Stražilovo

709

Ниша и последицама тога освојења казују, то, па ни писма о том догађају у Феридуновом зборнику (в. у Гласнику XI. стр. 119.—124.; ср. Хамера IX. стр. 337.), која нису ништа друго но стилистичка веџбања, писана но турским причама, не заслужује никакве вере. На поменути горе пораз Турака у Босни нре ће се односити онај податак у Дубровачким летописима, који гласи: „1388 АсИ 27. А§081о 1'игоио гоИ! Н Тагсћ) ш Вовпа 1п Ве1ес1а рег Н Ј^озпез! рег Уоеуос1а УисћоУ1сН, 1о фга1 Пауеуа 1апке 1700. Е1 сН Тигсће 1и УоеУО (1а 8сап (АппаН сор. 8с1а1п, а то је Шајин или Шахин) Вавса соп кпге 20 тНа, е! рос]11 Тигс1н вопо зсатраг! ут 111 вио раеве." (Моп. зрес!;. ћ181. 81ау. тепсћопаћ Уо1. XIV. 8спр1:оге8 г Уо1.1. 2а§гаћ1ае 1883. р. 48.) И Орбин (стр. 380.) помиње пораз тај Турака у Босни код Билећа. Шахин-паша, који се ту спомиње, биће онај исти Шахин Турчин, ком је по млетачким листинама ђурађ Срацимировић Балшић мало доцније уступио био град Скадар а носле опет од њега отео. Но пораз тај турске војске у Босни, о ком турски повесници причају и који Дубровачки летописац и Орбин помињу, није зацело имао на уму српски летописац бележећи: „ вб лћто 6895. = 1387. побћже цар мурат испред кнеза лазара от плочника на топлици" те се човек невољно и горко насмејати мора читајући н. пр. у Јиречковој Историји Бугара на стр. 443., како су: „при Плочн и к 'ћ н а Т о п л и ц ћ с о е д и н н н е Б о с н а к и и С е р б м нанесли ОсманамЂ такое норажете, что едва ггитал частв избћгла смерти или шгћна (1387.) ^то бвгла перван и послћднан побћда го г о - с л а влнскои конфедерацји надт. азјатскими пришелцами. Радоств облла вес^ полуостровт>, —■ „ненреодолнмми побћдителв вт, свЈиценои бор1,бћ" (газп) 6 нлђ пораженЂ. Шишмаггг, тогда уже не замедлилт. открнтв обт»лвитв себл согозникомб СербовЂ итд. итд. У житијама кнеза Лазара нема из последњег одсека живота његова (од год. 1380.—1389.) ништа, исто тако нема ништа о том у грчких писаца: Халкокондила, Францеса и Дуке; угарске кронике и не спомињу кнеза Лазара; с Млечанима није кнез Лазар имао посла те с тога нема ни помена о њему у њиховим листинама; с Дубровником морао је кнез Лазар имати сношаја, но осим повеље Лазареве од г. 1387., којом је потврдио Дубровчанима простагме и законе, које су имали у прве господе српске и цара Стефана, није се скоро ништа сачувало или бар није до данас на свет изнесено из архиве Дубровачке, чим би се посве тавни одсек времена у животу Лазареву колико толико осветлити могао. Остају нам дакле сриски летописи и турски новес-

нички извори. Но бедгга летописи српски скоро ништа не расветљују, а турски повесници из XVI. века саопштавају о збитијама у XIV. веку више приче и скаске, него ли праву повест и с тога се и не зна ништа извесно о нрвим сукобима кнеза Лазара с турским царем Муратом и да ли је доисга кнез Лазар услед пада града Ниша постао клетвеник цару Мурату. Да се окренемо на другу страну. Мајков пише на стр. 93., да је Лазар по смрти Лудовика краља угарског, опет освојио Мачву с, Београдом. „А домаћи србски љетописи приповедају — вели Рачки у Раду југосл. акад. II. стр. 88. — да је кнез Лазар покоривши домаће противнике своје те учврстивши свој престол разорио Београд, како се Угри не би ондје угњездили, и да је освојио Мачву." Но V правим и чистим српским летописима нема ни помепа о том, да је кнез Лазар разорио Београд и освојио Мачву : једини Орбип зна за то и из Орбина прешла је вест та непосредно или посредно, то јест преко Бранковићеве кронике, и у оне родослове илити летописе (у Гласнику V. и XXI.), које Рачки у ноти на поменутој страни помиње. Дотично место у Орбиновој Историји на страни 312. гласи: ..Ма тог!о Ее Глкћтео виђНо 81 Госе (Соп1е Ваиаго) раЛгопе с1с1 Са81с11о <Н Ве1§тасН &1 )Г1са1 ;о с1а1 с1еШ ге 8и 1' 1)апи1ло пе1 1етро с1е111трегаЛогс 81е1апо (а 1343.) е 1о гито Ни а1 Гопс1атсиН, е! оссиро еНалкНо Маиота, еН'ега а 1 сопбш сН Пп^а1ча е! 1и1(;о 11 расвс сопНпап1е со1 Ните 8ата е! соп 8ап 1)ете(;гш т 8пето". Дис(зрен (с. V. §. 1. р. 65.) није добро разумео те је погрешно изложио то место у Орбину, а наиме место да каже, да је кнез Лазар заузео Мачву и сву Посавину, коју река Сава дели од Срема, написао је он: — „ пгзирсг ге§-шпе, ^иас Јп1;ег 8атит е! 8апс1;ит Оотсћашп 111 8шшеп81 аг§о 811а ез!, оссира!;а". Једини дакле Орбин каже, да је кнез Лазар, који је за живота краља угарског Лауша био веран клетвеник његов, после смрти његове (год. 1382.) разорио из темеља Београд (град) и освојио Мачву. Но на то је већ Гебхарди (III. р. 676. Хо1е а) приметио: „Мп- котт! сНсае Касћпсћ! 8ећг илуоНсШаН уог". Последњих година краља Лауша а наиме од год. 1376.—1382. био је Мачвански бан Јован или Иваниш Хорват; у неколико листина од год. 1382.сномиње се као бан Мачвански Раи1ш с1е ЈЛхко, а од 5. фебр. 1383. и још 28. фебр. 1385. био је Мачвански бан Стефан, син Филипа Короћског (81ерћаПИ8, ННив РНШррј с1е Когод). Но међутим неки незадовољни с владавином женском властели устану, те у Угарској букне грађански рат, и у том поме-