Straža

МОГРЛД, СРЕДА 2 СЕПТЕМБРА 1915 ГОД.

ГОДИНА V иРОЈ 247

БРОЈ 5 ПАРА

С >»■ Рев»»и«’* » Аи■<■> 11(1 !'0С«*!«,» »л. <'>р. Л <)> л»«« С< с»|? , А»■ ■»■<>р«Ц 1)1 П*>8 у ' «гК< и ». И«П/>»)<1 , » «• »»<■» к« при«*)у. - Ру»0■ ■«■ «• И • »р*»*|у. Пи<»» ру»о> »<», хо»»>1 • »*» ост»л« ште «• ориоса ка »ст, «Л»Т»ИЛ»С1»»У>»СТ»

ИЗЛАНИ СНАКИ ДАН У 6 М ПРР ПОДНР. | 'УРНЂУЈВОДВОР [ ГГЛЕФОН УРЕДНИПГГВА 1092.

СОФИЈА, 1 септембра Кореспондент „Универзула“ телеграфисао је своме листу, да му је др. Данев, бивши министар председник рекао, да бугарска влада греши што тражи компензације у Маћедонији: будућност Бугарске лежи у Тракији! Ова изјава изазвала је сензацију.

• ••

Држање великог дела бу* гнрске штампе и расположење самих владајуНих и одговорних чинилаца у Бугарској у акцији да се об нсви Балкански Блок задају нама и свима нзшим пријатељима приличне и озбиљне бриге, али је на ше тврдо уверење да Не се Бугари, пре него се одлуче на неку глупост и авантуру пре свега, и најпре, добрО промислвти, па је тек онда учинити. И како ће се сигурно прво добро промислити, и ако у Бугарској кмз паметних и разумних људи, то је онда извесно да Она неће учинити никакву луду авантуру, већ да је све ово што данас чине само један прост блеф. Бу гарска не сме Србију на пасти, јер би тим чином себе вргнула у провалију, а ми претпостављамо да у Бугарској има још увиђав ких људи, па макар они били и у опозицији, који неће добровољно и радо да скачу у провалију. Јер не прамити оно што данас Савезници нуде Бугарској, би ло би апсолутно безумно и лудо; ми миелимо га разлогом да ни најчуђи ни највећи шовинистл Бугарин нема разлога да одбије данашњу нонуду Споразума Бугарској. Територијама ко I је јој Споразум нуди, Бу- 1 гарска у потпуности и у дефвнитнвнкм линвјама реализује своје национално јединство, и шта би желела вгше, а да озбиљни Бугари помишлају на хегемо нију на Бвлкану, то не ве рујемо, јер је бугарске на род квантитативно најмањи нарсд на Балкану а у гла

вноме озбиљних и увиђавних Бугара тек не може таква маштарија постајати. А ако и у њИхОвим глгва ма нешто тако или слично томе постоји, то би значало да им је потребан јошј један 16 јуни, који ће их ! дефинитивно, али у овом случају бескорисно, расв?стнти. И то ће се, у том случају, мц им гаранту|емо, и збитв са њима.

Ну и у једном и у другом јСлучају, дају се истоветне |одлуке, па према томе, по'стизавају ге исти резултати, Време и доггђаји ће до!казати, ко је био у праву, ми или они, а сац ћемојош мало теоријским излагањима покушати да допунимо ;нашу тезу: да Бугари немају апсолутно никаквог рачуна да учинг велику глу пост или авантуру. Бугари желе нациснално јединство, па они га данас I МОГ/ и постићи. По пону дама које Четворни Споразум чини и гарантује Бугарској ова добија око 40 хиљада км , то јест добнја оно што јој ни Аустро Не|| мачка не може дати и о'јбезбедити. У том случају не остаје ни једног Бугарнна ван бугареких пржавних Јграница, па чзк те државне гргнице премале и стварне етничке границе бугарског народа, још би у тако ограђеној и омеђеној бугар ској земљи било и пуно и много, преко милион и виI ше, поданвка небугарске

гародности. Па шта би могли Бугари у националном псгледу же.тети ввше. У економском погледу задоби', ће тернторије које им обесбеђују колосалне и огромне материјалне ксристи: добијају натраг Тракију и део Добруџг које су неизмерне разнице житг, добиЈају Кавалу познате са својих скупоцених и ретких продуката: дувана, опијума и пИринџа. За тим и у моралном погледу задобијају: јер им се првзааје дуго 0споравана права. И шти би још паметни и увиђг»в»и љу« ди и политочари могла по желети. Да није хегемонију ,на Балкану? Е, у том слуј чају добиће разлупан нос Ји разбијену главу, добиће јНОв 16 јуна 1913. А то на Јдамо се дх не желе паметни и родољубиви Бугари. Они робро виде да се цео свет подигао протим немач 'ке тежње за хегемонијом и да та биљка у данашње доба не може успсвати. Према томе, Бугариће се, пре свега, промислити мало...

