Straža

БЕОГРАД, ПЕТАК 28 АВГУСТ 1915 ГОД.

ГОДИНА V кРОј

БРОЈ 5 ПАРА

С!»в Ред»»ц*)» « *«• р»ии» )•' ос • * - «•» »л. лр. Л

О1 с« д»!у » *Д• «н»ггр»ц".ју Ц«>'* » гнр»*«».

Н*пл«ћ*н» »* |>»с»» | »• прн»«)у. - Ру»0( ЛН( ■ (• Н* нр»ћ»ју.

| !!•(»», рукл.нс«, ној н»ц ■ «»е ост»л« што I ' (« ОДКО>« «» ЛНСЈ, « Л» ! н »ласми* У 1»СТ»

И.ЧЛАНИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

УРНЂУЈВ ОДБОР

1ТЈ1ЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Цар на фронту ВУКУРЕШТ, 27 »вгуста Телеграфишу из Петрограда, да је руска војска под царевом командом отпочела офанзиву на целом фронту. Према сигурним вестима Немци евакуишу Ковно.

Софија, 23. авг. 1915. ] ша, да им верује и П0 ЊИ«

Вреље се у Софији пење а сваким даном је стање замршенвје. Данас се у Бугарској тек ввди, да је народ бугарски радво без главе. Бугарска је имгла сзмо викаче и лармаше као онв, што стоје пред комедијом, па вичу в привлаче свет, описујући још неви ђе*а чуда и страшила, која се у комедији могу видети. Што се ко више дере и виче, тиме више привлачи свет. А кад снет плати и уђе у комедију, он види, да

ма да ради. Кад, од свега тога нема вишта, све је то на паоиру, лаж и обмана. Многи у Ссфији тек сада виде, да је све то кОмедија. да ни Аустро-Немачка, ни Турска не могу им иишта дати, да је то само обећање, лудом радовање. Дошле су међутам Четворне Силе са ствзрном понудом, која би Бугарима мо гла отворвти очи; месго тога, Бугари остају они стари Бугари, ништа на њих не може да утиче; сав

I да се изљубимо. * I вратка Београда из аустриских „Остави ти то, незна пас РУ К У* |1ИНаЈ10 Ј е понешто, што; 1 штз је љубав. Ко је био ни Ј е морало бити 0д гога д °* лане пас, тзј је и ове године'*, — одговори тета лија и замаче у гору. Не желимо да Бугаре вређамо. Ово је ;амо басна, — али Бугари су непоправими. Тара« Вулба

јрабош

Г1ре трн дана удостојила .че

оа за пашу војску наступио је ■ у извесном виду неки мир, ста-ј ње неко, у коме су се војни лиферанти за месо мог.чи мирно н спокојно кретати у својој дужности, којој је све на рај сположењу стајало. Међутим | |је извор њихове обвезе био,ј !већим делом, београдска пија-ј | ца. Грађанске власти или нису ; смеле, или хтеле, или умеле, 1да упозоре војне власти на | исцрпљивање београдске пија;це. Друго, аустриском инвази

кема у њој ништа. При вз- свој државни жнвот осни

лазу добије још покл тн, но тес од десет листова најгоре хартије и малу оловку, која се већ при зарезивању сва изломије и спокојно иде својим путем и не мислећи више на комедију, }ер је видео, да је све то само комедија. Тако је у Софији. Они од АустроТемша пааћени викачи дералв су се и говорвли су народу: *Ма хоћемо ово, Бугарв хоће ошо! Бугарнма су мучки отете бугзрске земље. Бугарска је војска саремна, да пође свакогз часа на Цариград, сгмо нека нам се даду ком-

вају на лажи и преварв. Претстављају се свету као мученици правде, које Ср би прогоне, а они желе са^ мо правду и љубав. Овако држање Бугара може се сравнити са једном лепои Езоповом басном која гласи: Једне предвечери узлети петао с* својим кокошима на дрво да заноНи. Кад однекуд дотрча тета лвј*, сва задувана и стаде под дрво. Пата је петао: ,Море, тето, што си тако заду ва ва? “ ,Па зар ти нншта незнаш?" одговори тета. „Јок ја“, вели петао. „Ево, ј ј долазам са збо-

пензациЈе и то осигуране, ра — поче тета — све претходно окупиране! Бу- животиње су одржале збор, гарс.ча је сила, која ће од-;на коме су закључиле, да лучвти судбину европскога!Одсад ниједна неће другу

рата и срећа ће бвти по ону страну, која нам више даде. Ево нам Турска даје границу Енос-Мидију, ево нам Аустрија повраћа До бруџу, Немачка нам даје МакедОнију и Арбанију до Драча, а оставља вам у из глед и пропалу Србију до Ниша! Бугарски народ мора остварвти снове Симеонивог царства! Што нам ва, Четворне Силе, нудите?!* — Тако се деру тв викачи в заводе народ да вх слу-

дгвити, па се сви изљуби Смо. Снђа и ти доле, да се брацки изљубимо,* — А петао подиже главу и погледа на домаћинову кућу. ,Куда гледаш тс?‘ Упита тета пегла. „Гледам на домаћинову кућу — вели петао — ено јуре наши до маћи пси амо, сигурно и они хоће да нам донесу ту радосну вест.“ Кгд чу тета за псе, Она стругну. „Куд бежвш, тето — внче за њом петао — стави, бре,

