Stražilovo

483

СТРАЖИДОВО

484

— Изашло је двајеспето издање Чупићеве". задужбине : Годишњица Никоде Чупића, књига УШ. у Београду, а штамнала ју је краљевско-српска-државна (зашто не: краљевска српска државна ?) штампарија, са одабраним садржајем, с једном картом прилога, на 31 табаку. У првом делу су записници одбора Чупићеве задужбине, састанака од 31. јан. до 9. авг. 1885., и извештај о радњи одбора и о стању Фонда. У другом делу: 1. Слике из времена реФормације I. Сиомен св. Ћирила и Методија, II. Народи с великим црквеним реФорматорима, III. Пољска, Шпанија и Португалија у почетку новог века, IV. Најстарији слободоумни покрети у Инглеској, V. Племићи, краљ и народ инглески против папе. Виклифова реФорма) од врсног историчара нашег Стојана Бошковића. 2. Одломци из историје Београда. Београд од 1718. до 1739. год. (Продужење. В. Годшнњицу VII. 1884.) (Од ?) — 3. Белешке о Ђ. Даничићу. Прилог к историји српске књижевности од Стојана Новаковића. (0 Даничићу имадемо неколико радова као грађу за систематски опис његова живота и рада: као у. „Јавору", па доцније опширније у „Летопису" од Ђорђа Магарашевића, прошле године у Годишњици од М. Ђ. Милићевића и ево овај. Нема сумње, да и још неки другови Даничићеви по струци имају доста грађе за овај посао. Позитивно знамо, да је карловачки проФесор срп. језика, поштовани наш филолог и пчелар Јован Живановић живо дописивао с Даничићем при Даничићеву раду око Речника а поглавито око пчеларских назива. Велика би корист брхла за биограФа Даничићева, када би се све то изнело на јавност.) — Русскги Филологичесгии в^стникђ (уредник А. И. Смирнов, у Варшави) донео је у X'. књизи чланак од М. Халанскога: „Кт^ вопросу о заимствованхдхт, в г б јожнославлнскомт> народномт. апоск. I. Сказашл обт> увоз^ СоломОновои женкг и хгћсни о похитценга женвг Марка Королевича," у IX. од В. Макушева: „0 значенш словт.: казнвцБ, властитв и посадтпшкБ вт> старо-сербскомт. лзБнсћ," а у VII'. од М. Халанског: „0 сербскихт. народнБ1хт> п-ћснлхт, РСосовскаго цикла." — Роман нашег поштованог сарадника Јаше Игњатовића „Патиица" штампа сена немачкомј е з и ку у „8етИпег ЛЛ 7 осћепђ]аи"-у; а читамо у 27. бр. „Напгег Доба", да и „један чувени немачки књижевник из Беча моли унаиред, да га може превести на немачки језик". Исти лист јавља, да се уписници на исти роман са свију страна јављају, а довршио је у свом 29. броју у подлистсу свом ирву књигу „Патнице". — Угледала је света ово дана као Х'Х. свеска , ; Хаго(1'пе "ђЉНо1зеке" у 8. бр. нашег листа оглашена књига: ЗтаИа^Јс Мећо. Рјевта паз1ћ Мићате(1оуаса. 2а1з11је21о Нг. ЕпеДпсћ 8. Кгаизз. Ка1о#от ап1згоро1о8ко^ (1гив1зуа и Песи. ХЈ Бићгоутки. ^ак1а(1от кпј^агтсе В Рге^пега. Књигу је ту Краус посветио Валтазару Богишићу. Напред је „Шес", у којој се казује између осталога, како је Краус дошао до песме о Смајилагићу Меху и прибележио је. Осим тога је у „Ше61" још нешто „иатукиуто" и о наречју народа

око Мостара на југу. После самог спева има „Каг^о^агапје* 4 где се теорише најпре о варијантама неке врсте експозиције и инвокације, што Краус вели да се з.ове: попијевка или напијевка или напјесма или наклапалица или косалица; затим се мал те не стих по стих тумаче необичне и стране речи и Фразе; даље је још реч о т. зв. допјесмама или приклапушама. На крају су „Рока21уапја", која у азбучном реду ка 1 3 УЈ7? г Д е ј е У спеву које „властито име и од истога начињен придев, стране речи и некоји особити слогови по туђем сложени". Опширну оцену те књиге гледаћемо да донесемо што скорије. — Лане смо у прошлом броју нашег листа под овом рубриком на седмом месту објавили нашим читаоцима, да је од Пољака. Окоњског изашла нова драма у 5 чинова под насловом ,,Аспа си ј а." „Ма§'а2т" то сад тек регисгрује и то овако: „Познати публициста и ученик Комтејев Александар Свјетоховски [псевдоним Окоњски] издао је драму „Аспасију", која има исту материју са Хамерлинговим романом. [ТајјеХамерлиигов роман почео излазити и у српском преводу у подлиску „Заставе" 1884. но је прекииут; изашла је само прва ^њига.Ј. Свјетоховски је издавалац књижевног недељника „Правде" у Варшави, који је са саучешћа свога према идејама Комтејевим, Ренановим, Дарвиновим и Хекловим међу католичким Пољацима здраво упао био у очи а у консервативним круговима наву1сао иа себе ф .анатичиу мржњу. Свјетоховски је несравњен стилиста; заједљива његова сатира здраво подсећа на Хајна." — [Јећег 1*ап<1 игк1 Меег доноси у 13. свесцн ове. године расправу А. Дескијена под насловом „Аиз с!ег \ г оЈкЗрое81е (1ег 8егћеп". — Из Граца смо ономадне добили ову нову књижицу : Како Ситћег1ап(1 бИзапазе т1зП? базбаУго Бг. N. 8е1ак. Књижица је штампана у Дубровнику а цена јој је 30 новчића. Ове ће се године 6. маја навршити сго година, како се родио немачки књижевник и публициста Лудвик Берне; услед тога је крајем п. м. и. р. изишла у наклади Отона Виганда у ./Гипском опшириа биограФСко -критичка студија Берну из пера Конрада Албертиса, који је написао и животописе Густава Фрајтага -и Бетине Арнимове. Та је студија први покушај, да се без обзира на милост и мржњу страначку наслика строго објективна карактерна слика Берна и његовог доба.

Ч И Т У Љ А. 19. марта о. г. умр'о је славни пољски песник Богдан Задески. Залескове се песме одликују необичном лакоћом, бујном маштом а уз то снагом. Међу најлепнш спадају Киаа1ку, Фантастички ликови, засновани на веровању народа украјинског. Знаменит му је и лирски еп:„Дух степе."3алески се родио годипе 1802. у Бохатерци у Украјини.

САДРЖАЈ: Чает и хвала поп1тену раду и савесној трудби за пуну четвртину столећа. Уз лик Драгиње Ружићке и Димитрија Ружића. — Драгињи Ружићки о прослави двадесетиетгодишњице глумовања јој. Од Благоја Бранчића. — Димитрију Гужићу уметнику. Од Мите Поповића. — Изгубљен ћепије. ./1исгак из „негдинске кронике". Исписао II. Адамов. — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — Враголанка. Приповетка. Написала Милева Симића. (Наставак.) — Светозар Вајански, словачки књижевник. Пише Д. Б. Доброслав. (Наставак.) — Књижевност. Др. фридрих Краус пред судом знанствене критике. (Свршетак.) — Листићи: Месечни преглед периодичне српске и хрватскв књижевности. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. „СТРАЖИЛ.ОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годнну, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИ.ЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.