Stražilovo

835

ОТРАЖИЛОВО

836

сти). Оду к г б еамом 1 себи, и кђ духу моему, ни сам г Б ни ком'ђ читао осимт, Копмтара и Гагића, и недамг ихх из г б руку ни коме, а оне самг друге дао све Давидовићу да препише, но не брините се ништа. Деде затегните гусле пакт. запћваите о миру, али наппрје чисто србски, иакт. онда ако хоћете славенски. Радите и п1;ваИте едиако: то е едиии начинт, благородно се светити неирштелвпма и све ихђ носрамити. /[ и КопБггарт. радимо еднако. Ниесмо мн латинске рјечи сбогт, Срба узели, него сбогт> Енглеза и осталнхт. народа, кои нћмачки не знаду. Ово ће дана гледати Коиштарт. да вам' кнвиге покупуе: заштое неколико дана затворена библиотека. Опетт, васт. молимт,: гледаите за оне косовске нћсне одт, ЈПл'1шице Гргуревачке. Поздравите ми г. Фрушића, |

зашто ми не пише ? Старду Борићу желимт, срећант, путЂ (ако се не попишмани: зашто се сгари лгоди много премишллго, а онима осталим' добарт, остаиакг. Драго ми е што е Савка отишла у Београдт,, но ше ми мило што ће ићи у Букорестт,: л бн волћо да остану у Београду, али валада се не може. П1ал г ћмт, вам' те турске тескере ст, нреводомт, заедно. Послао сам'в Вам' (у новинама) писмо на хачжи Константина, него гледаите молимт, Васт, те га опремите по доброи прилиди. Мои Сотрудникт, Копнтарт, поздравлл васв лгобезно, такодверт, и Фрушића. Пишите нам, немоите заборавити; а особито на оно нредвашнћ писмо мое. Будите здрави и весели. В у к т>.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Српско народно позориште у Великом Бечкереку.) Дружина ерпског иародног нозоришта завршила је евоје овогодишње бавл,ење у В. Бечкереку у Недел,у 15. о. м. са „Нашим Сељанима" Мите Поновића. У последње време нриказани су били редом ови комади: „Крал>евић Марко и Арапин", „Марија Стјуартова", „Стари бака и њ е г ов с и н х у с а р ", „ Ф а у с т и . У Сигетијевој познатој глуми гостовао је X Поповић у улози чича-Мије а његова жена, Л. II о п о в и ћ к а, у улози Црвенкове Милке. Исги дан, кад је била последња представа, давана је уз суделовање тамошњег певачког друштва као представа за народ и школску децу по други пут „Сабља Краљевића Марка". Тој је представи почетак био у четир сахата после подне. — Из Бечкерека се кренула дружина у Перлез на једно четрнаест дана. КЊИЖЕВНЕ НОВООТИ. — ПетеФијев „Апостол" преведен је и на талијански. Превео га је Ђусепе Касоне а Игтат ХелФи је написао предговор. Превод је изашао у Риму накладом књиасаре Мапцонијеве. Ч И Т У Љ А, Александар Островски, први драматичар руски, умрво је 3. о. м. на добру свом у гувернији Костроми. Родио се год 1823. у Москви; отац му је био судски званичник, који је имао много деце те дуго времена живио сиротињски, док му се другом женидбом није поболшгало материјално стање. Александар Николајевић, као најстарији син, рано је изгубио матер те у првој својој младости није добио скоро никакве

неге и васпитања. Ипак су га примили у гимназију, њу је свршио па се онда уписао у права али их није свршио. Затим је био намештен као регистратор код московског суда. Рано је избијати почео проницави му посматрачки дар; још ђаком је изучавао живот народни, нарочито живот Московских трговаца те је год. 1847. први пут изишао на јавносг са драмским призором из трговачког света. Наскоро затим дошла је прва његова шаљива игра: „Погодићемо се већ", са којом је наједаред засиовао свој књижевнички глас. Онда је оставио своје звање па развио необично плодну књижевничку радњу; сваке је године написао по једну нову драму. Главна су му дела уз горепоменуту шаљиву игру: „Сирота невеста", „Сиротиња није срамота', „Бура", историјске драме: „Минин", „Димитриј Самозванец" „Василиса Мелентијевна", „Војевода". Најпосле се опет обрнуо народном животу те написао читав низ глума, међу којима су ове знамените: „НХума", „Богате невесте", „Последња жртва", „Без мираза" итд. Сваки образован Рус знаде те глуме, оне су постале својина народна. Осим тога је Осгровски превео мал те не целог ХНекспира, више Калдеронових дела, многе талијанске и Француске драме и шал>иве игре. Год. 1872. славио је двадесетпетгодишњицу свог књижевног рада; прошле је године био наименован за управитеља Московског градског позорингта. Баш је био наумио, да нове радове започне а старе да доврши, а оно га смете смрт. Прашка „Политика" овако карактерише Островског: Островски је припадао Гогољевој реалистичној школи, која је стресла са себе прах романтицизма те се обрнула животу, истини. С Грибоједовим и Гогољем сачињава Островски троједницу у руској и светској књижевности и сјај те три звезде никад не може згаснути.

САДРЖАЈ: РеФлексије при заходу сунца. Песма Вл. М. Јовановића. — Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Поповић. (Наставак.) — Милка. Песма Јосипа Берсе. — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. Превео II. Падејски. (Наставак.) — Суморан дан. Песма од Војислава. — Из Старог века. I. Прво огњиште. По С. 3. с мађарског В. — Успомене с пута II. Од Мите Нешковића. — Књижевност. Наше књижевне прилике и неприлике. Од Милана Савића. (Наставак.) — "Уметност. Жежулинка. За мешовит збор сложио А. Милчински. — Љстак. Писма Вука СтеФ. Караџића. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. VI. — Љстићи. Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. „СТРАЖШЕОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шал>у уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.