Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

т

т, нбш : УРЕ|УЈЕ ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 16.

У НОВОМ САДУ 18, АПРИхЛА 1885.

ГОД. I.

С А С Т Е Н Е.

остељо шарна лахора тиЈа, I Го којој мирис мирисе вија. Где бистри поток тихано струји Зборећи цвећу: „буји ми, буји!" Где се у чаши гшдавих пупа Небеска суза, росида, купа, Где славје поје у хладном лугу И песмом гоии лалину тугу, Ој доло, доло, — створе убави: Дивотна слико чисте љубави!

Поносна стено, студна и гола, Подножје тврдо божјег престола! На рамену ти орлови сури, Озбиљно чело у вечној бури, Громи те бију, муња те пара, А хучно море, што све обара, Из темеља би да те потресе. .. Ти храбро стојиш, презиреш бесе: Не бојиш с' тутња, ватре и воде, Дивотна слико златне слободе! Мита Попови!..

КНЕЗ У КУПАТИЛУ*

ПРИПОЂЕТКА

свану дан Константива

и Јелене. У Обуче се и

оде

,,, сати је већ кнез уранио моли се богу па оде у купатило. Још је рано; ту је већ Фраља; с њим у шетњу. Покрај Дунава се шетају, дођу до великог гвозденог моста. И ту стаје дамшић и вози даље. — Фрањо, бога ти, куд вози овај дамшић? — У Кајзербад, ту су најлепше илиџе у вароши. — Је ли далеко? — Кад седнеш, па очиташ три оченаша, онде си; ено видиш онде ону велику кућу ? Фрања покаже прстом на кућу. — Па хајдмо тамо, до осам са-и смо готови, на ћу се вратити, да се с кнезом извезем тамо у постојбину његову. — Ајдмо дакле брже да уђемо, ето већ је лађа стала. Фрања брзо купи цедуље, па води кнеза у пароброд. Тако, као што је Фрања казао, за три оченаша дошли су тамо. Изиђу.

Ј А.ШЕ ИТЊАТОВИЋА. (Наставак.) пет — Фрањо, таман за три оченаша смо допо- шли, ја сам их очитао и бројао; како си погодио! — Е брате, ја такве ствари на оченаше бројим, и кад јаја вувам и то иде на оченаш; једно је скувано за три оченаша, бадава, свуд бог трипут помаже, јербо у тројство сви вирујемо. Кнез разгледа. — Ово је лепше него где се ја купам. Фрања води кнеза каси, да купи цедуљу, но јефтина купатила већ нема, све је заузето, само се скупља могу добити. Кнез се са Фрањом светује. — Фрањо, пошто су оне друге? —■ Е брате, те ће бити једна по форинту, но то је нешто особито, све је од порцулана. — Па нек буде форинта, да бар и то видим, пре него што одем. Шетају се по трему, баш онда изађе неко из таквог купатила, као што је мало час

описао, а купалачки слуга уђе па метлом испира, у ред доводи за каквог госта, који ће