Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

121

<?1; а!ш Сгге1»е§НапоУ1сћ, каШпаг с1е У^ашпиа о! с1о КоаопсМ, РгЉаип ИНив, уаг118 аи1> 81;ерћапо јтрега1;ого сНдтШЉш ас т1П1в1;ег118 ЉпсШв, сорјјв, Сјиаз 1п Возтат ас1уег8из 81;ерћапит Со1;готапит ге§ет (?) птН (а. 1350), ргае&сШз е®1;." Лааар је дакле постављен за великог војводу војсци посданој на бана Стефана у Босну год. 1350., те је наравно расуо бана Стефана и тим заслужио, да му се даде кнештво или господство над Босном, као што изриком тврди српски учени патријарх Пајсије. Па шта хоћеш више, Србине? Лукаревић дакле, „који је знао, шта је писао," каже г. Ианта на једном месту за Лукарића, и то каже г. Панта, који никад не зна ни шта говори ни шта пише, а после њега или за њим „зћло" учени Француз Дифрен кажу и тврде, да је Лазар Грбљановић ве]> год. 1350. био ностављен или остављен генералисимом или главнокомандујућим От1 ип<1 МлКШг-гувернером у Босни, и но томе тврдња твоја, да се Лазар тек 1329. родио, не оснива се на истини и твој рачун не ваља; јер не да се ни замислити, да би цар Стефан могао поверити команду над војском својом против Босне оправљеној младићу од 21 г. Или је зар зато постављен великим војводом и претпостављен толиким другим у бојевима оседелим и прослављеним војводама цара Стефана млади ЈГазар, што је узео кнегињу Милицу, сродницу цара Стефана, или што је био иашеног истом цару, као што је то г. Панта у Гласнику (књ. 1ЛЧ1. ст. 110) врло учепо доказивао и наравно доказао, па се као својта царева, као муж Милице, која је била од „светог" племена Неманићког, и он као неки принац, код којих се не гледа на године (као на пример у принца Јевђенија), сматрао и уважавао. Но то су пусте рефлексије, а факат је то, да је Лазар по сведоџби

Лукаревићевој и Дифреновој г. 1350. постављен или остављен за главнокомандујућег у Босни, те је њему тада, ако не баш пуних 30. као што из Раића сљеди, а оно зацело 27—28 година бити морало. Но било толико или онолико година, сад није то питање, и није то главно, већ је главно и иитање је: да ли је доиста то историјски факат, да је цар Стефан г. 1350. дао Лазару кнештво у Босни, као што Најсије прича, или, да ли је цар Стефан ставио на чело војсци својој у Босни г. 1350. кнеза Лазара, као што Лукаревић и Дифрен иишу? Да имамо нешто аутентичну листину цара Стефана, којом он поставља Лазара кнезом у Босни; или да имамо сувремени опис похода цара Стефана на Росну, у којем би се оно, што Иајсије вели и што Лукаревић с Дифреном помиње, иричало; или да је бар у рукопису старом, на крају или на дну забиљежено и записано, да је књига писана л. 6859. дне 7. месеца нов индикта четвртог при цару српском Стефану, кад је покорена Босна и кад је кнез Лазар заповедао у Босни. Да нам је такова листина или такав опис или такав запис при руци, онда би могли говорити о кнештву и војводству Лазареву као о историјском факту; али казивање једног српског патријарха Пајсеја и конфузног и сасвим некритичког Дубровачког писца из почетка XVII. века о оном, што је било у половини XIV. века, не може се никако као факат узети и ја ћу увек претпоставити сведоџбу и ако анонимног писца житија кнеза Лазара, по којој је цар Стефан посгавио Лазара својим Ставилцем, сведоџби Пајсијевој, по којој је цар Стефан дао Лазару кнештво у Босни, и сведоџби Лукарићевој, по којој је цар Стефан осгавио заповедником у Босни катунара Лазара, који је поСЛе ПОСТаО „КНеЗ ОД Србије." (Наставиће се.)

-лг Ј- ЛЈ- ЈМ\Ј\ Ј чЗХ> / М/1/1'

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. АЛЕКСАНДРУ ОАНДИћУ II Р И К А 3 А 0 („П 0 С В Е Т И 0") Ј 0 В А Н ЖИВАНОВИВ. (Наставак.)

22.) Из пријатељске руке добио сам 2. број „18кге", што излази у Задру. Уредник овога листа пише у уводном чланку о скупљању народних песама, како треба народне песме скупљати и при скупљању како треба на језик пазити, па је дошао До овога закључка: „Дакле, људи моји, у неким послим, не вриеди ни дубоко филолошко знање, ко што по мому мнењу неће вриедити ни МатИци Хрватској, буде ли уређивање народних пјесама искључиво повјерила строгим филолозима." Из овога се види, како уредник „ћзкге" зазире од „строгих филолога." Да је до овога за-

кључка дошао, даде му повода једно место из мојега „Бранича српскога језика", тевели: „Господин Јован Живановић у Огражилову у чланку бранич сраскога језика уз остало на једном мјесту каже: У Вукову речнику има реч поноћа, али то Ле бити штамаарска иогрешка; та реч сложена ваља да гласи поноће. А кад тамо, то није штампарска погрешка, но је Вук чуо у овоме облику у народу, пошто аоноИа кажу сви Штокавци у Далмацији и Херцеговини." Ја сам у 4. броју „Стражилова" јасно доказао, да је у Вукову речнику ионоКа штампар-