Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

штафажу чине несташна момчад и веселе девојке. Ова је разноликост потиуно иЗражена у сватовским песмама, које су час веселе, час тужне, скоро увек њежне, каткад н несташне. У те песме је унешен израз народне душе, у свежем, наивном, оригиналном и незавијеном облику. У њима нема ничег вештачког, напев и реч су у једно сливени, љупке и њежне мелодије су пуне милозвука, који очарава. Пред нама је таква смеса сватовских песама, удешена за гласовир. Кад узмемо, да се те песме на гајдама свирају, а то је инструменат врло различан од гласовира, онда ћемо одмах моћи замислити себи оне тешкоће, које је морао компониста да савлада при писању овога дела. А савладао их је вештачки. И гајдаш има својих импровизација, којима сам себе весели, идући кући са каквог весеља. Од те гајдашке импровизације метнуо је компониста један део као увод. Иза овога долазе неколико мотива из „великог кола", па онда сватовац, али само за часак, да га одмене у живом ритму весела и љупка мелодија „терај, куме, логова," која нри крају прелази у мајсторски изведену модулацију, да приправи улазак сватовца, Ту свршује увод, и сад долази тема сватовца, која се одмењује са „село сунце, стигло вече" и „терај, куме" али сад у другом гласореду, па се напослетку све стиша, да из тија почне гајдашка импровизација, из које се развија оно банатско „велико коло", које је верно по гајдашком свирању удешено. Таласаље кола бива све слабије, напослетку умукну звуци кола, а гајдаш почиње сватовац. Тужна и њежна мелодија „зар тамо, куд си пошла" одмењује се са неколико мотива из кола, и после драматичког узвика „ој врат' се, сестрице" чују се У Новом Саду, 18 Мп.

гаЈде тек из даљине, још Један слао крик, јотн један мотив, — па су звуци нестали. То је укратко садржај овога дела, из кога можемо видити, да то нису само покупљене сватовске песме, на написане по реду, него је њима компониста пред нас изнео расположење појетичне природе. Изнео нам је свирком драматичну слику растанка младе неве од својих родитеља, и то таквим живим бојама, да чини неодољив утисак. Мелодије те утичу својим чаром примамљиво на нас, а из њиховог групирања, као и њихове хармонизације, смишљеног облика, провејава прави музикални осећај. Израз осећаја елегичног прекида се са песмом веселом, пуном живота и кретања. Та нам је слика изведена врло живом бојом, са оштрим, а ири том лаким контурама, из чега видимо, да ју је врло вешта рука израдила. Јако је карактеристично банатско велико коло, што се ту налази. То је први пут, да је ово коло, које врло давнашња времена памти, изнето у свет, а изнето је онако чисто и јасно, како га само банатски гајдаш свира. Морамо упозорити уједно паше поштоване свирачице, да при свирању кола нарочито пазе на ритмичну акцентуацију, која је јако карактеристична, Спољна израда врло слабо одговара унутарњој; ноте иис-у свугде једно под друго наштампане, што јако отештава брзо читање. Тачке од нота и попречни потези су одвећ дебели, што никако не утиче пријатно на око. Нека је с наше страре препоручено ово ваљано дело Толингерово свакој Српкињи свирачици, нека се наслађава са звуцима „Одби се бисер-грана". Јорговић. '

ЏЏШ 1/Ј& ј[ И $'■-

Г Л А 0 Н И К. I Матида Српска.) Кљизкевни одбор „Матице Српске", имао је 22. децембра 1886 своју еедпицу. На том саетанку рађено је и урађено ово: 1. Писмени састав Јов. МиОдраговића под насловом: „Дарвин и школа", издан је на оцену члану Андрији М. Матићу. — 2. Чланак Ђорђа Магарашевића: „Ћорђе Магарашевић, књиасевник српски и први уредник „Летописа" издаје се на оцену Александру Сандићу. — 3. Чланак Ст. Новаковића: „Златоуст деспота Лазара, опис старог рукописа" прима се за „Летопис" према оцени А. Хаџића. 4. Ст. Новаковић јан.т.а писмом, да пише у овај мах расправу : „Последњи Бранковићи у историји и у народним песмама", у намери, да изађе у „Летопису". Одлучено, да му се јави да ће се примити у „Летопис", и да ће се штампати у II. III. и IV. евесци „Летониеа" у години 1886. Наградиће се у своје време према штампаном табаку. — 5. Према оцени

Милана Савића нрима се за „Летопис" расправа Марка Цара „Бајрои у Италији" и награђује се одсеком. — 6. Безимени писац под знаком „Перо је мач", пише Матици Српској, иа се јада на критичара његовој песми „Иконији", која није примљена за ,Детопис". Из писма се види, да је безимењак на кривом путу, зато се прешло преко тога на дневни ред. 7. Јован Живановић, иисав, чланка: „Два три закона из науке о глас.овима српског језика", јавља, да неће послати свога чланка натраг исправљена према примедбама мзтичиног ои;ењивача, но да ће га шгампати засепце, па зато моли, да сме штампати и сноменуту критику. Одлучено, да се то никако не доиусти; критика та изаћи ће у своје време у раду Матице Српске у „Летопису". — 8. Чита се оцена Милана А. Јовановића на спис Марка Драговића под именом: Прилози за историју Црне Горе, исписани из крисовул>а цетињског". Како је од тога већ нешто штамнано, а и из самог се