Straža

С»оана 2

СРПСКН ОФННЗИВН

* ј— II ТјЈиТијиЈ.Пти - - тгг ■. ј Г1ТВ1 ■ ■ - ■ ■ Протиз Дарданела — Да би рат са Турском привели крају Савезници опремају нову армију ПАРИЗ, 2. септембра Између главних штабова Сазезнака рада се журно на плану 0 општем нападу на Дарданеле и Галиоољско полуострво. Да би се што пре скрхаз сваки отпор Турака, Савезнипи су оешипи да образују једну нову, заједнвчку аоми^ од 600 000 душа.

Г 18 ! {Ш II. Ако је Сарајево прогла* шено за тврђаву, а онО ни је Травник, Бугојно, Ли јевно, Бањалука, Првједор, Босански Нови, Костајница, Д^ Тузла н Брчко, а у њима се са Србима исто онако поступа као и са Сарајлијама, У Травнику у* права језуицке гимназије тражида је од војне власти, да се Срби, Травничави ра селе. Проту Божића и целу породицу покојног попа Гавре Адамоввћа отјераше, а нико незна куда. По пу’ стим српскнм кућама насе* лише се католвци из Доца (Долац је у непосредној близнни Травнака, сслонасељено најзатуцанлјим католицима. — Уред.) Адамовићима, познатим џелебџијама, отеше једне (ноћи око 800 оваца на Влашићу, три чобана су поубијана. У Бугојну су отерали по родацу Попадвћа и све о Стале внђенвје Србе и за њи 1 се до сада незна гдје

се налазе. Бугојански се Мухамеданцл показаше као браћа. По могућству штитили су опустјела сраска вмања од католика, који навријеше са Купреса и околине Доњег Вакуфа на пљачку. Из Лијевна протјераше обје породице Кујунџића: Косте и Павла, обојкцанародни оосланици и све ви* ђеније Србе. Неке отјераше пут Сиња на Далмаци ју, а неке преко Купреса пут Јајца. Овдје жељезница нема, па је мучно било видјети оно женсквње са нејаком дјечицом, гдје се по Гономе каменом друму пребијају. И за њих се још не зна, куда су отјераки и да ли ће ко од њих изни* јеги жвве главе. На Бањааучке Србе у* дарише Католици из окол* нмјех села по упутству Траписта, који имају огромно имање тнк уз Бањалуку, са ону Страну Врбаса, Њама притјекоше у помоћ и немачке колоније, што леже између Бањалуке а Бос. Градишке. Пустошвла су како су хгјели. Нити је нас

јјико бранио, нити је њама јико спрјечавао. Сами се нијесмо могли, јер нијесмо смјели. Послије пустошења отјераше и одавде виђеније Србе. Њима је бар олакшано, што нијесу морали пјешице аћа.

Сукоб мамеђу грчког начелника гснералштаба и мин. нојрог Атина, 2. септ. Данас је шеф грчког ге нералштаба поднео оставку на досадашњи положај, због сукоба са грчким мииистром војним. Да ли ће му оставка би ти уважена — не зка се.

Антинемачке демонстрације у Букурешту. Букурешт, 2. септ. Универзитетскч омладана и Национзлна Лага прире диле су у недељу антине мачке демонстрације у це лој земљи. Нарочато су биле бурне демонстрацаје у Јашу а Букурешту, где је морала да интерзенаше и војска. У Букурешту су демонсгранти подупали све прозоре на штампарији и редукцрји „Монголе*.

1Ш «1|1 Крал, Фердинанд је потписао турско-бугарски споразум. Софија 2 септ. Од једне добро обавештене личности дознао сам, да је пре три дана у Софији био Хаки Ефендија, помоћник велаког везира. Његов долазак био је у вези са потписом бугарскотурског споразума УЗаудијенцији краљ Фердинанд је Хаки ефендији дао докуменгт — уговор — потпвсан од његове стране и од стране владе. Уго вором се Бугарска обвезује да ће за све време европ

Ске војне осгати стро'онеутрална, и зато у накнаду добија Тр*кију све до реке Марице. Борко

— Прекииутм преговори. —

Букурешт. 2 септ. Прегов^ри, који су се пре краћег времснл повели иницијативом Румуније између софвјске и букурешке владе изненада су преки нути. У круговима блиским влади као поуздано се го. вори, да је до прекида дошло услед споразума који је ових дана потаисан из међу Софије и Цараграда. Споразум турско бугарски изазвао је нетоверсње у румунске вваничне кругове према Бугарској и њезиној спољној нолатини. ОбусшавАСК Саобраћдј — На прузи Петроград—Рига Петрограл, 1. септ. На железничкој прузи Петроград -Рига обустгвљен је путнички саобраћај због огр^мног транспортовања војске за фронт према Риги, где је у изгледу Снажна офанзива од стране Руса.

