Straža

'ЕОГРАД, ПЕТАК 4 СЕПТЕМ5РЛ 1915 ГОД.

• ; о ^ ГОДИНА V |иРОј 249

V- \

СЛОБКДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ВРОЈ 5 ПАРА

I С • рћ Рсл>п:1ј« и Ап*• г.с * ра<1 м • '•'*)с»» (М V п г. р д2 I »! ••!».** С« » >л•*•>•*€ I р»Ч |у (Ј«нв V »•••>%».*. М«|Ј * « 'М*4 % »4 )1|>ижају. - р>«0«»!*• (• »• г. р * ► » ; V П|чка, ру• 0*1 иI’•. нл»»•». ■ с»*е ост • •*» ип« ?• ОЛРОСМ и* л?ст, 14919 * ,»скн|. у • иста

>*.ч ма::И. СВАКИ ДАН >• 6 М. !!РК ПО/1НЕ

У Р Н Ђ У I Н

О 3 Б 0 Р

•1ЕЛЕФОН УРЕДНИ1НТВЛ 1092

.укурешкк Уговор

БУКУРЕШТ, 3. сепгеибра Посланици Србије и Грчке посегили су Братијана, да би сазнали гледиште Румуније у питању Букурешког Уговора. Иако се одговор сматра за тајну, ипак се сазнаје, да је Братијано изјавио, да ће Румунија Букурешки Уговор штитити оружаном руком.

Наше бојиште - На Сави и Дунаву (Извештај Врховне Команде) КРАГУјЕВАЦ, 3. септ. У току 1. септембра на дунавском фронту спречеио је непријатељу утврђввзње код Базјашз. У току иоћв између 1 в 2. сепгембра на сгвском фрокту не пријгтељ је покушао прелаз са два чемш у близини Вртачке Аде. алије за рремена опажен и враћен натраг

Изишло је прво у „По литици“, га пре неки дан је и г. Стеван Павловић. донео јелан чланак у „Бал кану* о Д ру Богдану Медаковвћу, председнику хр вацко-славенскоме сабору. Ствар је у овомс: Хрвацки бан Скерлец прочитао је у хрвацкоме Сабору пксмо, које треба да је Д-ра Б. Медаковића, у коме он, као председник Сабора, саопштава Сабо ру, да не може суделовати седнипама ради тога, што су га ђоја, Франковци то лико увредши у последшм заседању Сабора, да он да ле с нима не може радшпи После прочитања тога писма посланнцк из коалиције се узврпољише и напослетку Је изншло коментарисање, да рукопвс тога писма ннјс Медаковвћев, да 0 његовоме боравку не зна ни ( егова пОроднца и да Се већ појавнла сумња о мистериозном нестанку Д-ра Б. Медаковића, Оает један од аустри; ских швиадлераја, кјих се оиа не може отрести ни у тренутцим* евоје пропасти. Д р« Медаковића неће нестати. Простор нашега листа ие дозвољава, да буде* мо Опширнв, али к н&јгра

ћа сличица биће јасна. На конференцији у Фи јуми, која је позната под имепом „Ријечка Конферен ција* ?а'тупљени су бнла сви идеални Ј/гослааени из Хрвацке са Славонвјом, Баната и Бачке, Далмације, Босне н Херцеговине в пр вака мађарске олозиције. Главне тачне те конференпвје биле су. да се Хрнац ка и Славонија са Далма пијом слију у једну државу, а Босна и Херцеговина да првпадну Србији и Цр ној Гори. У оно доба мислнло Се, да бв то био изваиредан успех за Јужне Словене. Аустрија са потчињсном јој угарском владом разбу нала је остварење тих закључака. Као најјаче средство за уништавање тога програма. створена је у Загребу То је једна страна лоста, преврнимо сад другу стра ну листз. Српско Јунаштво у турскоме рату; историска пораз над Аусгријанцима уз будало је оне Хрвате са Ријечке Конференције а сад ам мало оно : што су на тој конференцији закључи ли. Они траже сад безусловно уједињење целе Ју гославије са Србијсм. Ти идеалнв .Хрвати и Далма тинци, који се до послед њег часа борише протвв коалиције, напустили су сво је отаџбвне и иду и проповедају ту идеју по Паризу, Лондону, Риму и Петројграду, они говоре у име ' својих народв, јер су њихови стварни представнаци. ј Аустрија хоће њима да ; сгвори устук.

