Stražilovo

1073

СТРАЖИЛОВО

1074

ни" учитељ скоро боље него „пучки"). И Драгутин Хирц наставља у 19. и 20. броју своје „Кратко извешће о Фито-геограФСком излету у Подгорје" ; у 21. је броју^ прекинуо али ће наставити у 22. У 21. бр. казује још Отокар Зобунђија ,,Реч о униФикацији школ. закона. Уз 20. су бр. као засебан додатак додана правила учитељског друштва градишког окружја у Н. Градишци. — КпЈ12еупа зшо1:га у 7. бр. оцењује 11. и III. део „Здравословја детета" од Виктора Ђурковачкога; даље приноветке нашег П. Адамова „На селу и прелу" ; па превод Буљевих прича за одраслије девојке, што је зимус изашао у Панчеву код Косанића и Поповића (в. 9. број нашег листа на страни 306.) и превод Шмитове „Геновеве". 1_Лесшск1 у1еб1;шк наставља у 7. броју свом чланак дра Струпија о непрестаном бљувању трудних жена. Иначе су у том броју само здравсгвени извештаји из појединих градова Хрватске и Славоније, па лреглед епидемичких болести, епизоотске вести за месец јуни о. г. и најпосле т. зв. расиравне и ситне вести. У 1бкг1 описује М. Павлиновић даље своје „Путе". У 12. броју тога листа наставља Р. из Сења студију „Прва књижевна радња у Бугарској". Има осим тога у том броју две ириноветке, и то „Стара врља" од - У — а, и „Ћорав свет" од В. Трсатског. (Јадашњост је у 27. броју наставила а у 28. довршила „Фабричарски лебац" Л. Рајна. 29. број има у подлиску народну песму „Мојсковић Јован и бан од Карловца", коју је но казивању Саве Тодбровића у Ст. Мајдану прибележио вредни С в и т л и ћ. У истом се броју у красном уводном чланку „Радосне вести" региструје издавање Вукових дела, потхват Везилића-Сурова и С. Јовановића и друштво св. Саве. У подлиску 30. броја започете су реФлексије Отона Спилберга „О људима и ћудима." Бачванин је подлиске 28. 30. и 31. броја уступио Аги и његовим козеријама а у 29. довршен је „Прилив и одлив", под који је иотписан Зоран. У 29. и 30 броју пише ВгиШа о учитељским скупштинама и задругама а у 31. сасвим разложно кара М. Б. наше „Друштвене мане и грехе"; у истом је броју из нашег листа прештампан чланак драгог нашег сарадника дра Коде „О колери". Сриски лист у подлисцима бројева 26. и 27. наставља а у подлиску броја 29. довршује уредникове успомене с пута у Црну Гору „Дан девети". 28. број нема подлиска. У броју 30. завршује вредни Марко Цар своје „Слике из новије италијанске књижевности" износећи у осмој слици летимичан преглед италијанске критике. У исгом броју почиње и цењени наш сарадник др. Л. Томановић одговарати ,,^ г агос1ПОИ1 1л81;и", који његову расправу о Фра Андрији Качићу, штампану у нашем листу а после прештамиану иу„Српском листу" назва „д о г ађ ајем до несношљивости досаднијем", „најнови јим ср бо м ани ј с к и м покушајем", „дјетинском лудоријом" (вхс! . Међер су та „браћа" Хрвати већ забраздили ! Та најбоље и н ај ау тенти ч ниј е издање „Песмарице" Качићеве, као што рече једном на предавању свом др. Фрања Микл ошић, јеете оноуБечугод. 1836. Венцеслава Јурја Дундера, а то издање носи овај главни наслов : „8егћзко-с1а1та1т8ке \11егке пагос!пе рјезте" и т. д. У нашег поштованог сарадника Александра Сандића има један егземплар тога од год. 1836. и то баш дивот-издања у 2 књиге с тим, мало час сиоменутим главним насловом српским; још узгред овом приликом рећи ћемо, како је баш тај исги егземнлар о стогодишњици ЈКачићевој 1860., слављеној у Бечу, на парастосу у цркви тамошњег манастира Францишканског намештен био на столу сред цркве, венцем окићен пред катаФалком по обреду римске цркве — и нико од онолико ирисутних поштовача Качићевих, којих бијаше ту од сваког племена словенског, па и Хрвата, не замери том и таком српском главном наслову Песмарице Качићеве, која, као што рекосмо, приликом те свечаности у славу Качићеву у цркви оној приказана беше. Али овом приликом још нешто. Из живота Качићева зна се, како је он прве десетине осамнаестог века учио се и боравио у Францишканском манастиру, у Будиму, који и даиас постоји у тамошњем предграђу Табану, и цркву истога зову „рацком црквом", у којој тамошњи Срби католици (они сами себе зову Рацима) имадоше права од старина, да у тој својој цркви невају песме духовне на свом језику — срнском; имали смо прилике и једну такву ^рквену песмарицу да видимо тамо баш у цркви тој, и беше то састављена по јужном говору нашем. Предграђе Табан било је у оно доба права српска варош. Срби тадашњи и једне и друге вероисповести лепо се пазили и слагали, па

