оно је и ! здраво и хранљиво к може < потоуно меса надокнадити. Истина је, кама, к >ји нисмо научили иа оваке строгостн, које

Женски свет Љубав у Енглескиње -Кад на огњишту божансках страстл у крајеки а ареле Фра,чцуске престанг- да букти огањ сли.пених осећ;ш,а двају срца, тгда заостали хладни у;арак олнесе влхор на Британско Ос рво, да та тамо запали варница (нглеске љубави и ла онда тиња, без пламичка. у неранџастом жару док не сагори." Гако слика Леди Мери љубавну везу вреле Француске и млакс Енглеске. ГБени даљи списи овако престаа-взју љубав Енглескиње, која тиња.без пла■ мичка, у неранџастом жару. .Енглескињ? је послужила Ничеу за састав његове позпаЈ те реченнце. Љубав је у најлепшој форми престављено калражење сексуалнах .»соћања*. Најлепшу форчу тога осећања Ниче је видео код Француски! ње. И кад је хтео ди позна извор његовог посгзнка, он :е ј случајно осврно на Бритапско . Острво, к нашао _!е у х тадно1 Енглескињи задовољење сиоме љубопитству. .Ечглескии>а је неС|10С.,>5на да своју љубав окити цвећем и свилом, да )е прнкрије лод меки и мирисни мрак зимских ; плишаних салона — она њу оставља голу и чисту, ужива је као што ужива чашу хладне воде или јако крвав рођг-беф Али она ће остати у љубави всто онако дослеанз и тачна, кго и у часовима гимнастнке и часовима борбе за равноправнониу с човеком. „Францускиња је у љубавн плава, пуна парфеиа љубичица; Енглескиња је корен овог дражесног цвета.* Оор.

Шала Жс-на: Пред вратима чека један блесав човек; да ли да му дам шго ? Човек: Гле, молим те, а ко мена даје?