Stražilovo

Вр.

20.

СТРАЖИЛ ОВО

рекох пружају}'и му руку. >Тледај само, -паиисао писмо, па га хпт-иуо и мануо. да стоји т;шо до страшног с та. Влаго оном коме је пакењепо! Тај 1»е сс лепо начекати! * »Какво гксмо ?« упита он погледав ме :;а- ! чуђено. »Та ево 0130«. рекох и покажем писаице. | Он прпђе б.-цж.е орману, баци тек само леш- ! мичан погле .Ј на писмо, иасмеје се мало, али , не рекпе нсшта. ^Знате ли. да сам већ намислила, да вас I због нехатостп накарам, јер кад год случајно бацим поглед на тај орман, одмах уочим то кн- ј самце, и чпни ми се, као да ме оно гонн, да вас опоменем. е је већ крајн.е време, да про- ј мене место.« »Мора да вас је радозналост гонпла, да му се чепЉе приближујете. А без сумње вас је мучило, што нисте могли до;;нати, коме је намењено*. рече ми он нодсмевајући се. »Ни најмање. Да је тако, ја бих ту своју радозналост могла брзо задовољити. Зар не увиЦте, да ми је само ваљало разбити окно на ; орману? Алл као што видите, сва окна на ор- . ману остала су цела«. »Допста. Па кад је већ тако, онда ћу да вам кажем. да би ке због нехатостп криио осудили, јер то пије нисмо.« >Т1ије?« упптам зачуђено. Он узе из цепа кључ од ормана, који је увек код в>ега стојао, откључа орман, пзвади | сноменуту црвепу куверту, ипружпвмије рече: | »Као што видите«. У.;мем куверху у руке, нреврнем је и на другој страви узледам само опај исти већ споменути цнтат. а нод прстима осетих, да у куверти доиста није ппсмо већ слика. Морам нрнзнати, да ме је то изненадпло, ! те сам напзменце гледала час. куверту, час Пш.ла. »Видите«. узе он реч, »тим бих вам могао декаоати, да ја умем владати над собом н да увек учинам оно. што паумнм. Ја сам га ћутећкн гледала. »Ви.би сад без сумње хтели знати, чијаје то слпка?« упит; он. Осетила сам. да је поново хтео, да се руга мојој радозпалосЈЦ, за то му одговорих: »Као ште видите, ја ћутим, иа. ако и ви за најумесније пронађете, да ћутите, оставите ту слику, где је и бнла, па опда можемо одмах нрећн на други -какав разговор«. »Дакле баш пећете да питате ?« Мени се то учини као изазивање.

' »Ја ћу питати само онда, ако ви то желите*. > Знате шта. 1кк не буде пи на вашу ни на моју вољу. Погађајте, на ако погодите, ја вам дајем мо.ју поштену реч. да ћу вам прпзнати, јесте ли погодили. »Добро дакле. ја ћу почети. Је лн мушка ил женска слика? > Ж.енска «. »Јесте ли је скоро добилп?« »То вам не могу калатн«. »А јесте ли је одавно затворнли?« »Ни то вам не смем рећи«. »А хоћете ли признати, да сте је с тога затворили, да себе пробате, јесте ли толкко јаки, да је можете имати пред собом, а да је не погледате?« Он ми приђе ближе, ухватн ме за руку па изуста: »Прнзнајем«. »Онда ми неће бити тешко, да погодим. Нећете ли м.и замерити, ако будем нспрена?« »Ја вам дајем права, да кажете све, што мислите«. »Добро. Ја ћу се тим праиом корнстити: слпка та или је заостала из давнашњнх времена, илп је имате од скора. Према томе је оригинал или старијн. или доста млађи од вас«. »Погађајте дал е«. Мепи је то бнло доста признања, па ра;> мип1љајући о свему пронађем, да ћу боље проћи, ако речем име оне мла^е говорило се да се он пре интересовао за неку женску. која је бпла стараја од њега, и чини ми се не без основа — с тога му рекох: »То је Анђелијнна слика*. Он ми поново стиште руку, и нрошапта: »Погодили сте«. За један мах смо обоје заћутали. Њему је без сумње било мучно говорптн, а менн се учини, да ће најбоље бнти. ако га неко време оставим на миру. > Па за данас да завршимо«, рекох му пајпосле, »а кад будете хтели, опда ћемо наставити *. »Немојте. Воље је, да сад о том говорпмо. . Ја сам то в\.јт одавна хтео«. »Добро. Па реците мн, јесте ли наумнлн, да та слика још дуго остане затворена?« »Можда за навек«. »Видите, кад помислим, како стојимо ја и Апђелија, менн некако тешко пада, да с вама говорим о томе. но вама за љубав приетаћу