М«№ — Кад ће ступити Румунија у акцију. Букурешт, 2. сеп. Румузска влада је донела одлуку да Румунија прекине сноју досадзшњу неу* тралност једино у ова два случаја: ако ма која сила поврели њену границу. и ако Бугарска нападне Србију и Грчку. Букурешки дипломатска кругови верују да Не Ру* мунија у врло скорој будућности прекинути неу* тралносг пошто ће аустро немачка војска јамачно по-

вредити н»ену гранацу, да би се тобож пршморала Румунија, да пропусти мувнцију за Турску.

Грчка и Србвја — Пријател>ске 8е&е' РИМ, 2 сеп.^ Допаснику „Секола - 'у Атини изјавио је Венизелос да се Србија ничим не може принудити да пристане на компензације Бугарској, ако се дотичве компензације ма и најмање косе са њеним народносним и економско политичким интересима. Грчка остаје вераи савезник искрене Србије, зато што вмају заједначке непријатеље.

Ммтрополит у Нкшу Јуче Је допутовао у Ниш Њ. П. Матрополит Димцтрије после пута у Ужице. Отпутовао Г. Вој. Маринковвћ. мин. народ. привреде отпуЈОвао је јуче специјалним возом у Ђевђелију.

ФЕЉТОН

Б. Р.;

Сунце се већ клонило за□аду, кад пођоше задоврљ ни прошдим даном кући. Ишла су као и обично по* лагано и певушећа, певали су песму о љубави, певали су песму у којој су азралсавали своју срећу и заДЈВОЉСТВО. Кад су дсшли на пропл4нак, са кога су јутрос иосматра/ и, стадоше задивљени. Сунце је залазило као огромна лопта тонуло је оао ааа брда, ’и његова треперава наранџаста светлост' купача се у бистрим валима Дунава, и прелива. ше се у хиљаду нијанса. Цело небо и брда кза реке изгледаше као у пламеиу,

као огроман, величанствен пожар. Опијени овом величанственошћу они пођоше даље, али већ са малом тугом у срцу, јер се ближио час растанка, Сутра дан он јој рече, да је добио позив од једног рођаха из унуграшњости и да мора одмах ићи. Њој грунуше сузе. Изненадио ]е овај његов од лазак. — Колико ћеш тамо о* Сгати? упита она грцајући се сузама. — Пет Д8на — али пи’ Саћу ти сваког дана, рече он хотећа да је утеши, али та је утеха била тако сла ба, чак је н више растужи. Она пође кућа пруживши му руку. коју он ух* вати, и погледа јој још јед* ном лепн али сузне очи. — Збогом Олга! — Збогом Младене! Она оде тужним српем

кућв, а он јеједан сатдоцције седео у купеу друге класе путничког воза, који га је носио све даље од Београда, даље од оне ко* ју љуби После два дана она до* бије од њега писмо. Јавља јој да је Се разболео на путу и да лежн. Олга пребледе. Нека слутња обузе јој душу. Сузе јој грунуше и она паде онесвешћена Иече'се спуштало лагано. Његов тавни вео почео је да обавија Београд. На добро том познатом пропланку седела је млада девојка а гушећи се сузама читала је писмо које је гласило: „Мила моја Олгице, Рука ми дршће. Неаа црна слутња обузима ме, Она ме гонн да мвслим на скори растанак, вечиги рзстанак... н то с тобом, не-

што ме гони и ја ссећам да ћу бити отргнут од оне коју љубам. Како ми Је те шко осећајући смрт. Око мене је све обавијено неким густим,ј< црним велом, само ми твоја слика вели чанствено даје у тој тмнни, али осећам, да в она тоне лагано у мраку као да бежи. Буди храбра Олга, мсж да ћеш бати још срећна у воту. Бог једобар, утеши* ћете и ти ћеш битв срећна, али ја нећу моћи да те таку видим, моје ће тело та да увелико трунута и рас* падати се под земљом. Како је живот ништаван! Па заиста шта је живот?! Ја мислам врело, које нас запаја и одржава, а уједно нас лагано али моментално убија. Руха ми дрхће, чело ми је као у ватри а тело се леди од хладноће. Ваљда смртна грозница? Не могу

више. Збогом Олгице а сети Се кад год онога, који те је силно волео, и хоји умире с твојим именом на уснама. Млађа.* Јецаји који долажаху из дубине душе младе девојке, рушили су тишину. Уздах за уздахом излетао је вз груди а сузе, вреле сузе капале су из леоих очију а квасиле лепо бело лице.

...Ноћ је... Лагани пове< тарац нвхао је гране расцветалог багрема, а месец је сребрнастим зрацима љубно мврисаве цветиће. У даљини је шумио Дунав. На гробљу је владала ташина. Врх црквеног торња маленог села Б. блистдоје □рема месечевим зрацнма. Једна прилика завијена у црном, као и ноћ огртачу хитала је журно стазама