Stražilovo

939

СТРАЖИЛОВО

940

преводу Свете; у овом је броју Г. „Јеврејче"; даље долазе ови саставци: песмица „Читају", причица „И храбар и скроман" од Н. Булића; песма „Пролеће" од Тодора Љ. Иоповића Левчанина; забавно-поучан чланак „Поток", иреведен с руског; песмица Душана К. М. Живој иновића „Пролеће је"; чланак „Жупа" од Милана Матића; „Још нешто и з књиге г. Наје Тод оровић а", са три слике: преплетене „живе ограде" од гледичије, т. зв. српског плуга и крчила). Затим долази јоиг решење рачунског једног задатка из 15. броја, па „Ситиице", „Пошта," и кљижевни огласи. Стармалога подлистак доноси у 16. броју хумореску „Једна ноћ у шиФОиеру", под коју је потписан „Срола" (с тим се псевдонимима канда већ хоће да пређе граница пристојиости); 17. је број започео а 18. довршио хумореску Милована Кузмановића „Нечист". На челу 6. броју Школскога листа започела је расправа (за награду) под насловом: ,,Како се може деци омилити похађање школе?" У том је броју дал>е настављен „Распоред лекција у другом разреду српске основне школе' ; саопштава затим Румски учител> Стева Јаношевић записник треће седнице Румске поджупанијске учитељске скупгатине од 8. септембра прошле године; Ђ. Г. из Суботице дописује о смрти Ђуре Лудајића, бившег учитеља Суботичког; „Глас из Босне - ' (М.) говори о нриликама и ненриликама школства у Босни (још ће наставити); из листа „Котаготте§уе1 кбг1бпу" укратко је 3. извадио иодатке за повесницу коморамске православне цркве; долазе затим ситније школске вести па некролог Ђуро Дудајић, Светозар Милетић, учитељ Земунски, Младеи ТриФуновић, учитељ у Ђурђеву, Катарина Јовановићева, учитељица у Фабрици у Темишвару), затим под рубриком „Разно" о Новосадском „Женском свету" и најносле „Унражњена учитељска места." Учитеља су овог месеца изапгли бројеви 7., 8. и 9. У 7. су броју ове две нове расправе: „Утицај куће и школе на васнитање: 1. Кривци у васпитању, од Н. Р. II. и „Какве су књиге потребне нашој основној школи?" од Д. Ј. II.; иастављени су: „Патриотизам у школи и и „ II р е д а в а њ е о р а з л о м ц и м а; 44 прво је настављено и у 8. и 9. броју а друго је довршено у 8. Осми број има осим тих наставака још ове чланке: „Основна школа и њена задаћа", ио руском од М. М. Протића; „Српска и с т о р и ј а у с р и с к о ј ш к о л и , од Ј. М.; „ Л н а к р ај у сло га", од Ј.'Б. Големовића. Под рубриком „Књижевни огласи" читамо у том броју, да је у Пожаревцу почео педавно излазити нов дечији лист Родољуб, којем је власник и уредник Михајило Јовић, учитељ. „Родољуб" излази 4 пута месечно а цена му је 3 динара годишње. „Учитељ Ј саопштава садржину првог броја томе листу па примећује, да би ваљало Формат променутр1 и пажњу обратити на штампу те да слова излазе лепша; осим тога наиомиње уреднику, како ваља да се постара за добар материјал, не би ли занимао и учио децу; најпосле израза даје жељи, да „Родољуб"' са својом садржином не оде изван домашаја схваћања ђака ниже основне школе. — 9 број доноси на ирвом месту раеправу Ванредне п р и л и к е у га к о л а м а. I." и наставља „Основну ш к о л у и њену задаћу". Даље је у том броју нредавање П. М. Никетића о Фенићаиима. Срикиња бр. 8. : „Настрано домаће васиитање", х 'од Л>. «1.—ћа. — „Женскиње на пољу јавног делања", од Т. М. Девето писмо из Езерових писама о естетици. — У лиску наставља Крашевскога: „Старо и ново доба". — Белешке су нуне о женском свету и из њега.

