Stražilovo

СТРАЖ11Ј0В0

БРОЈ 15.

Т ЗА ЗА ВАВУ, ШV11 ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

У НОВОМ САДУ 10. АПРИЛА 1886.

ГОД. II.

(а.

П Р 0 Л Е Ћ Е.

роз равнине плава река У сунчаном трепти сјају, А по рвојзи раздрагани Таласићи жуборкају. Са високих ветрић гора Ероз долиие влажне леће: „Устаните, устаните, Ево иде премалеће!" Из жбуна се зумбул смеши, Љубичица плава снева; Ветрић пири, Цвеће мири, А он весо њима пева: „Будите се, будите се, Пролеће је дошло славно, Ружидама окићено, А са њиме сунце сјајно. Весеље се свуда хори

И сунашце топло греје, Нестало је хладне зиме Да на земљу снегом веје. Мале тице Ластавице Под кровове већ долећу, Са мисирских пирамида Домаћице роде лећу!" То је росно цвеће чуло, Травица се осу мека, Пастир своје стадо јави, Од звонаца чу се звека. А из бара загрејаних И песма се ето јавља; То је барска омладина, Што пролеће отпоздравља. Драг. Ј. Илијћ.

В Е Ч Е.

Жумеџе пруге већ шарају далеки запад. Елонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лењо, Еорача упоред с њим. Еопрена дубоког мира 1883. год.

Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Ероз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег, незнаног мора! Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас, ил позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, А ђерам шкрипи све и вода жуборећ' тшда. .. Војцслав.

Н А М 0 Р У.

то пјева стари рибар у свом броду? Ноћ је пала, а он непомично гледа Успаваним оком сву ту силну воду, Еојој сврхе нема. Само глава сједа

Под мјесецом сјаје, као стара ст'јена У црној пустоши давно изгубљена. Старац пјева; ал је пјесма без весеља; Рек' би, да је јека сатрвених жеља,