Stražilovo

СТРАЖШОВО

1420

година, како ее, овда онда, разговарам е пријатељима српске књиге о нредметима, који су драги и меии и њима. У тим разговорима, путогшсима" или прмчама, ми смо мислима проигли кроз многе иаше земље; али је остао једаи део старе сриске отаџбине, иун важних. усиомена из нрошлости, а ирепун жива интереса у садашњости, у који још иије допирала ни моја нутна записница, нити која моја приповетка. Тај део дошао је на ред сада. Омер Челебија, јунак ириповетке, коју изпосим иред читаоце, родио се и одрасгао у Зворнику, на Дриии; ту је видео и замиловао лепу Паву, девојку Хришћапку. Отац Лавин, да би нресекао то вољење, иресели се са свим у Србију. Које с тога, а које с неких других јада, Омер се пише у војнике, и буде одређен у жандармско одел>ење. Ту је имао прилике, да види, шта је окупација донела нашему народу у Босни и Херцеговини. У служби, находећи се на граници херцеговачко-црногорској, с неке своје доброте, која му се узела као кривица, Омер надне иод затвор. Из затвора избави га иријатељ; он ускочи у Црну Гору, иокрсти се у манастиру Косијереву, па прође Зету, Васојевиће, Пећ, и дође у Дечапе. г Гу га снађе нова беда ; али он ииак разгледа све Коеово, види Приштину, иа, од Страхинићеве „Малене Бањске", умакне од страже и, после великих мука и страхота, пребегне у Србију, нађе Паву, узме је, и отпочне среКпо живовати. То је сва љубавна леса; то је основа приповетци, а потка су јој описи места, која је или окитила српска слава, или опевала српска несма, или обојила српска крв, или оквасила српска суза. Основа је та јоште преткивана и клечана сликама из живота нашега народа од сва три закона, сликама, које очигледно доказују, да је народпа једнииа старија и иреча од верске мпожине, и да се њих две могу лепо слагати. Управо ово и јест посао целој овој ириповетци. Омера Челебију ја сам испочињао из живота самога народа; осим кота имена, нисам Р1зумео готово ништа. На тај начин слободим се да сам угађао трима . великим госпођама: истини, леноти, и ттублици. А колико сам у томе био срећан, видеће се, кад се књига прими." Књига ће изнети 13—14табакаоне величиие, као што су „Зимње вечери" а цепа ће јој бити за нас овде 80 новчића. Иа десет књига иде једанаеста као уздарје. — Уверени смо, да ће се читалачки наш свет обилно одазвати нретплатом те ћемо скоро моћи уживати читајући унанред знамо — занимљиву и леиу приповетку, која срнској књижевности зацело неће бити на одмет. — Стеван Ј. ЈеФтић оглапгује, да ће за четрнаест даиа изаћи „Сито и решето."-Хумористични и сатирични сииси. Књига друга. (Прва је књига изагила лањске године). Тој другој књизи биће ово садржај : 1. „Четири милијоиа рубаља," шаљива игра у 3 радње с певан»ем, награђена пре две године од Матице Српске а од то доба приказана у Београду, у Новом Саду_ и по другим . местима овде код нас иреко, камо дружина нашег народног позоришта одлази; 2. „Ч ет ири м и л иј о на критика, изазвани плотун мојим нападачима;" 3. „Љубица," дечија глума у два чина, приказана овде у Новом Саду у два маха,

пре једно пет година;4. „О д немила до недрага, ирииов е т к а с а и л а ч е м и с м е х о м." Претплатиа је цени тој књизи 50 новчића а дућанска ће бити 75 новчића. Претилата се шаље само иисцу у Београд у Миланову улицу бр. 7. — Добили смо ово дана „Прииоветке ј еднога канл а р а и з сриско-бугарског р а т а 1885., .што их је написао Б р а нислав Т>. Н у ш и ћ а издали неколико његових пријатеља из војске. Књигу је писац посветио своме оцу и својој мајци а скупљено је у њу ових девет причица: 1. „Братова копгуљица," 2. „IIод шатором" (већ 1 итамнана у десетој свесци „Низа одабраних причица," што издаје ЈеФ -га Јовановић-Медецијан а уређује Милован Ђ. Глишић, ■ види 36. број нангег листа на страни Ј*292.) 3. „Нрви илоТ у II," 4. „Пу С 'Г О О Г Њ И III 'Г в," 5. „Н п II р И В иј а Л И III Т у", 6. „На разбојишту", 7. „Дуња", 8. „Мој ђак" (штампана у осмој свесци „Низа одабраних причица") и 9. „Н а о д с у с т в о . Од реда све саме красне сличице и згодице, живим бојама изнесене. Штета одисга, што мал те ие скроз погрешна интерпункција и двоје троје језичке недоношчади човека буне ири читању занимљивих тих причица. Писац иначе пише јасно и разумљиво па се с тога баш и чудимо, откуд му они силни деклиновани глаголски прилози (има их свега тринаест на 78 страиа: „стојећих" у два маха на страни 11, па „следујућу" и „молећим" на стр. 15., иа „нраштајућем" настр. 16., иа опет „праштајућим" на стр. 26., па на истој страни „плачућим", па „умирућег" на сгр. 40., па „лежећих" настр. 45., па опет „лежећег" на стр. 48., па „иролазећи војници" на стр. 55., па чак и „приближавајуће гомиле" на стр. 56., иа „прштеће кандилце" на стр. 61.) и погрешни облици као „Фркајући" (на стр. 35. , „очађавелим" (на стр. 39. иа Фонетичке неподобе као „отсекли" (на стр. 50.) Још на крају има врло чудна, баш смешна омашка; стоји наиме од речи до речи оваква напомена: „Ако би и била непревиђена (!) штампарска погрешка, дрЖимо, да неће сметати смислу лри читању." Иначе по садржини најтоплије можемо препоручити читалачком свету те приповетчице, којима Нушић доказује, да одлучна дара имад-е за причагБе. Дабогме да ће само при даљим радовима морати пазити, што више може, на уметничку заокругљеност иоједине ириповетке. — Миленко М. Жујовић, секретар минисарства унутрашњих дела у Београду, превео је с Француеког сгудије ироФесора у Гану Ф. Лорана о међународном ириватном праву, те их издао у књизи под насловом: „Поглед на. међународно приватно право." Те јеСгудије Доран у ирви мах штампао у журналу међународног приватног права у Паризу а затим их је употреб-ио као увод у велико своје дело „Бе (1го1^ С1у11 т1;егпа{;тпа1," које обухвата осам свезака. Жујовићев је превод И1тампан у државној штампарији у Београду, цена му је један динар а чисг је приход те књиге намењен друштву светог Саве. — Из „Одјека" вадимо, да је из подлиска „Новог Београдског Дневника" засепце прештампан превод Тургењевл>еве приповетке ,.Јаков Пасинков."

САДРЖАЈ: . х . . х . Песма од. Војислава. — Капетан. Приповетка Милана С. Ђуричића. — Цртице угљеном. Од Хеирика Шенкјевича. С пољског превео Рајко. (Наставак.) — Наука и вјеровања старих народа о постанку свијета уз Мосејску космогонију према оној, коју модерна наука преставља. Од Коста Кулишића. (Свршетак.) — Бранич сриског језика. Алекеандру Сандићу ириказао („посветио") Јован Живановић. (Наставак.) — Уметност. „Слике . Ђорђа Крстића за Нишку цркву." Од Ђ. Малетића. — Листићи. Гласник. — Књижевне новости. „СТРАЖИЈЕОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годииу. — Рукониси се нгаљу уредништву а иретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.