Stražilovo

155

СТРАЖИЛОВО. БР. 5.

156

ност —• г. 1864. и 1865. — од њега изашдо више песама љубавног и родољубивог садржаја. Песме ове истина немају необичне вредности, али ипак дају јасна доказа, да им писац уме дубље мисдити и да замисао своју Ј-ме задахнути топлим осећањем и правим српским родољубљем. Тако у песми „0 Ђурђеву-дне и привиђају се млађаном песнику у гори — кроз зелено грање и славујево прижељкивање — мученици српски хајдуци — како у ђурђевској зори приклињу Српство, да прегне, те да новрати „сјајну светлост прошлих дана". Обраћајући се за тим вилама, овако им млађани песник говори : „У Ђурђевској плавој ноћи Белв виле окупане, Сакупите свеже гране, Оплетите венце вите, Узорите, племените, А на чела тужна бледа, Мученичких горских чеда Нримте њину клетву свету: Не кукати већ умрети, У ранама, у освети, За слободу — дичну свету! Па излите ту заклетву Ђурђевога светог дана Из хајдучког дивостааа У далеке просторије По срцима Србадије!" У поменутоме листу изишле су од њега и две новеле под насловима: „У осами" и „Мила успомена". Еако за време гимназијских и свеучилишних философских студија, тако и по свршетку истих видимо га, где живо суделује у покретима и радњи тадашње омладине, учествујући у „ Слози", „Цреходници " и осталим дружинама њеним и у омладинским скупштинама, у којима се заузимао за то, да се у напредном правцу реше претресана нитања. Гадио је и на омладинском листу „Младој Србадији". Но још пре овог омладинског покрета, који је имао чисто просветан значај, започео је у нашем народу с ове стране Дунава и Саве други, исто тако силан покрет, који је имао чисто политичне тежње и смерове. Још од год. 1860. када је у земљама аустријске монархије — после дугогодишње апсолутистичне таме — синула зора слободе и слободнијих установа, прегао је и српски народ, да уставним, законитим путем извојује себи она права, која му припадају и по уговорима, склопљеним са владаоцима ове монархије, и по законима, уставним, законодавним путем донесеним, и по природном праву, које јеузвишеније и светије од сваког људског и позитивног права.

Жеље и тежње српског народа добијале су свога израза у саборима српским, иајпозваиијим представништвима српског народа, и у гласилима јавног мишљења. Тадања гласила јавног мишљења, таднњи повремени политички листови толико су народ заталасали и на живу политичку радњу покренули, да је у нас мало и велико запливало струјом политике и политичке борбе, одајући се све већма тој мисли и том уверењу, да ћемо само најодлучнијом борбом на политичном пољу својаправа извојевати и себи у овој држави осигурати опстанак и напредовање. Повесница нашег народа у овој држави имаће још да изрекне своју коначну пресуду о томе, шта је по наш малобројни, просветно и материјално назадаи народ боље и пробитачније било: или уводити га у онаку љуту политичку борбу — или прво свом снагом порадити на подизању просвете и материјалног благостања, па тек онда, кад буде стајао на овој тврдој основици, у згодно доба изаћи на позорницу политичне борбе, и ову тада иетрајније водити и с поузданијим успехом доконати, него ли сада, када је — после љутих напора и после беспримерног одушевљења — овладала скоро свугде малаксалост и мал' не рећи равнодушност према јавним политичким пословима. Политичка струја нашег народа, коју мало час обележисмо, утицала је силно и одлучно и на јавну радњу дра Милана ЂорђевиЛа. И он — ма да се спремао за научну струку, која ни у каквој свези не стоји са политиком и дневном политичком књшкевношћу — брод ■ живота свога повезе струјом јавног политичког рада. одајући се обрађивању наше повремене нолитичне књижевности. Почео је писањем дописа и чланака за „ Заста ■ ву". У ову је написао један чланак, ради којега буде оптужен пред поротним судом у Пешти, али је имао вештог браниоца, а и сам је у своју обрану држао ваљану беседу, те га порота ослободи од сваке казни. Осим у „Заставу" писао је у ово доба и у „Правду", лист, који је у Београду излазио. Када се г. 1873. — .због политичких неприлика, које је имао са бароном Владиславом Мајтењијем бавио у Београду, покрене тамо у друштву са познатим песником српским, Стеваном Каћанским, „ Браник ", лист за политику и народне интересе, у коме је већином сам .писао чланке политичког садржаја, заступајући зкиво и вешто начела српске слободоумне странке. Али — као што уредништво у 23. броју истога листа изјави — мораде овај тим бројем престати излазити због „тешкоћа, које се не могоше савладати".