Stražilovo

201

СТРАЖИЛОВО

202

по8авр'јвдим, српски напг соколе, крајем тебе да ја мјесто хватам. Уједно из те беЛешке видимо, да др. Краус намерава издл.;-,ати на немачком језику лист о напгим стварима. И ми му велимо, ако на добро потегне: Сретно да бог да! —Друга је белешка народна пошалица: Како је Турчин Србину кумовао.) — Нове књиге. — Дописи уредникови. — Решеље загонетке из 1. броја. —I Претплатници на „Бршљан" за годину 1886. (Наставак — не било му краја! — од 34—64.) — С 3. бројем обећаје уредннк читаоцима својим роман Јакова Игњатовића : „ Дели-Бакић," Восанска вила је једна од најмлађих другарица уколу, данас богме прилично многобројном, српскнх листова. Мезимиији српске периодичне књижевности зкелимо од свег срца неизбројне годинице. Ми не можемо довољно препоручити тај лист нашој браћи у Босни и Херцеговини. А и браћа српска, гдегод их је, па могу, нека не пропусте нипошто, него нека га потиомогну нретплатом. Имајте на уму, да сваки новчић помаже, да се толико душевних рана залечи. Не чекајмо, да само бојним рањеницима ране видамо. — Уредннк и издавалац је учитељ у Сарајеву Божидар Никашиновић. Претплата на „Босанску Вилу" стаје за наше земље: на годину 4 Фор., на по 2 Фор., на четврт 1 Фор.; за иноземсгво: 5 Фор. А излази 1. и 16. дана у месецу на два табака велике четвртине. 1. бр.: Измирили се. Приповијетка из варошког живота, напиеао Манојло Ђ. Призренац. (Призренца знамо; знамо писца увенчане „Слободарке". А овом причом хоће да Покаже, какве треба и какве не треба да с} г жене. У уводу већ вели: „Чувајте дакле ваше жене, да не грјеше дупге, и страшно је, кад жена — није жена! А тога има доста међу цивилизованим свијетом — у друштву".)— Сива магло! Песма од Вршчанина. — Митрополит Сава Косановић, српски књижевник. (Уз то и лик честитога митроиолита на челу овог броја). Од Б. Н. Вршчанина. — Поука: Како се може живот продужити? По др. Л. Бихнеру, од нш. — Српске народне умотворине: Анђелић Вук. Песма, прибележила Српкиња Сарајка Ј. (Радујемо се, што ето већ у први мах има женскиња сарадница, баш Сарајке девојке.) — Дјевојка постала мушко. Народна приповијетка. Прибиљежио Н. Т. К. Сарајлија. (П1то више, што више народних умотворина! Босна и Херцеговина бар врију.) — Нраведникова смрт. Писмо жене Пилатове, које је писала својој другарици Фулвији Терсилијевој, и које се ту недавно нашло на западу. С руског превео Сава Косановић. (Описује се врло занимљиво и узвишево смрт Исуса Христа). — Листак : Из словенског свијета. (Књижевност српска и хрватска. Чешка. — Махом су то прикази из пера н. ш., Николе ЈПумоње, учитеља у Сарајеву, младића трззна, разборита и вредна, кога знамо и иначе, а и из његових радова до ире године данау „Јавору" и у „Српском забавиику".) Биљешке. (Музеј у Сарајеву ! „У најновије доба почела се остваривати мисао, која је већ прије више година подстакнута, да се у Босии оснује музеј, у коме би се јавно изложиле стариме, рукотворине и знаменитости босанске. Мисао та тим је знаменитија, што је 1)оена ,врло плодно земљингте за иетраживање археолошко, а до^сада с&^на томе радило врло мало и ншнта. У одбору, који /■ре већ/кОис^тујисао, има 15 најугледнијих и најинтелигентнлј Гфа^^Х из Сарајева. Дицем на Бадњи дан иредставио кш

Жреузвишености барону Апелу, и јавио му, да је у живот. "Чуварем музеја именован је госн. ;$ју познати технолог и етнограФ јужно-сл овенски. могуће, ваља да потпомогне то друп1тво, које можз да има друге цијели ван културне_— и које треба да спасе у Босни још оно, — што се спасти може." Заиста лепо подузеће. Бар ће сгарине и знамени-

