Stražilovo

209

ОТРАЖИЛОВО

210

изврсном ириказивачу „Циге". Па морао се богме главом баш Ружић заузети, да докаже, да може, „Циганин" живити без Лукића. И доказао је а није тиме никог ни изненадио, јер није нико сумљао, да Ружић неће схватити и проучити оно, чега се лати, па јбш онда где ваља „образ очувати". Спасен је дакле „Циганин". И у осталим се улогама приказивачи измењали. Ђорђа је сад давао Дееимировић, уверљиво и од срца, Иетка Марковић, а Евицу Милка Максимовићева. Старе су остале Ружица Ленке Хаџићеве и Ракила Јеце Добриновићке. КЊИЖЕБНЕ Н0Е00ТИ. — Из штампарије Арсе Пајевића у Новом-Саду изашла је ономадне Т. кљига „П.роповеди и црквених беседа", што их је написао Јован Јеремић, парох у Бачинцих. Неке од тих проноведи и беседа штампане су биле, као што писаи, сам каже, у повременим нашим листовима а уредник Београдског „Хришћанског весника", прота Алекса Илић, дао је ининијативу, да се засебно те проповеди и беседе отштампају и на ту је сврху даровао архијерејски сабор у Београду 20 дуката. — Цена је тој књизи 00 иов. — Књижара браће М. Поповића у Новом Саду издала је пре неки дан опет један роман Жила Верна. Наслов је томе роману „Кенчелер" („Бег СћапсеИог'') а превео га је Бранко Мушицки. Уз превод има и. седам слика. Цена је 80 новч. —- Тај Вериов роман већ је био и пре преведен на српски и изашао је још године 1882. под насловом: „Четир месеца на мору. Путничке белешке Џ. П. Казалона" у Београду у наклади В. Валожића. — Изашла је свеска IV. књига за народ, што их „Матица Сриска" издаје из задужбине Петра Коњевића. У тој је свесци: „Нема здравља без чиста ваздуха" од Стеве Милованова. Штамиана је та свеска у штампарији А. Пајевића а цена јој је 10 нов. — Ветеран српске књиге Ј а к о в И г њ а т о в и ћ јавља, да је рад издати свој роман под насловом „Патнпца", који је лане анонимно био поднесен „Матици Сриској" на награду, но услед критика Милана Андрића и Иавла Марковића био одбијен. „Патница" ће изаћи у 0 књига и то ће излазити сваки месец дана а цена ће бити свакој свесци 50 нов. Прва ће књига изаћи о Цветих, 6. аирила, о. г. арогсје претплати до 9. марта. Скупљачима се претплате даје свака десета књига а књижарама 25° 0 рабата. Међутим изреком каже писац, да ће роман само тако издати, ако ирегплатника буде до уреченог рока најмање 500. — Изашао јеуБечу „Вар дар", календар за годину 1886. Том је календару ово пета година. — Уредништву УЈепса пише из Прага угледни чешки писац Јосии Коубле: „Велештовани гостдине, мислим, да вас нећу непријатно узиемирити, ако Вас обавијестим, укојем су опсегу преведене на чешки језик ирнповијести и ролхани покојног Аугусга Шеное. — Биће зацијело занимљиво за читатеље „У1епса-, да сазнају, кагсо је незабоЈзавни Шеноа својими дјели, којими је уз Прерадовића, Враза, Мажуранића и друге продро пут к бољему познаван.у и штовању имена хрватскога, далеко иза граница своје домоиине освјетлао на|)оду своме лице. — У новије доба особито су браћа Пољаци иомно пратили развој хрватске лијепе књиге, гфиљубивши међу другим особито духовите радње неумрлог Аугуста. Но чини ми се ипак, да само х 1еси могу се дичити, што су необичним жаром и љубављу прионули к Хрватом и њиховој књизи. Дакако, што се именито Шеное тиче, има тому — не гледећи нити на врсноћу његових производа — још један разлог. По-

