Stražilovo

Б Р. 5.

„ Ваше внсокопревосходителство, ммостив'Мш;Гг господине! Вашему вшсокопревосходителсву восписати им '1 .10, јако д'1>лце сје, первши книжннхђ трудовг моихг плодђ, вђ семт, вид г ћ лвллетг сл. Ви мн'ћ кђ шогћренш моему лучшЈи, нежели каковЂ а;љ избралт, путт, отверзосте, ви мл научисте из разнихт, о нрестошцемт, предмет'11 сочиненји избрати лучшал, вг,1 мн'1; на сен конецт,, изђ вашен избранћш книгохранителницн потребннл книги дати благоизволисте. СЈе искреннее признан1е мое, купно ст> книжицего, шзке лко благопристоиное иннхт, д'];л г б употреблеше, за первое украшенЈе сл, нревосходителному имени вашему носвлЈцак) ; примите милостивћишш вт, знакт, тепл4ишаго моего благодаренш за толиктл вашл ко мн'1', милости и ЈЦедротн" и т. д. И тако по савјету Стратимировића удесио је Аврам МаксимовиК својега Пчелара 1810 године тако, да и данас има вриједности своје, шта више практички дио његова дјела тако је написан, да има више вриједности, него ма који данашњи пчелар. Здравих практичких савјета наћи ћеш више код њега, него ма код којега пчелара, који је ггослије његова изашао. И на пошљетку ма да му је пчелар написан славено-српским језиком, ипак је задржао многе техничке чисто народне изразе из нчеларства, јер их није умио ггословенити, те и тијем све до данас написане пчеларе за собом оставља, шта више све те ријечи но својем чисто народном облику са свијем су доетојне да уђу у рјечник југославенске академије, који обрађује наш ђ. Даничић, као што су : маторка (1ег Мииег ,ч1 ;оск, оматичити, рђа <1ег РоИеп, равак (види мој срн. 1 >ечн. за кованџије), трутњак (Ие 1)гоћ1нл'1 /е11е, чова ит. д." Осим овога, што сам сноменуо у „Годишњици", морам још додати, да је Аврам Максимовић био права пчела радилица, што се тиче свачега. Он јо осим надгледања у својој великој економији и у радњн око пчела непрестано, неуморно читао и себе учио. Он је имао библиотеку, какву није имао нико у целој околици бачкој. То бележим по чувењу, а то знају и данас Сомборци, али то ја видим и из његова нчелара. Тако он спомиње многа дела економска у свом пчелару, која није добио од Стратимировића митрополита, јер их не спомиње у предговору својега нчелара, да их је добио од њега. Тако он спомиње у својем пчелару Јована Рима, који је био комесар над економијом државном у Берлину и коме је Фридрих велики 1776. год. одредио да води бригу о плантажима за пчеле. Он је многа пчеларска дела написао, као: 1)гс1 РгеЈзасћпЛеп иђег (Ие ВЈепеп ип(1 с1егеп РДе§е т уегћеввегЧеп ШогићеШоп, КавЈеп ипс! Когђеп. ОгезДеп 1786; УоПкоштепе СггипЉгМие ЛаисгћаЛег ВЈепепгиећ!; т дапиеп, ћаЊеп Њ бШљћЛУоћшш^еп уоп Кбгћеи, Кав^еп, К1о]2-

1)еи1еп Сиг ^говзе шк1 ИеЈпе ВЈепеплуЈгШе. Мштћслш 1795; Вег ргак]18еће Внтотш^ег уоп Шеш ип(1 \Уегпег. Релрг1§' 1817. Ово су дела, која је Рнм нанисао. Истина наш Аврам Максимовић не спомиње ноименце ова дела, али се често позива на име Рима, те по томе дрлшм, да је сва ова дела имао пред собом, кад је нисао својега пчелара. Осим овоЈ 'а сиомиње Аврам Максимовић у својем пчелару Нанкла, професора природних наука и економије у Пожуну и то ово његово дело: СотренсПпт оесопотјае гнгаПм. А најпосле сномиње Авр. Максимовић у својем пчелару Реумира, једнога од најславнијих природњака својега времена, ко.ји је још и данас нама добро познат са своје скале на термометру. Он је написао дело МешоЈгез роиг вегујг а Г ћјвкпге <1е8 јивееЉ и петн свезак овога дела говори о пчелама. Из овога судим, да је Аврам Максимовић знао и француски, кад спомиње на више места Реумира. Тако ћу овде споменути из пчелара његова место, из којега ће се видети, како је много читао Реумира. То место 1'ласи:На врху наустника примћчавасе нћка брадавица, о коЈон су многи мнслили, да она ичели вмћсто шмерка служитт,, коимђ бн сладкјГј. сокђ изђ цветва изсисавати могла; но РомурЂ, славнни онаи французскЈи списателв, точнћнше пчелу онисиваготви полно нае увћрава, да ова брадавица нје сисателно орудје, но вмћсто езБ1ка пчели е даровано, ибо прах цветЈ.а, коего нчела брадавицомЂ својомђ лиже, перенимЂ длакама тако прјоне, да га наустникоМЂ после ласно скунити може. Наустник пчеле почти ЕлефантовомЂ е подобанЂ, ибо нчеле, како годб и ЕлефантЂ наустникомЂ ело узимагот1,и уста наполнлваго (стр. 5.). Из овоЈ^а се види, да је 1 'еумирово мишљење о рилици пчелиној истинитије од осталих писаца ондашњега времена и да је Аврам Максимовић знао ирисвојити оно мишљење, које је заиста боље и истини одговара. Реумирово је мишљење о рилици истинито. Рилица није „сисателно орудије", за то и није добро, кад кажемо, да пчела сиса мед. Рилица пчелина састојл се из четир крака, која нчела споји тако да изгледа као цев а у среди је права рилица, која је на врху длакаста, четкаста и дужа је од оних четир крака. Кад хоће пчела да сабира мед из цвета, онда она четир крака споји да сачињавају цев. Из ове цеви извуче праву рилицу четкасту и умочи је у медљани сок у нектарију, па је онда брзо увуче у цев са свим, те ту збрише са четкице мед, који снагом увлачном у уста доспе. Има дакле право Реумир, да пчеле не сисају мед, него га сабирају, као што смо сад казали. Само нема право Реумир, што вели, да рилицом сабирају нчеле цветни прах. Цветни прах пчеле сабирају на други начин. Како? 'Го не спада

СТРАЖИЛОВО