тости босанске и херцеговачке остати у земљи. Та, доста их се већ немилице развлачило по свих злих небелих ! Руско пјевачко друштво под управом А. Славјанског.) — Позив на претплату. 2. бр.: Измирили се. (Наставак.) — Праведникова смрт. (Свршетак.) — Господин и госпођа Рис. Старопољска прича од Сахер Мазоха. Превео Сава Манојловић. (Радије бисмо читали место ове какву народну босанск^ причу.) — Српске умотворине: Асан-ага, (песма,) прибиљежила Мара Српкиња Преварен кадија. Дјевојка одбегла оца. (Обе народне приче.) т 1елебија Јово, (песма,) прибиљежила Српкиња Сарајка Ј.' Љстак: Из словенског свијета. (Књижевност српска и хрватска, приказ календара „Бошњака"; нама је непознат, ма да ево у четврту годину уђе,"али га рецензент „мирном душом сваком препоручује," а рецензент је н. ш. Исти позива сриску омладину, да издаје алманах, и навешћује, да ће ове године издати свој алманах српско ђачко друштво „Слога", које већ кроз пет година издаје своје радове у српским листовима. Надајмо се, да ће слога и донети „Слогу" ; а колико знамо из листова радове те наше омладине, судимо, да се нећемо постидити „Слоге". Сретно јој било! — Руска књижевност.) Биљешке. (Дабро-босански митрополит. •— Митроиолит Сава Косановић отпутовао је у Цариград, па у Јерусалим. Љцем на Божић служио је у Витлејему, на оном месту, где се Христос родио. У Јерусалиму ће остати до Ускрса. Чешће се писмима сјећа своје бивше пастве, описујући у њима путне доживљаје. У идућем броју, обећаје уредништво, донети одломак путописа његова. — Светосавске бесједе у Босни. Видимо, да се и у Босни све већма шири та лепа српска светковииа. Али нам је жао, да учи гељ, Ст. Калуђерчић мора да се тужи у свом овде родољубивом чланку: „Значај и постанак светосавске бесједе у нас Срба" на сестре Сарајке девојке, што неће, из не знам каквих разлога, да суделују на тим беседама. — Разно. (Народне причице и ине.) — Јавна захвала одбора српске православие основне сарајевске школе бароници Вилхелмини РХиколића од Рудне, као председници приређивачког друштва добротворног концерта, на подарених 250 Фор., за коју су своту набављене обуће сиромашној деци. Хвала јој и од наше стране! — И опет једна захвала на лепом дару. Школски одбор, који је сваке године знатне своте прилагао за одело школској еиротињи, приложи у ту цел ове године пред божић 600 Фор. Бог да просги! — Нове књиге. Одговори уреднипггва. Позориште излази већ од године 1872. под уредништвом А. Хаџића. Излазило је дуго времена само онда, кад се позоришна дружииа бавила у Новом Саду, но од новије доба излази и иначе, но само једаред у месец дана, а кад је дружина у Новом Саду, излази на дан сваке представе. Ове године бележи своју X!. годину а прошлог је месеца изашло 18 бројева. „Позорипгге" доноси реФерате и рецензије о представама народне позоришне дружиие, новости и белешке из позоришног света, прати све, што Се збива у београдском српском и загребачком хрватском позоришту а осим тога саопштава и стручне чланке о позоришној уметности и погдекоје боље гл} г ме, било изворне, било стране у добрим преводима. У првом броју ове годиие има одмах на челу топла посмртна реч у спомеи уметници Српкињи Марији Јеленској, што је пре четири године умрла у Барцелони у Шпањолској. У другом и трећем је броју расправа: „О манама глумачким", у четвртом, петом, шестом и седмом: „О глумцима", у осмом и деветом: „О глумачкој школи", у десетом, једанаестом и двана-естом: „О управи позоришиој"; тринаесги је број донео лик Јована Суботића, четирнаести пак, петнаести и шеснаести историју чешког народног позоришта, развитак тога завода;