Straža

===== СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ГОДИНА аРО) 240 •

0РОЈ 5 ПАРА

С ’»л !’ед»»ц 1 !)« » А»и«) и<-р 8 ци'« Коси»((»• ул. Лр. 'ј2 ' 1 О1 /1»< * се Д»ЈУ » Адв»и»< гр»ц ';у 1 («и« ) !»рк»и». 1 | Нспл»1>.к» <• «»<•• и« при«»\у - Ру» 0 п*<» I« и» > ра>\а) у . Пм»», рукоц»1«, ио«*ц » сие остало игго <• одиоси и» л»СТ, «л» и кл»сн»ку л»ст»

> ИЗЛАНИ С.ВАКН ДАН У 6 М. ПРЕ ПОДНР. | УРИЂУЈВ ОДБОР [ ТГ ЛЕФОН УРНДНИППВА 1092.

У Источној Галицији

БУКУРЕШТ, 26 августа Из Петрограда јављају да је аустро-немачка офанзива у Источној Галицији потпуно заустављена. Борбе су биле веома огорчене. Аустријски губитци у официрима износи преко 2000 хиљаде.

После оног препадг, прегаре и издајства од 16. јуна 1913. године, у нашој јавности Је претресана историја бугарског држевног жнвота. Нарочито је то лепо описао наш песник Драгутин Илић. Из те б> • гарске исгориске прошло* сти види се јасно, да нема скорс ни једног значајнијег историског момента у бугарском државном живсту, а да вије са преварсм учињен. То је карактерастика бугарског народа, која се одваја од вскренссти остачих славенских народа. Та карактеристика бу гарског народа у данашњем моменту најбоље ће се ви> дети и она ће документо вати њихову всторију. На псвив Четворних Сила, да н БугарСка ступи уз Њ 1 х, она одговара, да је спремна сваксг часа да пође проткв Турске, ако јој се даду компензације. Четворне Силе пружвле су јој то. У моменту, кад у Ссфији расматрају питање О компензапијама, бугарски послгник у Берлвну саопштава јавно, да је Бугарска са Турсксм већ потписала угсвор Немачка је Бугарској учинила добро. Кад Бугарска није могладобвти зајам нигде у Европи, Немачка јој, и ако уз врло тешке услове, ипак делвмице помогла и тиме је она Бугарску морално за се дсбила Освм тога и Нсмач ка и Турска нуде јсј ком иензације, можда, на папиру веће од ових, што јој нуде Четвзрне Силе. Кад се буде Ругарска одлучивала; не«о мора бити преварен; вз те преваре јасно ће се видети

'морал бугарског државнСг живота, што ]е карактгристика бугарског народа. Приђе ли Четвор. Силама, она је нздала Турску гажењем потписаног уговора, а према Немачкој, каодоброчинитељу своме, показала би се неморално захвална. Не првђе ли Четв. Силама, она је њих варала и стављала услове, за које |е у напред знала, да вх неће примити, него је ргзвлачењем времена помагала Аустро Немиима у ратовању. Има још и треће. БугзрСка, притешњена, можда ће и првћв Четв. Силама, алв уз споразум Аустро Немачке. Она ће оида у Спо разумним Силама бити за сгуинвк Аустро-Немачке. То ]е исто Бугарска била и у Балканском Савезу, зато је и постао 1б. јуни 1913. гсд., јер Бадк. Савез вмао је за циљ ослобођење Балкана и взгнанство Турака из Европе, што јепаксавршена протввност аустронемачке пОлвтвке. Данас се тражи бугарска помоћ за исту циљ, па ако Бугарска првђе Четв. Силамз, боја* ти се је, да не наступи какав нов 16. јуни. Ма како било, из овога хаоса неко |мсра преварен бити, јер је ! то каректе_ристика бугарIског народа.

Савка купи и треће волове али I општина јој и ове отера у ко-[ манду. Пре извесног времена оиштина је имала да превуче нека дрва преко Мораке и за ту цељ узме известан број сељака и подели пм дрва колико који има да превуче. Међутим сељацима буде одређена и Савка да и она пре-> влачи та дрвД али пошто пије имала ни кола ни волова јер 1 јој је три пара општина одузела то она ова дрва није мо-[ гла превући већ оде у општину ! да замопи кметове да одреде неко<а који има волове, али кметови нису хтели ни да чују за Савкииу немаштину, већ Савку за неизвршеие наредбе казне са шесет динара. Аргус

Рабош

Савка Стевановић из села Дражевца, општине Трнавске у срезу Алексиначком дала је волове и кола на дан мобилизације држави али су јој волови у рату угинули. Савка купи друге волове но општина јој и ове отера у команду где и они после извесног времена угину.

