Stražilovo

Б р. 4.

СТРАЖИЛОВО

За часак умукнусмо обоје; на то ћу ја — да прекинем несносно ћутање - овако да станем причати: Сећам се из детинства, да смо ћурка често задиркивали са оним: „Лепши соко него врана! Лепшн паун од ћурана", на што — да богме — никада не изостаде облигатно зипарање: „Пућ-пурућ." А ми ти у смеј, па на ново. Сретна времена; не знам ал чини ми се — да данашњој деци и то невино уживање забрањује „чувена" књига: „Не пристоји се." Тада сам био тврдо уверен, да ћурак разуме ту „вербалну инјурију", те с тога зипара на нас. А данас готово мислим, да се само с тога љути — јер му је тако пало на памет, да се „мало наједи", као оно људи „кисели" (колерици). Често се без икаквог видовног новода стане кинђурити, кочонерити, а разуме се, да му од гордости сав нос помодри. У тај мах је можда само с тога зловољап — пгто је — што је — но — како се оно каже о мазама што је рђаво расаоложен. Заслужио је дакле, да га назовемо љутицом, па да наведемо Змајеве речи, којима га тако лепо описује у песми „ћурак и врабац:" По дворишту ћурак шеће, Ваздан пућка и блебеће, Главом вије, шири реп, Мисли: Боже, ал сам леп! Све се шири, све се мери, Кинђури се, кочопери, Али једно Зло га једи, Што га нико, Ал баш нико, И не гледи. Пси пролазе, Ал не хају, Не ће да га Ни залају! Врабац као врабац, — несташко — сгаде га задиркивати, на то Ражљути се ћурак луди, Па још већма шири груди, Поче крестом климатати, Крили бити зипарати! и т д. Како оно рече Немац Гамлер (К'ават1ег) о неком луди: „Ег роНег^е уог "^и ^ћ, Сг1е1сћ етет Наћп аиз КаТеки^ " (Калкута.) Немци га називају : ТхчгШакп, \^ексћег-1п<1јаш8сћег Наћп, (по латинском калупу: Сга.11ш тЉсш); а то је — као што знамо — погрешно, јер је он родом из Америке. По Линеу му је име: Ме1еа^г18 §-а11орауо. Ово је име из грчке митологије добио заједно са морском кокошком, јер знамо, да је Ме1еа§ег био аг§опаи1а и калидонски ловац; кад овај умре, сестре му се од силног плача претворише у морске коко-

шке, а у ових је перје — као што знамо — све до данданас орошено, ишарано као капљицама од суза. Толико о презимену. Крштено му је име: „^аПорауо" први наденуо неки Лопез де Гомора још године 1553. но томе, што је налик на пауна (^аНш петао, паво = наун.) Славенска су му имена: морка, ћурак, пуран, будац, тука и т. д. Као што рекох, ћурак је родом Американац; по открићу Америке наиђоше на читава јата принитомљених ћурака; но било их је и дивљих широм Америке, а има их и дан-данас, но много мање. Дивља ћурка ноћ по дрвећу проводи, а дању се лута у великим руљама но пољани. Ово је зацело знао Мара (Мага^), јер је једном К. Демулену (СатШе ВевтоиНп8), који га је за сарадника позвао, у стиховима овако одговорио: „ Орао сам хода, а ћурка иде у руљама." Испитивањем славног Хумболта (НипЉоћ!!;) доказано је, да је наша ћурка пореклом баш из Мехика. Данашњим даном има „ћурака" у многим пасмама, но једно је истина, да им је печење добро и да су врло осетљиве и нежне према променама у времену. Нитање је, кад је ћурка донесена овамо у наше крајеве ? Хумболт каже, да је нрво у Шнанску донесена у 16. столећу. Истина је, да је неки амерички владика већ у 16. столећу међу осталим поклонима послао папи Лаву X. и једну ћурку на поклон. 11о Немачкој је ћурчије иечење још доста велика реткост била у 16. столећу; неки кроничар вели, да су у сватовима Људевита, херцега виртембершког, донели на сто Ет 8сћ\гап т етег тапс1еГћги, 1п Вга(;р &Ш1еп ћга<;еп Ап(;уб§;е1, Сараипеп ип(Ј аисћ теГзсЋе Сг6с1се1. Придев „лтексћ" ноказује, да се јужна Немачка преко Италије упознала са ћурком; тако знамо, да је год. 1557. млетачки сенат издао на*редбу, по којој је само на извесним „частима" дозвољено било изнети на сто ћурчијег печења и „куваних" шљука. Из Немачке пренесена је к нама тек у 17. веку, када је наскоро постала омиљеним залогајем свију народа у Угарској, а то је и сада. У мађарској народној приповетци о „проказаном берберину" стари бака даје себи донети печења ћурчијег и вина сексардског, па као вели тако поткрепљен отићи ће и о поноћи ,на гробље. Мудри бака се држи белог меса, а берберина све нуди тврдим батацима. Сви знамо, да је ћурчије печење кусно, знамо и то, да ћурка часком прекипи, сад још чујмо и то, да је „зјело" глупава; да није то, зар би ми смели кад год ноласкати жепском чељадету: „ Баш си нрава