Женски свет (бр. 3.) „ИГта све могу да раде женскиње" (насТавиће се). — „Како се навикну деца раду и вредноћи."„Вода за умивање". (Здр.) — Одговор мојој пријателшци, од Данице иа писмо у 2. бр.1 — „Вишњу и дуд", инђијска бајка о открићу свиле, од х 1. — Извештаји о раду добротворних задруха женских: у Н. Саду, у Вршцу, у В. Бечкереку, у Руми. — У Љстићима" разне белешке за женскиње. Вастава (бр. 73.—78. што су случајно изостали у иропглом извештајз 7 , и 84.—99.) обазире се у 73. на немилу појаву у нашег народа с ове стране: „Зашто оиадамо бројно?" Сви наши дневни листови доносе од иеко доба статистичне податке из неких крајева, којима се доказује, да не опадамо бројно; али непобитни је Факт, да нас је, особито у Барањи, Банату и Бачкојсве мање Срба. Ваљало би о овом жалосном судбоиосном Факту, који нам више уди него све друге недаће, озбиљнију реч иовести на свима местима, како да се злу доскочи. — У лиску 74. има: „Из граничарског живота. V. „Страшаи је Рус", од 3. Ј.; а у 7(5. од Е. Т.: „На мађарском прстеиу. Успомбна из ђачког живота)", ваљда најистинитија културна слика иашег народа, где је изМешан са страним живљем; свакојако врло жалосна истина, на коју ваља прстом упрети, кад се запитамо: „Зашто опадамо бројно?" — У лиску 78. бр. превео је Р. О. „У бурној ноћи" од ЈосиФа Виломицера. У лиску 84. бр. ночео је Н икола) М арковић) из Черевића да износи: „Културне слике са села". Овде у првом чланчићу говори као добар познавалац тих прилика на селу о читалачкој и претилатиичкој сеоској публици, те чланак тај има вредност своју за позиавање и оријентовање напге нрема сеоској публици. Желити је, да писац настави. — У 86. бр. отворила је „Застава" сталну рубрику за словенске ствари, те у њој укратко бележи и иронраћа сваки важнији иОјав у политичном, културном и т. д. животу браће Словена, а то нам је свакако добро дошло свима. У лиску 87. бр. има црта из живота: „Како се мали Јоца ожеиио", од Д. Ф,; у иетом броју иод иасловом „Певање код српског нар. позоришта" иодгрева —018— стару ствар, у којој не казује у самој ствари ама баш ништа ново; циФре додуше говоре али је све то, што —Бгз ту иропоиује, било већ ирактиковаио па се није исплатило. Иначе ту —1)18 дуж читавог једног стуица „одбија иодметања" (!!) уредништва овог листа, коме — Г18ит 1зепеа1п8! — импутује нерасположење, као неку ваљда идиосинкрасију, према гласу баритону у опште. Фамозну своју тврдњу, да сваки здрав човек или женскиња мора имати гласа за певање, понавља, али вели, да зато не мора дотерати до солопевања — хјој, но о томје била реч, јер Милка Максимовићева, за чији се глас управо и запело, неће да скромно стане као прост војник у кор певача код пародног нашег позоришта, него се баца на солопродукцију: та сећа се ваљда ~ В1з , да је баш његова два копцерта, један овде а други у Карловцих, зачинила (!!) ексекутовањем потежих солопесама Зајцових. Што — 0.18 — обилази сад оно право ? Е, али се —1)18 — заклонио за ЦопФа, који вели, да сваки човек, (1ег тсМ уоп ^еГегет Гек1еп ће1т$е8исМ 181:, може добити егпе ап§епећте осЗег (Јосћ (гл.е, Цопф се и сам одмах повлачи !) I е 1 с1Пећ апћбгђаге б^тте. Да ли, боже, —ГНз— зна, како се срлски каже то „1 е 1 с!П сћ" ? Што се најносле тиче оног његовог самосвесног „апсће 10 бопо р1Ш)ге", (—1)18— се ту овако размахује: та ваљда смо и ми шта читали, видили и чули!), ту би смо нриметили, да је свакако, ако иипгта друго не, оно бар скромиије и солидније, радом својим ностићи, да други то о човеку кажу. — У 89. црта „Из граничарског света VI. Патријархов и Јелачићев курир", од 3. Ј. — У 90. бр. и даље је извод из иовеће крвиге журналисте Сниридона