Stražilovo

44 0

иетог децембра била 4'5 величине, а десетог марта 1877. пала је на величину од 8'3. Ове две звезде су спектрално испитивали и дознали, да се са њих расуо усијан водоник. Целнер је тумачио оваке звезде и тумачење му се слаже са Лошмидтовом теоријом о понављању и занављању сунчаних система.

Како данас човек, тај кепец у свету, та нула у грдном низу бројева, својим ограничеиим умом може да доказује, неће никад пропасти маса, из које се састоји наш сунчани систем. Она ће се само преобразкавати. Преображаваће се у времену, које је за нас смртне људе грдно, велико, дугачко! с. м.

ШШ —-0« Г Л А 0 Н И К. (Веседа српске више девојачке школе у Новом Саду.) У корист овоје школе приређује овдашња српска виша де•војачка школа у суботу 6. априла о. г. у дворани српског народног поворишта беседу е игранком и то са овим програмом: 1. „Љубичица" од Толинге"а, уа пратњу гласовира певају ученице. 2. „Сагпеуа1 евра§71о1 од ВеКоих'а, свира на гласовиру ученица Марија Адамовићева. 3. „Мајска песма" од Толингера, уз пратњу гласовира невају ученице 4. „Две сестре", народна песма, декламује ученица Видослава Вукићевићева. 5. „Први повдрав нролећу" од Толингера, ув пратњу гласовара певају ученице 6. г Другарице", позоришна игра за децу у једном чину, приказују ове ученице IV. равреда: Вида Варађанина, Љубица Бугарска, Љубица Чакра, Љубица Стајића, Мара Крестића, Драга Димитријевића, Стана Ђурђевића и Олга Николића. — Цељ је беседи тој племенита и лепа те се с правом може очекивати, да ће се публика и доласком својим а и добровољним прилогом као што треба одаввати.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Срнско народно поворишхе.) Дружина српског народн ог позоришта завршивши у претпрошли Уторник своје нредставе у Панчеву, отишла је оданде у Митровицу и ту ће се бавити једно шест неде'ља. „Наше Горе Лист" уверава, да је позориште ив Панчева однело лепу своту сувишка, који би зацело био још и већи, да су нјоле срећнија времена. (Хрватско народно позориште у Загребу.) 22. пр. м. п. р. давана је на хрватском народном позоришту Загребачком ирви пут ивворна драма Манојла Таорђевића-Нризренца под насловом „Златна гривна." Како „У1епас" каже, нема „Златна гривна" драматске радње, јер се криминалистичка парница не да обрадити у драми. По „ЛКепси" драма та спада међу 8ећаиегготапе, техника је пишчева тако небграпна и најивна, да се У1епбеу реФерент често ва приказивања чудио, је ли могао то написати арео човек. Исти реФерент вели даље дословно овако: „Како се радња у опште развија нелогично и ненаравно, тако није чудо, што имаде сијасет сувишних призора. Неке су ненаравносги управо ужасне. Јога је гора карактеристика. Невероватни су особито главни карактери судца, Трнке и Лепотићке. То нису живи људи него Фигуре на шаху, које се помичу, како је писцу воља. Монструм је најивности — последњи чин, коначна расправа. Писац је створио посебну врсту казненог ноступка, која се противи најпримитивнијим назорима о установи суда. Дијалог је воден. Диљем читаве драме нровлаче се грдне

маглуштине бомбасгичних говора. Свој радњи фали животне истине и локална колорита, јер би се драма сасма лено могла збивати у Страсбургу или где другде " Тако „У1епас". Са своје сгране морамо ивјавити, да је та оцена престрога и сасвим неправедна. Не можемо дабогме утеривати оцењивача у лаж те рећи, да ништа не стоји, што је он замерио — ми комад еа позорнице нисмо видили али смо га читали у Београдској „Отаџбини," у шестој и седмој књиви (1881.) па и ако иризнајемо, да има недостатака у техници а где где и у карактерисању, ииак морамо увети у обрану „Златну гривну" и рећи, да је то пренагљено, управо бевдушно, тако се блатом бацити на рад, који према младости драмско наше књижевности није баш тако ни лош. 29. пр. м. п. р. давана је нрви нут опет нова изворна драма. Писац се није именовао; драми је наслов „Школска мудрост" а чма четири чина. „Л^епас" вели, да та драма нема тенденције, главна је замисао јалова, техника и карактеристика управо грозна, а што Је најгоре, има у драми управо огавних привора, које је зарад јавног морала ваљало било забранити. — На истом ће се поворишту иза ускршњих правника приказати нова комедија, коју је написао Стеван Милетић и којој је наслов „Дилетанти". (Чешко народно позориште у Прагу.) Врхлицков „Јулијан Отпадник," о коме смо јавили у 12. бр. нашег листа, приказан је први пут на чепшом народном позоришту у Прагу у петак 29 Марта. Радња те трагедије пада у прелавну једну перијоду светске исторлје, наиме у време последње борбе између хришћанске цивилизације у зачетку и поганичке цивилизације на умору. Карактер те прелазне перијоде истицао се не само у политичком и религијозном, него и у социјалном животу. Стање и одношаји нове византијске ере нису још били консолидовани а нарочито су у време, у које се вбива радња Врхлицкове трагедије, опет почели под реакцијом погаништва и под упливом Јустинијановим на двору маха отимати јелински обичаји, који се особито одржали у Малој Азији. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. Најновије из мадоруске књижевности. Откако јеумро Тарас Шевченко, отац малоруској књиви, здраво се додуше распространила та књига и има данас две три хиљаде дела, али од то доба није било одушевљених певача и право даровитих писаца у Малоруса. Књижевни рад њихових писаца више је Фабрикација него плод унутрашњег нагона а прва му је и прва цељ, да полета даде душевној култури малоруског народа, коме су девет десетина сами сељаци. Књижевност није у њих плод живота, као у других народа, који имају своју народну културу, него у њих књижевност