Stražilovo

1793

СТРАЖИЛОВО

1794

квида пчелама. Изгледа, као да се пчеле роје, така је зука и тако је силно комегаање на тој локвиди. Крај пчелињака држим ја такође у кадицама чисте воде зарад пчела, али ретко се може видети која пчела, да стоји на трскама, које ја по води у кадицама понамештам, да се пчеле могу где зауставити, кад по воду дођу. Ово је јасан знак, да нчеле радије иду на воду ону, у којој има соли, него на ону, која је чиста и без соли. Зашто пак иду радије на слану воду и на што им је со, то је питање, које има да се реши, прем да се мени чини, да је већ решено, као што ће се видети даље из овога, што ћу казати. Многа се та.јна код нчеле открила и о пчели ми данас, барем што се њена расплођивања тиче, више знамо, него ма о каквој другој животињи. Али поред свега тога има јотп много и много питања, што се пчеле тиче, на која не можемо потпуна и сигуриа одговора дати. Тако је и ово питање: на што је пчели со? Стари пчелари мисле, да пчеле зато у рано пролеће радо иду на со и на места, где има соли, што су преко целе зиме биле на меду, те им „пљушти утроба", зато сољу поправљају стомак. Наш стари пчелар Филип ђорђевић говори у свом пчелару на стр. 51. о овој ствари овако: „У иролеће ггосле подрезивања, кад прерањујеш пресаде с медом, можеш трећи тал вина с медом мешати, од тога постају крепчије, и по мало ситном сољу саће солити; ово је нужно, онда се боље плоде. А добро је и ситном паприком саће посипати, то све нчеле радо имају у пролеће; зашто преко целе зиме све на меду, и тако им пљушти утроба, и зато на пролеће иде на сваку љутину, тражи себи лека." Овако наш стари пчелар Филип ђорђевић мисли о овој ствари, а ја напротив држим, да ово мишљење ђорђевића нема основа. У зиму пчеле неприметно мало једу. Пчела је пример умерености. А по ђорђевићу изгледа, као да ичеле преко зиме прекардаше у јелу, те на пролеће траже соли и паприке, да поправљају стомак као мамурни људи, што траже киселих паприка, да растерају мамурлук. Ово мишљење неће имати основа. И најстарији Пчелар српски Аврама Максимовића има на стр. 283. о овом овако: „Пчеле радо имаду баре и млаке, соли ради, К0 ЈУ У свима водама почерпавају, ибо от такови се укрепљују и способније бивају, зато и скорашњим ројевом даску под кошницама ситном солију иосути полезно јест." Данас, колико је мени ова ствар позната, има два мишљења међу ученим пчеларима. Сви се слажу, да пчеле иду радо на ђубришта, где има пиштавине, али је сад питање, да ли пчеле иду на та места зарад соли или ради чега другога? Пчелар Либорије Шолц, свећеник из Чешке, нре неколико година тврдио је, да нчеле не сабирају со. У

рано пролеће, кад је још похладно, а пчеле морају да излећу напоље ради воде, радије иду на ђубришта, где има пиштавине, иего на чисту воду. ЈГиборије 1Нолц држи, да пчеле иду радије на пиштавину, него на чисту воду, што је чиста вода хладнија. У пролеће рано по себи је хладно, па још кад пчела дође на хладну воду и узме је у себе, онда се укочи од хладноће и не види више својега пчелињака. Зато пчеле иду радије на ђубриште, где има доста пиштавиие, јер је пиштавина топлија и не расхлади пчелу тако, да не мозке до својега пчелињака долетити." Либорије Шолд мисли дакле, да пчеле не иду на пиштавину ради соли, него што је топлија од чисте воде. Кад је температура воде 0° К, онда по ђубриштима пиштавина има ј 4° К. По мишљењу дакле споменутога Шолда пчеле иду радије на пиштавину ради њезине веће температуре, него што има вода чиста. На први поглед чини се, као да Л. Шолд има право, јер заиста пиштавина је по ђубриштима топлија, него чиста вода, јер трулежем органских материја ствара се топлота; а друго је пиштавина течиост тамнија и гушћа, дакле сунчане зраке брже абсорбује, те тим се брже угреје, него сасвим чиста вода. Против овога мигаљења подигао се Чех С. Ковар, од заната кемичар, који не пориче, да пиштавина ниЈе топлија од чисте воде, али тврди, да пчеле сабирају со, јер им је врло потребна. Он каже, да сваки живи створ потребује минералних материја, соли, за стварање тврдих делова у телу, као што су кости. Шта су код других животиња кости, то је код пчеле сиоља хитин-кора. Где у храни не би било соли ни мало, од такве би хране животиње морале нропасти. У меду има соли незнатно мало и тек да је доста преко зиме, кад су пчеле пола у летаржији. А кад наступи пролеће, те има у кошниди пуно црви за храњење, онда пчеле требају више соли, зато се у гомилама и налазе но пиштавинама, где ће је моћи наћи. Пчеле требају соли за стварање својега скелета, Со налазе по ђубриштима и које где. Кад наступи већа топлина, онда се пчеле не налазе у такој мери по пиштавинама као у рано пролеће, јер имају доста цветнога праха, у којем има у лето соли више, него што има у рано пролеће. Пчеле дакле требају соли за стварање својега скелета, хитин-коре. Без соли дакле не могу опстати, као што не могу опстати ни друге животиње. Из овога могу пчелари извући науку, да у сваком пчелињаку у рано пролеће треба да има суд с водом, с којом је помешаиа балега, да не би пчеле тумарале зарад тога које куда и излагале се у рано пролеће онасности. Стадо, Дав ВГепепуо1к. Аврам Максимовић у својем Нчелару зове народ и стадом.