Straža

БЕОГРАД, НЕДЕЛЛ 30 АНГУСТА 1915 ГОД.

ГОДИНА V ВРОЈ 244

БРОЈ 5 ПАРА

Ст»в Реаасцв)« в Ади*мк«?рап1<|« Кпс«»1«»* *Л. лр 'Д О1 л*с« с« лц« * А*л Вк»С?р»Ц”1У Ц«н» У 1Кр^«н». Н*п/1»Кси1 I« п»са* к« прнм»ју. - Ру*0пкс* с« и« кр»к»)у. Г)иса», руконас«, иик*и ■ «»е ост»ЛО шта «• одиос* и» лист, сла?* класнику . иста

ИЗЛАНИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР. ПОДНЕ

У РНЂУ Ј

в

О Д Б 0 Р | ТЕЛЕФОН УРЕДНИПГГВА 1092.

У Софији СОФИЈА, 29 авгусга Успешна руска офанзива изазвала је запрепашћење у политичким круговима. Влада и краљ се осећају усамљени и покушавају да се приближе опозицији. Предстоји министарска криза.

Цар на фронту

СамодержЕц, бели цар, дошао је нв фронт, на ово место, које му опредељује садањи положај његовога народа, дошао је, да п у рату буде цар, да будесачодержац велвке и моћне Русаје. И чим се појавнло његово лице, лица милио на ратујућиа Руса озарише се светлошћу снаге, која улева пожртвованост. Часто чујемо ми овде, чак у Србији, одјек громогласних милиона руских ратника: и Хура! — за Цар;а!“ Тај од јек таласа буром у нашим грудима, буром, која нас раздрагава као и руске ратнике и на нашим уснама одвајају се речи: .Напред, Срби, за Краља и Отаџбину!* Шта нас гони, да се у овоме значајном моменту осећајв наши слевају са ОСећајима р> ске војске? Да ли савезништво? — Мало је! — Да ли радост, што се иде циљу заједдичке по беде? — Мало је! Нгши се осећаји слевају, што смо две гране једкога стабла, — браћа смо, славенски смо род! Као ова радост, исто је тако у српским душама увек одјекивао и бол, када је руску душу притискивао и онда смо осећала јер смо две гране једнога стаблг, бол ге тај не да разпучивати. Да лв се тај руски од јек: „Хура за Царја!* задржао на Дунаву н Ссфији? — Има ли још којега жи вога Бугарина, који би тај Одјек пренео у доба, кад Се истим одјеком руском крвљу раскидао ланац бу гарскога ропства? — Нема! Бугари нису грана јсднога стабла, нису браћа, нису славенскн род. Нека све то нвгу, али људски морал захтева и везује сваки па и

најгори народ, на обвезу благодарности Кад је садаљи рускн одјек прелетео вреко Бугарскс, безосећај н8 Буггри морали су осетитн бар трунакљудске понижености; понижености, која им горко пребацива: на руској крви подигнут је бугарски оресто слободе, кога су они у низу кеколико деценвја умрљали и укаљали в Спустали у поновно ропсгво Зар ће ру ска крв по два пута да.вас ослобађа? — Ко незна слободу да поштује, тај ње није ни достојан Русија ће мирно и споко.но рећи: ,раниг сироту на своју срамоту*, и њезвна гигантска свага кретаће нааред; иред лоцем русквх ратвика биће бглв цар, оуске ће душе клвцати: „Хура за Царја!* Ти ће одјеци непрекидно утицати на сраске душе из којих ће се непрекидао та ласати од;еци: „Напред, Срби, за Краља и Отаџбину!' — Славенско се ^царство мора извојевати и без бу гарских издајника!

жана конференција шефова свију странака у Рајхстагу иод председништаом сем вође либерала Басерман и министар марине Тирпии, прзтивници Бетмана Хол вега. На к^нферекцији је го ворено о финансиској крњ зи у Немачкој. Канцеларје нагдасио < воју бојззни д * 1 је врло могућно дз се Не мачка кроз два месеца нађе пред финансијсчим бан* кротством.

— Бугарске комите прешле па нашу териториј?. Ни ш, 29, авг, Бугарски четнзци Г. Ва сиљев, Васиљ Георгијев и Дамитрије Гробуљев, пре шли су 20 ов. месеца на шу границу у Срезу радо вишком. Чим су ступили ка наше граничаре отточели Су пуцаги. Ови су ватром одговарали. Гробуљева у бију, а други двојица се Спасу бе!Ством.