1ШШ ШМ|Ј После трговачког сталежа долазе занатлије, а међу н,има на првоме месту фурунџије. Они су значајни, јер управљају са најпотребнвјим делом нашега живота; они нам продају хлеб, за који се може р<ћи,да је у Београду монополисан у рукама ових шићарџија Ми, Београђани, знамо, да смо још у мирно доба ратовали са тим дахијама и знамо, да иисмо могли скоро ништа учиннти.^а сзда још маше. Од поврнтка Београда из аусгриских руку, ми смо све могуће фазе, свих могућих невоља претрпилн. Било је дана, када су штрајковали, а н;су нам хтели проју пећи. Да зим\с не би војнгчког тајина, ми би живели без хлеба. У зимље доба мораш устаги у 5 сати, па на зими чекати пред фурунџиницом по два и три сага, док се смилује и не отвори фурунџиницу, да хлеб не разцаје. Па и тада се половина без леба враћа кући, али испрозеблих руку и ногу. Неће да месе потребну коли-! чину хлебова, изводе полуштрајк. Сакривали су брашг.0, мешали га на сзе могуће начине, издавали су гг непеченог, да само да на меру изиђе, издавали га ексик. Једном речи, чинили су све могуће што су хтели. Са општином и са полицијсм су били вечито на ратној нози. Кажњавани су. Код неких редакција денунцирали су општину, бацајући кривицу

на њу. За све то нису они и мали оправданог разлога. Њима је општина, као и уве«, одмераваху праведиу цену хлеба, обзирући с.е и на њнхову пристојну зараду. Али у овоме метежу грабљења, он* су хтели не више, него миого, да зараде. Они нису хтели да се помире са мишљу, којом се СВЖИ поштен И ЧсСТИТ Србин мири, да се у своме раду задовољи са оним. што ће му живот одржаги. Магззаџије купују данас пшенкцу по 20—22 дин. 100 килограма, а општика је фурунџијама ставила цену 035 дии. по килограму црнога хлеба. Може ли кулантније зараде бити? Али нашим фурунџијама је увек мало. Проваљене вреће никад не налуни! Сиротиња је због њих многу горку сузу пролила. Мп верујемо у Архангела Мвхајла и његовим геразијама, на којнма мери праведиост душе; кад душе београдсккх фурунџија буду дошле на тај кангар праведности, онда Не Архангел Мн хајло викнути: „ексик', а небесни жандарми сподбиће га онамо, где је место очајања и вечити шкрипут зуба. Али моралисати београдскич фурунџкјама је говор у вов.еници од 6 каменова. Томе злу има само један лек: у пов, а на њихово место смен;. То би одмах све исправило

Женски сввт Одгоиори на анкету: „Кад ге жена најИриЈатнијс човеку? ’ '.) Уочи свадбеног пута. Прокупље. А. С. 2) Кад му ускрати обећанп пољубац. Ниш Лела П. 3) На обали морског купатила. Ниш Вера 4) У тренутку првог пољупца. Војиште Др. С. Петровић 5) У тренутку кулминације љубавних осећања. Војнште Н. Н. 6) Догод му је загонетка. Београд „Мала"

7) Кад га уводи у раЈ својих дражи. Војиште Б К. Марковић ћак-заредник 8) Кад га вуче за нос. Војиште „Милче"

№ Ш 4 №Ш - Јуриш на државну касу О хаосу, који ]е причињен последњим наређењем, ои:плаћивању ноачане хране, ми смо већ говорили вкше пута: али, 'како због овога рђавог преседана, пролави државна каса, ев > јОШ бољег примера. Једва велика маса пензи• окарл, који су прошлк сву егапу свога живота и служ бе, ко]и скоро чигу више на ва какву потребу државну, јер су једном ногсм у гробу, поврвели су на г »ржавну кгсу, као прави.. врсташи, некада на Христов гроб. Насу они кренули због какве бесплагнс к патриотске услуге држави, не бојте се, већ су то учннили, због Оних 4 динара — новчане хране. И данас, видећете по свима надлештвима војним, читаве одреде тих ,запослених" ;вуди, којв су иначе билв ван сваке комбинације, за државну службу. Ко је код имао каквог пријатеља негде, он је помсћу њега ускочио у дијурнаше; а да бар држава од њих има какве вајде!? То је она грешка наше Главне Интендантуре, да се између бораца и небораца, између обвезника и необвезника ннје хтела постављати нИкаква разлика, те се таква радња ето свети сада државној каси. Каква је била потреба све те људе стављати ва једно место; и новчзиу храну давати свима: и обвез-