Stražilovo

622

СТРАЖИЛОВО

на зваше попечителвско поставл'1;ии боуду, онда би Сов-ћтт. опред']',леи1и брои своји СовГ;тника далеко нреманпо, него што намЂ уставг ирописуе. А да бн се равпов'Г,с1е изђ међу кнлза и Сов'ћта одержало, ноуждное, да се кнлзт, неприморава, да иопечител!; изт, Сов'1'.та узима, башт> кадт, би се четврта точка устава джшко толковати дала, а камоли што му она, напротивЂ тога, бездвоино право дас, да попечителФ, бнрати, наименовати и поставллти може. Лко л ове три последн'ћ реч1и добро разум г Г,мЂ: то е кнлзу слободно безЂ шпегЂ содГ.иствјп себи попечителГ, поставллти и бнрати ихђ. Подђ бнранГ .мђ молимђ да се ништа друго не разуме, већ то, да се нопечителв у званго своме донде держи, докле полза правителствена кнлза не побуди, другимЂ способниимт, чиновникомђ замЗзнити га, а нГ.га на онакво званје прем'1;стити, на комђ ће ко обштои ползи бол'Г дГшствовати моћи. Ја самЂ у овоп мисли тимђ већма подкреплГшЂ, што самт, на пнтанл одђ мо1и нГжолико чиновника увГЈренћ получ10, да бн кшгзђ при свимђ свошмђ добримЂ качествама изванв состопшл бно кђ добру д'1;иствовати, и уважеше свое кодђ попечителн сво1н сохранити, кадЂ бн на томђ остало, да иопечителв по потреби службу у сов'ћту, а изђ совћта чланови за попечителство и тако обратно иду. ОграниченЂ будући на ово само, морао бн кнлзђ, бШО ДОбрО, 6б1л0 зло, по нбинои волби владати се, неимагоћи одђ кудт, валлне, и поуздане попечител'ћ бнрати, кромГ, сов'Г,тника, кош бн у свакомЂ случаго велико надв'Гс1е надЂ кнлземЂ имао. Тако 17, точка устава содержава опредГ;ленш о случаима, у комђ могу совГјтницн бнти збачении. У сербскомЂ преводу устава наведеное, да се они неће моћи збацити безЂ узрока, докле не бн било доказано кодђ ВБгсоке порте, да су се учинили иовинимђ каквог преступлешл, или з 6 огђ нарушешл закона илђ уредба земалвскш; а у турскомт, оригиналу стош; месго докле не би било доказано код внсоке порте ово: „докле што непреступе противу з а к о н а з е м л Г, и м о е в н с о к е п о р т е." По оригиналу не бн требало акта збогв кривице каквогЂ совГ;тника внсокои порти подносиги, већ бн доволбно бнло, да то овоземни судови, као што нам то точка 27. устава изрично налаже, извиде и реше: а но преводу серпскомГ; кош е Петрошевић преводш, долази: „да се ти совГјтници не могу зван!л лишити, докђ се не докаже кодђ внсоке норте, да су што згрешили; по томе дакле морала бн се акта у ЦариградЂ шиллти и отудЂ одобренћ изчекивати. У 23. точки устава одређује се, да онаи, кош ше СербинЂ или кош н1е нац1онално примш каче-

ство Сербина, не може поставити се пи на 1едно одт, три гореспомеиута места. Гореспоменута три места у уставу разуму се: ПопечителЂ внутрении дГзла, финашџе и правосудја, а за четврто мФ.сто представпика кнлжескогЂ нема нигде ни спомепа, дали и онђ мора бнтн рођенЂ илђ прирођенЂ СрбинЂ, пли га кнлзђ може узети по сво10и потреби и одкуда му драго. Точка 27. устава содержава, да се у Сербш устрош више родова судова, а 30. точка одређуе опетЂ трн суда, имено : Примирителни, Окружини и Анелацјонни судт,. Но овде е иотреба доказала се за верховни судЂ еданЂ, као трећегЂ степена судЂ почингоћи одђ суда окружногв; ерЂ е примирителнии судЂ наличант, на судЂ полицаипни, неголи на прави судЂ, ко1и е са правимЂ формама снабдГ ',венЂ. 0 устроенго овомђ наивишегЂ суда ми се данасЂ занимамо, а намГ;рени смо за умален'1; Сов'1;тника одђ нбиховогђ чис.ла н'Гке одђ нбихђ одвоити и у оваи ш наивиШ1и судЂ поставити, као што смо о томе речв већт> у Цариграду имали. Осимђ тога ирим '1 ;тити имамЂ, да е нравосуд1е просторЂ власти свое и на дисдиплину званичника распрострло, и то шште и онихђ , коЈи подђ другимт, нопечителствама службуго. Такое судЂ ирошлогЂ лГ;та едногЂ срезкогЂ старешину, служећегЂ подђ попечителствомЂ внутренни д'1;ла, на три мГ;сГ ;чно низвержен1е са звашл и на изгублеше припадагоће му плате за то време, а безЂ ичје тужбе и знанл попечителл внутренни дГ;ла осудЈо, зато, што оваи дужносг свого, кого му е оваи преко начелника послао, изверпно ше. Тако е внше пресуда правосуд1л пре доласка мога у Сербго надЂ чиновницвша финанц1алнимЂ и полицаиннмЂ изрекло, но кошма е еднимЂ укорЂ, другомт, лишенГ; звашл обзнаиити валлло за дГ;ла, кол би по себи предноставлГша путемЂ административнимђ могла изправити и согрешивше чиновнике сходннмђ начиномЂ казнити, безЂ сод г 1;иств1л суда. Изђ овогђ дакле рађа се иитан'1;: далЂ би што уставу противно било за то, што 27. точка устава дозволлва устроеше разни родова суда, а оваи родЂ административногЂ суда у свакомЂ попечителству простирао би се над подчинГшимђ му чиновницима одприлике онолико, у колико се властЂ примирителногђ суда надЂ подчинГшнмђ му жителвима онога мГ;ста раснростире, и тако 6 б 1 подчинГши чиновници одђ предпостављГши власти страхЂ имагоћи, бол'1; дужности свое одправллли, него што бн то чинили, кадЂ бн знали, да ихђ предпоставлГша властв топрвЂ суду тужити мора и одђ овогђ помоћЂ чекати, у комђ бн случаго правосуд1е као неко надвишество надЂ осталимЂ струкама правленјл имало; кое обаче всеавгустМшш Покровителв неће желети, као што