чак и у избору својих званичника, у свом тамошњем „турвину" (магистрату и суду, који беше баш у кући у суседству тог манастира.) Није-ли могуће, да је и тадашњи богослов, а потом славни писац несмарице своје Фра Андрија Качић баш онде међу Србима замиловао лепе наше српске народне песме витешке? Та Срби се и „Хрвати", као што рекосмо тада боље пазили него данас! Нанчевац број 13. има на челу чланак „Српско лародно позориште", где —о— с разлогом пледира за установљење пензијоног Фонда код тог завода. Уподлискује „Несрећа у љубави" (не каже се, од кога је, ни јели изворно или преведено; љубавница се додуше зове Мина, у сваком ступцу има додуше по неколико немачких речи и Фраза, али ће ииак канда бити оригинал). 14. је број канда, као оно и 11., штрајкован а 15. наставља у подлиску „Несрећну љубав" (ту у седмом ступцу наилазимо на кобну штампарску погрешку; вели се ту: о „А.и§;е1>огепе 1с1еоп", на (!) српски о ,,уређеним идејама"). Глас Црногорда доноси у лиску 26. броја нарицаљку Батрићеве сестре из Његошева „Горског вијенца" уиоредо са талијанским преводом Чезара Тондинија, који је, као што смо у 28. броју нашег листа на страии 943. читаоцима јавили, превео посветну песму „Балканске царице" кнеза Николе. У истом је броју у лиску насгављен а у 27. довршен (управо само прекинут) Марка Драговића „Покушај за библиограФију о Црној Гори". Драговић обећаје, да ће тај свој рад нродужити и прикупити све, што му буде могуће, па штампати у „Гласу Црногорца". У лиску 28. броја започет је а у 29. је настављен снисак биљака цетињскога поља; списак је тај сасгавио млади ботаничар Антоније Балдачи. У броју 30. под рубриком „Књижевност и наука" пише Борисв „О народности у историји с правничког гледишта" ио Миљу, Буше-у, Фихте-у, Сергијевићу и др. (свршиће се). У истом се броју почео прештампавати из нашег листа приказ Миклошићеве расправе „сНе вегТзЈ8сћеп Вупа^еп ('гпојеу1с", што је саопштио штовани наш сарадник Александар Сандић. (Јрбобран (бр. 140 166.) У подлиску 141. броја „Атом Србобрана" из Фоче исмева обичај скидања шешира, који су Босанци осудили створивши пословицу: „Не смирио се к'о швапска капа!" У 142. посвећује Бранко својој сеји Милици новелету „Ил ме љуби ил ме се окани"; 144. и 145. доноси X. Клајна „Мерванов сан" у преводу Ж.—а. 146. 148. имају ириповетку под насловом „Моја мала пријатељица" (по немачком . 150.—152. доносе Толстојеву причу „Види бог правду или судско злочинство" у иреводу М—жа. 153. и 154. имају у подлиску приповетку „Грижа савести" (по немачком) а иста та два броја и број 155. имају уводне чланке о друштву св. Саве. 156. и 157. доносе историјску цртицу Е. X. Деденрота „Краљичин сан". 158.-161. имају у подлиску руску приповетку В. Гаришиа „Два уметника" у преводу Б.—а. У 163. пише Сријемац о овогодишњој слави у манастиру Привиној Глави а у бр. 164. расправља Т. питање о пучкој школи и ратарским продужницама. 165. доноси подлистак „С пута митрополита Саве Косановића", по приватним писмима. Подлистак 166. броја доноси нриповетчицу „На гробљу", коју је, као што из примедбе видимо, иисац (не каже се, ко је тај писац) наменио био „Босанској вили", но ју је уступио „Србобрану" с тога, што цензура у Сарајеву никако није хтела допустити, да се та ствар онде штампа. Гудало у свом 7. броју доноси „Неколико речи о кућевној нези глазбе", од Младена; ириказује затим ирилог томе броју, наиме: „Ру санђанке", шест несама за мешовит збор у духу певања српског народа, слоЖио их вредни Р о б е р т Толингер и посветио српском црквеном иевачком друштву Меленачком „Колу". Песме су те изашле у фином и укусном издању кикиндске дружине „Гуснла" а ово су по реду: I. „У ноћи", од Змаја. II. „Славују" од Павла Грчића. III. „Мутан Дунав", народна. IV. „Не мисле се убити, већ љубити", народна. V. „Вода и сузе", из „Десимирака" Мите Калића (види наш лист лањске године, бр. 15. на страни 471.) VI. Уломак из Терлајићеве „песме, посвећене премилом својем отачаству". — Има даље у том броју животопис славнога Паганинија и великога Пољака-музичара Шопена. Одјек (бројеви 35—-46.) наставља Стулијеву „Моју женидбу". У 34. броју довршује осим тога и Бернеове „Карбонаре и моје уши". У 35. броју почиње из Спенцерових „Тће ргтс1р1еб с? зосшЈо&у" студија о „Походама"; та се сгудија протеже све до броја 38. (у 41. је броју наново штампан свршетак, дакле исто оно, што је било у 38. броју; то просто само региструјемо а уздржавамо се од сваке примедбе,