Stražilovo

Б р. 3.

ОТРАЖИЛОВО

Оцило. Дакако, дакако! Веле, некога Драгомира Красића, писара судског. Али ја, знате, не могу веровати свету. Ећи поштена трговца, синовида богата трговда, к томе васпитана, мора отићи у трговачку кућу, да води домазлук. Али, знате, свет као свет! Па сам зато дошао, да из ваших уста чујем, шта је у ствари; а из њених, хоће ли поћи за мене? Цвета. Сад ћемо чути. Тривун. Зови Стану. Цвета. Ево је иде. (Улази Стана с Милевом и служи каву .ј ТривгЈн (свечано). Стано синко, ти ниси више мала; сад си већ одрасла девојка. Мој покојни брат и снаха немају друге деце ван тебе а тако исто ни ја: ти си нам све и сва. Али опет нећемо да станемо на пут твојој срећи и ако нас је Бог зна како жао да се растанемо с тобом. Али и сама знаш, од маторе девојке, уседелиде, нема веће бруке за родбину Стана (себи). Боже, шта ли ће то бити? Милева (себи, весело). Зацело прошевина, права варошка прошевина! Оцило (прекидајући Тривуна). Молим, да госпођицу сам запитам. Ја сам, знате, доста странствовао. (свечано.) Многопоштована госцођице! Питам вас, али да ми искрено кажете, да вам не лежи на срцу, да нема може бити каква прилика у комшилуку, која вам буди у души пријатне какве осећаје? Стана. Ја не разумем Тривун. Молим вас, господар-Цифрићу, за часак само Оцило. Молим само једну реч. (свечано.) Слика, слика онако из скоре прошлости. (себи.) Хвала богу, сад ме је зацело разумела. (гласно.) Слика тако пријатна и мила Тривун (прекида га). Молим вас, господар-Цифрићу! Оцило (продужује). Јер има и такових, које кад мину пред умне и телесне очи, оставе мрзост и разне непријатности Милвва (себи). Као на пример Цифрићева. Оцило (продужује). А има и таквих, које ма и за часак мину поред нас, ипак оставе дубока утиска, трајну љубав и вечито сећање. Милева (себи). Као на пример Драгомирова и мога Алимпија. Оцило. Слике и прилике, што леже, како се оно пева, „са леве стране крај срца". Разумете ли, госиођице ? Стана. Опростите, не разумем. Ог^ило (себи). Ала је лепа! (оставља шољу на нослужаоник). Совршено сам се заљубио!

Тривун (свечаио). Станка дијете! Много је времена протекло, откад је мој иокојни брат а твој отац умрт.о. Ти си онда била мала. Од оног доба има доста и ти си сад постала велика девојка, па ето господар Цифрић Оцило (себи) Ух, ала је прост! (Гласно.) Молим вас, газда-Тривуне, за часак само (окреће се Стани, која је у забуни оставила нослужаоник на сто па слуша). Вама је веома позкато, деца док су мала, знате, друга су им занимања, а кад одрасту, опет друга (кине). Сви (вичу). На здравље! Оцило (клањајући се). Хвала! Видите, госпођице, да је истина. Сад управо реците ми: да нема каква узрока, због кога бих вам, рецимо, непријатан могао бити? Стана (себи). Ово је страпшо! (Гласно.) Опростите, али зашто бих вас мрзила? Оцило (себи). Боже! Она ме воли! Тривун. Молим вас, господар-Цифрићу, само да објасним. (свечано.) Станка синко! Ог^ило. Шта имате ту објашњавати? Ствар је свршена. (скида прстен с руке). Ево, узмите га и од сад је вечито ваи1! Стана (уплашено). Господар-Цифрићу! Оцило. Чега се имате стидити ? Ствар је свршена, само да зовнемо пона. Знате, нисам рад, да се одуговлачи. (Узима шешир.) Ево, одмах ћу доћи са њим. Стана. Али молим вас Оцило. Не брините се, одмах ћу га довести! Тривун. Само да се споразумемо, иа онда — ако вам је по вољи, да се то данас сврши, можемо послати момка, да дозове попу и два три пријатеља. Оцило. Нека, нека, ја ћу то све сам извршити. (Полази па стане, себи). Него заборавих, да јој кажем две три о мојој нарави, како би се у животу имала управљати, али — то, чини ми се, треба у вече на дан свадбе. Милева (себи). Ово је наопако! (гласно.) Та за бога! Шта ви то радите? Нисте девојку ни питали. Тривун. Како? За шта? Милева. Па да да реч! Оц\1ло. Шта-а ? Тривун. Какву реч? Милева. Па пристаје ли, хоће ли? Тривун. Гле, заиста, ја сам на то и заборавио. У осталом ја мислим, да она није противна. Дакле реци, -дијете, реци слободно. Стапа (плаче). Не знам, чико, шта сам вам скривила? Милева (окреће се Тривуну). Ви је задело не волите ?