Р*5ош

Аустријанцк виде!>и да нам I ништа не могу с војничке стра•не, сад хоће да нам напакосте Ј межањем имена наших вароши V монархији. Тако 1»е се Трст од сад званично звати <1>ранц — Јосефсхасрсн\ Далеко су дотерали! Сметају им и српска имена! Али, иеће ј01II ДуГО. Лргус

сравмење са овогодишњнм ценама. Разумемо и овогодишње прилике, које нису лане биле. Ове године много поврћа троши војс«а, многе мисије, а највише се извози за Обреновац. Шабац, па и Ваљево и у опште пограничним местима, која нису могла овога лета поврће обрађивати. Крај свега тога најглавнији је разлог, данашње скупоћс поврћа недовољно обраћикање. Ми смо имали прнјлике, да говоримо са сељанкама из околнне Београда које Ј се баве баштованлуком. Њи[ хова је извина, што су им му[ жеви на војној дужности, што ју истини разлог није оправдан, ј јер баштовански посао је искључиво женски и дечији рад. ; Најпосле се извињавају, да пи| су имгли довољно се.мена за I поврће. Тај се разлог већ мо; же у неколико као оправдан узети. Ту је донекле кривица и до нашпх семењарских рад>њи. Док су биле редовне прнлике, заглунуше нам уши са : њиховим рекламама о разном семењу, Сзда, када је њихова ,актнвност најпотребнија, када Је њихов рад, тако рећн, наше животно питање, нема ни једј нога, да пусги сзој глас, или : у опште, да предузме неки пут 'и начин, да створи могућност, да дође у додир са тим неоЈбавештеним и не упућеним женама, да утичу на њнх обила| тијн рад, који би н налаињима коистчо. Ми мислимо, да би наше : власти према селнњарским радј њама морале строжије .чере предузимати. Ако нису на војној дужности, онда их треба силом приморати да врше своју дужност. која је свима нама давас од највеће потребе. јер док буде поврћа било, Србија се не мора бојати глади, а цела је Србија башта, у којој што кажу — и камен може I радити.

Ми смо у нашим прошлнм Iбројевима истакли потребу о гајењу поврћа, које бн у многоме олакшало живот народа у позадини. У нас, у Београду је поврће у опште достигло цену, која, ваљда, од постпмка Београда није била. Лане у ово доба године био је такођер, али цене поврћу нису ни за

ЦаревГест | Мзмељане денеше намеђу Цара и Председника Републике Пнриз 23. авг. Фракцуска штакпа је примила јсдкодушно с великом Симаатијом вссг, да јс цар предузео команду над свом

руском војском. Тај гсСт веле нека листови, значк, да ће се борба наставатв до краја, докле год Немачка не призна, да Је побеђена. Измењани су веома значајни телеграми између цара и Председника Републиче. Они исказују жељ}% да се рат настави дз коначне победе.

1 1 шш 1 — Пе8н.тчајка акиија Париз, 31. звг. У Дарцанелииа последњвх пет дана било је затишје, У северној зони Турци су у неколико махова преБузимали јаку артилеријску и пешадијску ватру не излазећи из Ровова. У јужној зона нема ничег важнијег, осем ванредног дејства наших рововских хаубвца, које су разориле два нала утврђења и канеле осетне губитке непрв|агељу.

После промене — Нтнлијанска јакноет о улнмаау ко.чанде у Цареке руке. Рии, 27. звг. Италвјанска штампа и полнтички кругови врло похвално конентаришу вест: да је цар прнмио команду над руском војском. Та се вест тумачи као нов звак, да ће Русија наставити са савезнгшнма борбу до краја, т, ј. до аустро-немачког слома. Сгављајући се на чело руског наоружааог народа, цар се обавезује аред непријатељем, пред савезницнма, пред светом, пред Русијом, пред историјом да ће руски народ нзићи из рата са победом, која ће омогућити савезнкцима, којв се боре зз слободу карода, да наметну мир Не-