посетом^једна иријатељица. Од-; !°" Београд и његова околина мах, још с'врата, почела је да В Р Л0 С У " ио гс» оштећени жипротествује што нисам ништа вотном . иамирницом у месу; сао женама писао. Морао сам јој °*5раћај је лоста отежаи био и дати реч да ћу гу грешку по- онда 1* сас8!1М природно #ило, правити. И лупајући јуче цсо Д: ' се београдска пнјаца исцрпс, дан главу тражећи гему, док, а П::: ирпљењем, да се и цене мн један колега не скрену па-| 11ењ У’ к0 Ј е С У Јанас ’ аа на1Ие жњу аа оглас штампан у Срп- 1 П Р 1,ЛИКЧ ‘ 11 наше стање, аииорским Новинама, и тиме ми у | малне > Д® сиротињи онемогу-ћанеколико олакшао труд. Ог.шс 4а '-’ Употреб( у меса. Власти су је кеома интересантан и гласи. ј преду.шмале, што се предуаети | могдо. Клање говеди је реду„Моја законита жена^ Кри- цирано, што је посве чриродна стина. у времену мог бавље-; појава, после трогодишњег рања у војсци, одала се сгра-: товања, у коме је стока играла стпма пића и блуда, скитше видну улогу. Те стоке је понеи нерадње. и у таковом жи-! стало, а од многе и неправилне воту растурала је и упропа- ; употребе ситне стоке: јагањаца шћивала имо ину нашу. 11ро- „ оваца и то је нонестало. Цена давала је стоку и покретност, I ј е њихова енормна, да месо од и од туда добила 1500дина-! Т е стоке београдско становнира, иа све проћердала лум- ШТ во не може употребљавати. пујући по кафанама: у Кра- Остало је још свињско месо, гујевцу, Свилајнцу, .1апову иј а „ 0НТ) је скочило, да га је за Рачи. Мрез таквог живота и ј грађанство тешко узимати. Узипоступка, и што сам је на мају га, који су имућнији н они, блуду затекао, отерао сам је I ко ј„ га морају узимати. У томе од мене и куће моје 5 маја| И маде досга кривице и код натекуће године и не мислим ших власти. Толико високе цевише да је примим у кућу и! не свињскоме месу не долазе из неманштине свиња, него из једие просге шпекулације. Ако хоће 'наше власти, да познају | у неоправдану шпекулацију, чоја одржава висину пијачне цене, а она нека отиде до иза Смедеревског ђерма до и иза Седам Кућа, тамо Не наћн кљун целоме комплоту те шпекулације,- која држи у евојим рукама живот хиљаде београдских становника.

за жену“. Зло и наопако да су све оваке. Лргус

Пзушлвз Еивекца После фурунција, који нам дају хлеб. долазе касапи, ко}и нам дају месо До пре рата са касапима није било сиора, као са фурунџијама, цена пијаце је доста одлучивала, а у исто доба пружала и могућносг слободној конкуренцији. Намиривање грађанства у месу било је сношљнво. Почетком овога рага, Београд, као једна од

Женски свет

Небројено је у свету веза, које везују искрену љубав. Узнајглавнијих ратних зона, мно- вишеној љубави све на свету го је утицала војска на цену ј помаже. Прост свст каже, да меса. Штогод је било сланине, ј је то случај или судбина, али или сувога меса, све је то узи-1 наука знаде, да случаја и судмано за војску, без обаира на‘бине у животу нема. Сваио зацену и од тога доба почиње што има својс аато. Небројено поскупљивање меса. Тако је су пута љубавнс везе всзиване морало да буде. Али после по-' посретством разних животиња.

Ево један пример, где су два брбљива папагаја веззли срца двоје заљубљених. Жонкез, киши судија у Паризу, становао је у једној побочној и мирној улици, а имађаше јединицу кћер, деветнајестогодишњу Ану, ванредно лепу и скромну девојку. Преко од њиховог стана становао }е млади судија Далин. ^Свакога дана по неколико пута њиховн се погледи сусреташе са прозора преко улице, и изгледаше да кроз ваздух пролеће нзшто што би Далин хтео рећи Ани, а она опет. као да чује, што би њој мило било. Једног дака дође у Жонкезов стан један торбаџија и поНуди једног младог папагаја на продају. На Анину молбу Жонкез купи п^пагаја. Није нрошло неколико дана, а паг.агај је јасно викао: ,Кажи, чедо моје, да ли ме љубиш?* Жонкез је уживао у кћерииом задовољству, па је често и сам пред папагајем стајао. Али чим би Жонкез отишао од куће, Ана би отворила прозор, а папагај би се дерао: „Кажи, чедо моје, да ли ме љубиш* и млади Дајлин је тада дуго и дуго стајао јкрај свога отвореног прозора. Није прошло ни неколико |д»на, а из Далинове собе чу !се другм папагајев глас. Кад ЈгодјеАнин папагај викао: ,Ка |Жи, чедо моје, да ли ме љу|биш‘ из Далкнове собе чуо би се папагајев одговор: .ЉуI бим те из дна срца, тм сн мој живот.' Једнога дана Далин осгави врата на кавезу отворена, у том Анин папагај дрекну: „Кажи, чедо моје, да ли ме љубиш“, Д*линов папагај полете гласу и улете у Анину собу н стаде на кавсз, одговарајући: ; „ЈБубим те из дна срца, ти си ; мој живот!* Далини је вабио свог папај гаја, али се овај није хтео вратити; морао је сам Далини отићи по папагаја. Да је ко слушао, како ваздух кроз Анину мирмсну собу лахори, он би у томе лахору, осим папагајевог ј крештања, чуо и тпе гласове заљубљених душа: ,Кажи, чедо I моје, љубиш ли ме?* — ,ЈБубим те из дна срца, ти си мој живот!"

Шала — Колнко су вам стара деца, |госпођа Протићка? — Човек мора већ да се женира од њих.