Stražilovo

96

1886.Ј* о којем је он реФерисао у XXVI. „Гласиику". Ваља узети на ум, да ми имамо лепу српску реч заподина и запод за тераса, као што је ено прибележи Цетињски проФ. Симо Матавуљ у 1. бр. „Стражилова" за о. г., па била л о н џ а талијанског или турског порекла. Осим тога др. Оскар Ашбот пише ,,И опет крачунт> — корочунг". —- Матиј а Ваљавеи;, прави члан југословенске академије знаности и уметности, читао је пре недељу две дана у седници Филологијско-историјског разреда југосл. академије знан. и уметности своју расправу о акценту у презенту глагола четвртога разреда у словенском језику, у угарској словенштини и у хрватској кајкавштини. Ево по „Оћгога." шта у главном вели академичар у том питању: у сва три разрјечја имају ови глаголи акценат или а) на и, које је посгало тиме, што се збио разредии иаставак (и с презентним наставком (е), или б) на слогу испред тога и: частимо, хвалимо; или в) у неким крајевима на личном наставку у плуралу и дуалу : частим", частите частијо, частива, чаетита. Најпре Ваљавец наводи глаголе, који имају акценат на наставку и. Ови имају у крањштини нарочито горњој и дољњој отегнути акценат (— хрв. ') у свим лицима сва три броја: частим, частиш, части; частимо, частимо, частите, часте и частијо; частива, частита. У угарској словенпггини бива исто, или бива као у кајкавштини, где је у сингулару на у 3. плур. у краћем облику отиснути наглас (= хрв. ") много претежнији од отегнутога: частим, частиш, части, часте, али: частимо, частите, часгију. Затим нрелази на глаголе с акцентом на слогу испред наставка и. Тај слог може имати отегнути и отиснути акценат, може бити дуг или кратак, али се кратки слогови у горр&ој и дољњој крањштини обично отежу. Акценат остаје кроз сва лица у сва три броја исти: храним, храниш и т. д., једначим, једначиш, и т. д. ? у кајк.: бр&тим, брктиш и т. д., дочим у крањштини: братим, братиш, и т. д. Све ово потврђује пример из књига најстаријих и новијих, јер књиге писане како крањштином, тако угарском словенштином и кајкавштином веома често бележе наглашене слогове. Завршује расправу присиодобом са штокавштином. У овој долази акценат и даље према иочетку речи, него на слогу испред наставка и: куиатор:ш, дундорим, ластавичим, дочим тога у наведеним нарјечјима нема, јер што долази у којој кајкавској књизи, то је или на штокавску или можда штампарска погрешка, као н. пр. у Петретића; сведочи, а шток. је сведочи. У штокавштини делује предлог, кад се с глаголом сложи, често на акценат: хвалим, али похвалим, нбсим, али доносим, бр&тимим, али побратимим, ломим, али слбмим, пр^ломим. Тога у словенштини нема: хвалим и похвалим, до у кајкаваца, где на штокавштину залази: бстравим. У штокавштини имају неки глаголи с осиовом од два слога на ирвом слогу отиснути акцеиат, кад су прелазни, а непрелазни отегнути: тужим прелазно, а тужим непрелазно. Ове разлике словенштина не познаје, њој гласи прелазно и непрелазно једнако : тожим тужим, где влада музикални или хроматски акценат (н. пр. у горњој и дољњој Крањској), а тожим тужим, где је експираторни наглас (као у Горичкој и

Б Р. 6.

Штајерској). Најпосле штокавштина иема глагола осим јед носложних основа, у којим би се у свим особама наглашивао наставак и. У сингулару и у 3. плур. то већ с тога не може бити. јер се у штокавштини никада не наглашује задњи слог у вишесложној речи; само у 1. и 2. лицу плур. неких глагола с ' у инФинитиву на словци испред наставка и наглашује се то и: ломимо, ломите, инф. ломити , али већ: преломимо; сведочимо, сведочите, инф . сведочити, и т. д. Глаголом дакле словеиским, који наглашују разредно и, одговарају у штокавштини само они, којим је основа од једног слога, као, сним, сниш, сни, снимо, сните, сне. — Ранке-ова библиотека, коју хоће за краљ. библиотеку у Берлину да набаве, сасгоји се из преко 20.000 књига. — Године 1886. штамиано је у Немачкој 16,253 књига; у Енглеској пак 3984 нових и 1226 прештампаних дела. — У Нетрограду је изашла књига под насловом „Певанија К Р.-ова"; песник је велики киез Константин.^ Дело је штампано у мало примерака, колико је потребно за царску иородицу. Вели се, да су песме добре и по облику и по садржају. — Неки НГнањблац, Карула, преиначио је целу библију у стихове са сликовима. Стихова има 260.000. — У Баварској излазе 777 иовина и часописа; у самом Минхену 128. — Позната Шлосерова „Историја света" забрањеиа је за Турску. Та земља баш неће да буде изображена. —■ У немачкој вароши Хале а у штампарији Франке-ове закладе, штампано је ове године 1000. издање библије. Прво издање изашло је године 1713. у 5000 примерака, затим сваке године по неколико; за последњих осам година изашло је 148 иадања. — Дела Оскара, краља Шведског, излазе у скуиљеном издању. — Руско изасланство за купљење народних песама по губернијама Аљонец, Архангел и Валогда послало је геограФСком друштву у Петроград занимљив извештај. Експедиција, г.г. Дич и Истомин је обишла свега 4500 врста а скупила је свега 191 песму. Што су ишли даље к северу, то су наишли све на мање трагова. Они су дошли до убеђења да народно песништво опада, да народ сам не мари за песму, као некад, да народних иевача нестаје а на њихово место долазе модерни мотиви. Најчистије се задржале сватовске и укопне песме. — Гетеов „Фауст" преведен је и на мађарски. Превео га је Антоније Варади, а изашао је накладом В. Хорњанског. — Изврсни руски приповедач, кнез Мешчерски, написао је и драму: „Милијон". Предмет је из руског аристократског живота. Цела је драма провејана савременим песимизмом. — За време Француске револуције излазило је у Паризу иреко 1200 новина, које се врло чудно звале, као I „Магарац Вилеома", „Торокало", „Вашка и мачка ', „Не да се веровати" „Свиња св. Антонија", „Доручак", „Да се разумемо", „Није могуће смејати се на то", „Рекло ми се", „Родољубива кокошка", „Стеница у увету", и још друкче, што се не да ни саопштити; а све то, да навуку пажњу на себе.

СТРАЖИЛОВО

САДРЖАЈ : На станици. Песма Вл. М. Јовановића. — Из ничега. (Наставак.) — Позивлица. 111. Песма од Браиичевца. — Ново доба. (Свршетак.) — Бранич српскога језика (Наставак.) — Књижевност. „Отаџбина". 11риказ и оцена М. Савића. — Ковчеасић. Гласник. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.