Јуче сам добио нз Ниша карту ове садржине: „...Пре два дана пред зградом општине нишке нађено је једно мушко новорођенче. Код детета је нађена једна карт« на ! којој је стајало: Дете је некр| штено. Отац Србин и мајка Српкиња чиновлик у мииисгарству. Рођено 20-VIII-1915,...“ Ово је неко минквтарско дете. Аргус

Кибевешја » №ш Немачка прек скорим банкротсг*омБукурешг, 29. авг. Из Берлина телеграфи шу Румунској ТелеграфсмОј Агенпвји, да је тамо одр-

Морамо за час да напустимо ред, којега смо одредили, и по коме смо намерни, да ио могућности претресамо све сгалеже у Београду, чији је рад везан за целокупни живот београдског становннштва — а да се у -овоме броју поново вратимо на месарски сталеж. На то нас је принудила једиа долисна карта, упућена нашем уредииштву, у којој се умољавамо, да претргсемо питање о неодржавању цена прописаних за месоодстране бегградских касапа. У нашем чланку о месу ми смо говорили са генералнога гледишта, не додирујући унутарње наше злоупотребе. Ова дописча карта нас морално у пућује на то и имаде свој потпуно оправдани разлог. И најбољи закони, ствврени и донесени у најбољој намери, апсолутно не вреде ништа, ако се они не одржавају. Њнхово нсодржавање не само да грађансгву не доноси своју блггодатност, него у исто доба

доносн неаора.ч и унижавање ј аукторитета нашим влзсгимг. I Код свакога месара су произвољне цене. „Код мене је по јто" — одговзра месар сурово ,ако ти није право, е ти немој куп«ти.“ Јести се мора ји живети се мора. Шта може јПОТрОШЛЧ учииити? | Неоправдзно вичемо ми на ! власти, ?ао да оне не пружају довољно енергије. Није то истина! У првоме реду мора да имаде трунка грађавске врлине и морала код свих продавалзца, да они поштују закои. Где тога морала нема, власти не могу имати толико органа, да наа целим тим неморалом води контролу. Наше Ои власги морале онда имати хиљадака органа, да у свакој продавници стави по једнога, који би представљао контрОлу те радње од ране зсре. до мрклог мрака. На тај начин би се могао контролисатн неморал тих продавалаца без разлике еснафске бранже Али то је апсолутно немогуће! Где лежи чвор могућности тога неморала? — Кад који грађанин поднесе пријаву властима, оне му изиђу на сусрет и предузимзју нужнг кораке. Али један пријави, а стотина њих не пријављу;е. На овима ти несавесни продаваоци одржавају свој неморал. Месни Одбор је молио, да се у нашем интересу, пријави свака незаконитост, али грађанство не може то да чини, ради губљења времена и ако би вољно било то да учини. Имаде један пут, којим би се могло доскочити. Писац ове рубрике био је очевидац сличним приликама на западу. Сваки месар мора на вратима свога дућанг иматк мало сандуче, као сни за. писмс, који ће бити закључани, а кључ ће бпти у рукама полицијс. Сваки незздовољнкк ће на једној кар ти написати у чему се проаавац огрешио о ззкон. '1е допи:не карте да издаје Месни Одбор са саојсм фирмом: „Месни Одбор за животне намирнице“ и да продаје по најнижој цени. Те карте морају о слобођене бити од поштанских такса, а сваки пријааљач мора погписати гачпо своје име и стан. Кад бн се то увело, за месец дана би Београд сасвим друкчије стајао, иначе ово, што је данас не значи ништа. Ово је одговвр онии нашим читаоцима.

Ј(о6 зајам — Савезница ће закључнтн кајам Париз, 28 авг. У финансискик се круговима говори да ће Савезнвца закључиги у Акерици један привремекв зајам од 12 иилијардв. Од овог зајма 8 малијарде ће.. пасти на Русију а 4 на Итвлвју. Цариград и Рардахш — Кад ће пасти, Солув, 28 авг. „Патрис* доноси да се у грчким војним кдуговима држи као свгурно да ће Цариград и Дардакели па* ств најдзље за три недеље. Одмах по пролгзу с*вез ничке флоте кроз ‘Дарданеле и паду Цзритрада ступиће у акцију Румунија.

Женски свет Одговори на анкету: „Кад >е жена нај 1ри>ашнија човеку? ‘ <5.) Кад је човек пијан пред зо ру. Беогрзд Ђ. Т. Стеф. 16.) Кад изненада до.ђе у логор. Воишге .Стевард -1 17) Кад Је здрава; млада и лепа, а у косгиму прве жене. Војиште М. М, Костић рез, чаредник 18.) Кад прнређуЈе вољеном човеку у пролећним ноћима бојажљиве сергнаде. Ниш ,Миме“ Шиваљевић 19) Кад је далеко од њега, а верује у њену љубав. Војиште. „Кајлес“ 20. ) Под звуцима виолине. ВоЈиште. Милош М. 21. ) Кал се протики његовим жељама. Гера