| I

Рзбош Чнтам ту пре иеки даи у ! једноме листу: како је средишј ни Одбор Нар. Посланика наI редио Месном Одбору за Беог| рад да разреши од дужности једнога члана овога одбора. И ! тада се сетих, како ме јс једно вече, пре неколико месеци, јједан пријатељ, кад смо једно вече седели пред .Рускнм Царем“ показао прстом на овога члана одбора, и на једног младића у војночком оделу али који врши дужност „Лиферанта, I сина једног познатог ба^алина I са Дорћола; како сс нешто ј веома важно судећи по покре‘тима и грнмасама одговарају. И збиља му је пријатељ по! годио. Све оно што мм< је јо

вече каззо, да ће се догодити

испунило је се.

Лргус

Ва010Ш13 ШКВК1|1 Са конференције шљивар ских трговаца У најкраћин цртама морамо изнети трговину са сувом шљивом и пекмезам. На европској пијаци имаде искључиво ових сувих шљива: фравцуских око 5.000 вагона годишње, српских око 4.000 вагона годиш.^е, босанских око 3—3 и по хгљаде вагона годншње, и италијанских око 1000 вагона годишње. Као прекоморски увоз појављује се на европској пијацн и калифорниска шљнва, али у незнатној количини. По највише пред ставља дезерт ради своје особите крупноће (40—45 комада у пола килограм ). Највећи потрошачи сувих шљива и пекмеза јесу еве западне државе почињући од западне половине А.-Угарске на даље, а међу Јвнма је п^најјачи потрошач Немачка. СрбиЈ . је ту трговину водида у три правца. Дунавом до Регенсбурга, железницом на Пешту, Од?рберг. Беч Баденбах са кзртирањсм у ИБетину за пзвоз, који иде за Шведску и Норвешку и картирање Хамбург, Бремен, што иде за Енглеску. Трећи и најновији је пут Солун—Ђенова за робу, која иде за Швајцарску, јужну Немачку и Рајнске области. Од свију тих путева данас је остао једини пут Содун за сва даља места, куда наша шљива иде. За нашу су шљиву затвореме пијаце у А.-Угарској и Немачкој, а све остале .су отворене. За целу г.ак Европу босанске шљиве ће имати искључиво пнјацу у А.-Угарској и Немачкој, који су јаки потрошачи шљива и њих ће војне власти по свој прилици и реквирирати, ако их тамо буде било и ако су у опште црилике допустиле, да се могу прерадити. Према томе, на европ ској пијаци, (осим А.-Угарске и Немачке), појавиће се само француска, српска и нешто талијанска и калифорниска шљива. Сутра ћемо наставити.

Женскн сввт Шт» карактерише жену, Осим фнзиолошких спосебносш које су у многоме разноврсне код човека н жене, постоји један велики део опште својствених карактерних разлкка између човека и жене. Те је разлике врловернозапазио Анри Боп, сарадник рубрике женског света у париском часзпнсу „Прентак* Ми их износимо у изводу пред наше читаоце: „Хладнокрвност је код људн распрострањена у 80 ’7 0 . Жене уопште не познају ту врлу особину.“ „Кад је човек сујетан ми га критикујемо као неку неподесну реткост. А ја сам пак, уверен да нема ни једне жене која није сујетна, “ .Љубоморан човек у тренутку освете обично се маша зз најстрашнија средства, већином по њега убн^твена. Жена. на против, побеђује > љубомори искључиво љубомором. „За зло неморала крнва је поглавито жена, зато што оиа баца семе иа плодио земљиште. Жена је извор неморала, човек је први суд у ксме сенеморат даље односи, или чува да се не би у незнан разлио, „Жена је лаксверна, злобне и милосрдна, Човек је само имитација тога некгд добра некад рђава, . „Човек волн, да би могао за неког да се жртвује. Жена воли само за.о, да би иеко подиосио жртве за њено добро, а често и за њене неосноване прохтеве. „Коджене је развнјен осећај на рачуи газума, код човека је то обратно.“ 8ор,

Нз Галипољу — Р.лкер моли за мало мнра Солун, 2. септ. По једној депеши из Бу нурешта, румунски листовк има ; у извешта) из Цариграда, да је међу турским тру пама на Галипољу овладцдо очајно стање услед оскудице у сввма потребама, Усле*