којни Шеноа нроживио је неколико година у Прагу; њега су иознавали добро најотменији и најугледнији кругови нрашки, те су га штовали и љубили као човјека необична духа, чврста значаја и Финога друштвеног понашања. Особито се ПГеноа истицао између осталих свеучилишних другова својим витешким понашањем према лијепому сполу. Сјећам се п. пр. када је године 1878. превео Чех ироФ. Марек с Хрватом В. Жанићем изврсну приповијест Шеноину „Вагип 1у1са и . која је у „8уећогоги угледала свијет, да су на тадањег редактора особито нрашке даме иаваљивале, да што више таквих дражесних приповијести личио им познатог и симиатичног аутора објелодани. Иознато је, да је Шеноа и у чешком језику, којега је потнуно ријечју и писмом познавао, много тога наиисао, те нас Чехе о Хрватима обавијешћивати уз Шиуна и Јагића највише се трудио. Пошто нам је дакле Шеноа већ одавна био добар знанац, није ни чудо, да смо касније такођер његову 4 дичну радњу на књижевном пољу у Хрватској темељитије иознали. Међу прве нреводе иде, мислим, роман „Златарево злато", који је нревела позната у Загребу слисатељица М. Фабковићева. Како сам већ наиомеиио, превео је Чех Марек заједно с Хрватом, садањим проФесором В. Жанићем „Вагииа 1у1си" (8уе1о20г, 18« 8 ) Приповијести „Ргивкг кга1ј л (^у&к)20г, 1878.), „Тигсч 1с1и к (Моравска Ко1ес1а, 1880.1, „Кагап&1 аа рјезп1коуа §то1за" (Сезка Усе1а, 1880.}, „КапагтСсуа 1ји1зоуса и (Ко1 с1 1880. , иревео сам ја, као што и „Рпјапа Хјоуги" 1 и „ТигороЦвк! 1}ор" (ове су двије у руконису). Послједња новела Шеиоина: „Бланка" преведена је на чешки три пута: од Фр. Похунека (часопис Сесћ, 1882. , од Фр. Фахоуна чРс«е1 ие 8и81се. 1882., , и у иосебном издању ове године. Посебно је издан такођер „Вш^-епеа" (прев. Иван Худец, Сезка "ћГћПо^ека госПппа, св. 6. и 7., год. 1. , „8е1јаска ћипа" од Худца, „Ргозјак Еика" од Франт. Похунека (2аћауу уесегш, год. 1. бр. 7.), „М1асИ ^озросНп" од Фр. Фахоуна (Ктћоупа рго безки И4, бр. IX.). — Остали преводи изашли су у часописих: „ХЈзрошепе 12 Ва1тас1је (8уе1:о20г, 1870 ,>, „Сиуај «е аепјзке гике 1 (Фр. Фахоун, буе^огог, 1882. , „ПуЧпа орогика" (Фр. Фахоун, 8уе1:020г, 1878.), „2 уопаг 1орслја и (Рокгок, 1883 ј , „У1а(Итп" (81;ис1еп(18к^ Нзћу, 1883.) прев. Иван Худец. Исти господин превађа јоште Шеноин роман „К1е1}уи". Ово ће бити по прилици све, што је од сииса Шеноиних на чешки преведено, премда је могуће, да се у локалних листових јоште штогод налази. Но већ ио овОм прегледу види се, да је од свих хрватских писаца у књижевности чешкој највише Шеноа продро. — Уз Шеноу највише су преведени на чешки језик: Фердо Бецић, Ј. Е. Томић, Јанко Јурковић, Вукелић и др. Од старијих новелиста има иревода: Вукотиновића, Драг. Јарневићеве, Ивана Дежмана, Б. Лорковића, Ј. Држетића, и др. Управо сада излази у подлиску Рокгок-а Бецићев „УиИбеу тоб*> и , а у подлиску моравског Мазтса приповијест Јоргованићева: 2а јесЈап са8ак гаЛови" (превели Фр. Фахоун и Ив. Худец)". — Пољски писац Хенрик Шенкјевич, од кога смо у лањском течају „Стражилова" донели приповетку: „Из паметара познанског учитеља" у преводу Н. Манојловића, саопштава саду Варшавском часопису „31 о"\уо " наставак своје велике историјске трилогије. Први је део те трилогије био дивни роман „0§;тет 1 гшесгет ' а изашао је у четир свеске. Други део, који је скоро већ завршен, зове се „РоЂор-* а обузима шведске ратове под Јованом Казимиром. Затим ће доћи трећи део, којем је наслов „Рап Л\ г о1о<1ујочУ8к1Ч — О Шенкјевичу вели „Оан Ма§;а2т Ш ј (Ие Б11ега1;иг <1ез 1п- игк! Аи81апс1ез и у свом седмом броју ове године ово: „Са Шенкјевичем је ромаи у Иољака добио таквог полета, да сад надмаша историјску беле-