Stražilovo

336

СТРАЖИЛОВО

Б р . 21.

нуно одређених физијолошких особина или да се даде нрорећи чак и како ће утидати та тела на животињски организам. Но нису само физијолошке особине у тесној вези са саставом кемиских спојева, него је то и са свима другима физикалним особинама. У почетку наше перијоде једва се и мислити могло на таку свезу а данас је врло пуно прилика, где се то ноказало. Међу свим појавама најчудноватије је сродство, које постоји међу оптичним особинама и кемиским саста-

вом. Ово је открио Пастер у својим класичним истраживањима о киселини у вину и у стрешу (1848.), но први је Гледстн (1863.) дао квантитативан одношај и свезу међу кемиском структуром и оптичним особинама. При оваком испитивању морало се јако пазити и тако се дошло до важне практичне примене. Та да само наведем добро познате и тачне методе, како се поларископом даде одредити шећер а то је важно како за физичара тако и за фабриканта. (Свршиће се.)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Драгутин С. Милутиновић, проФвсор у великој школи у Београду, јавио је, као што је познато, још зимус, да је отпочео штампати скупљене списеСиме Милутиновића Сарајлије у другом издању, а сад јавља, да ће као први део те збирке изаћи „Историја Србије од 1813. до 1815. год." У објави својој вели проФесор Милутиновић овако: „И ово дело својом садржином, која потиуно обухвата све оно, што је приуготовило онај трагични свршетак исполинске борбе српског народа под Карађорђем, као и све остало, што је после претходило тешком и самопрегоривом почетку, мудром руковођењу и сретном успеху обновљеног рата за ослобођење иод кнезом Милошем, — кадро је распрострти и учврстити веру у вечно животну силу српскога народа у Србији. Писац овога дела и сам је био учесник, очевидац и из ирве руке познавалац свију оних знаменитих догађаја, што се развише у жупним крајевима Шумадије за оне три памћења достојне године. Но постоји још и друга нека околност, која обезбеђује трајну вредност садржини овога дела; а та је, да ни за пуних педесет година још ни данас није ни у чему оспоравана истинитост садржине Милутинокићеве Историје. Ова ће за то увек и остати један поуздан извор за упознавање оног епохалног периода у историском животу српскога народа, који једини од свију балканских народа за пуних пет столећа никада није престајао протестовати с мачем у руци против поплаве азиске. Али у исти мах ова Историја не престаје важити и као достојан историограФски споменик, што га је пијетет подигао неумрлим радницима на великом де*у ослобођења Србије. Двогуба ова важност садржине била је извесно пред очима и самом писцу тројегодишње Историје, коју с тога као да није ни писао лаким пером по сагоривој хартији за своје савременике, — но коју као да је оштрим длетом незагладиво ужљебивао у мозак и срце чак и потоњих нараштаја српскога народа." — У овом другом издању Сарајлијине Историје сачуване ће бити све особине пишчеве, само ће стари правопис замењен бити новим. Књига ће изнети преко тридесет штампаних табака текста, ириложених до-

кумената и толковке, готова ће бити до половине месеца Јунија о. г. а моћи ће се добити по 2 Фор. 50 новчића у књижари Велимира Валожића или код проФесора Милутиновића у Београду у Савамалској улици бр. 2. — Са своЈе стране не треба ваљда ни да напомињемо, да потхват нроФесора Милутиновића заслужује најобилнијег одзива. — У издању књижаре Браће М. Поповића изашле су неки дан Српске народне песме, што их је у Срему скупио и за штампу удесио богослов Г р и г о р и ј е А. Н ик о л и ћ. У збирци тој има сватовских иесама (20 на броју), женских, митолошких и јуначких народних песама (свега 73) и 5 тужбалица. Скупљач је написао и леп предговор и историјицу свога скупљања, где је и од кога коју песму чуо и прибележио. У ову књигу још нису стале све песме, што их је скупио, те ће тако изаћи још једна књига. — У 20. броју „У1епса" од ове године има красна приповетка нашега Сима Матавуља под натписом: ;; Је ли се Чеврља огрешио?" Исправак. У прошлом броју нашега листа на последњој страни, у књижевној белешци: „— Никола Јов. Протић", поткрала се погрешка. У 5-том реду исте белешке стоји: в е ч и т о перо, — а треба: в е ш т о перо. Држећи се иринципа, да ваља саслушати и противно мишљење, кад се хоће ствар која подробно да испита и претресе, радо сам дао места у данашњем броју „Стражилова" чланку сарадника мога и пријатеља Андрије М. Матића, ма да је у прошлом броју мога листа у истом питању др. Паја Јанковић изнео назоре, који се са свим разилазе с назорима Матићевим. По моме је мишљењу питање о зидању зграде за српско народно позориште одиста важно а у овај мах је и, рекао бих, врело, па пре но што се овако или онако реши, није с горег, да се са свију страна расправи. Ступце свога листа с драге воље широм отварам сваком, ко је у том питању рад да саопигги своје образложено мишљење. Н1ат се тако с једне страие сувише не преухитри, а с друге опет не убије у главу тако замашан потхват. Јован Грчић, уредник „Стражилова".

САДРЖАЈ: Успомене. II. Злослутни џепни сат. Песма Вл. М. Јовановића. — Прво унуче. (Свршетак.) — # * * Песма од Војислава. — Чика Зоран. (Наставак.) — Кљимек Борута. (Свршетак.) — Српско народно позориште. Од Андрије М. Матића. — Кемија за последњих педесет година. (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.