Stražilovo

416

СТРАЖИЛОВО

Б р. 26.

за већу потврду навести речи г. Ст. Новаковића, који вели у споменутој својој књижици за Вуканово јеванђелије: „У њему су јеванђеља по данима чичања." У истој књижици има један лист Мирослављева јеванђелија из XII. века, из којега се такође види, да је и то Мирослављево јеванђелије било јеванђелистар. Али да много о овом не говорим, навешћу из ЕК^огпе кпјГиеуцовИ од Јагића још ове речи : Најшшр је есапдјеШШг сшкН вгђвко^а гос1а: 81тепеопоу 1К у1коу (тикапоу) 0(1 §оЛ. 1199—1200,

аН шје ргоз! ос1 ирНуа з^агоћи^агвкгћ, као П1<;1 о<11ошс1 епапдје1Шага вУгЦмко^а, коЈ1 зи к 13. УГека 1;е ве и ^еквт тпо§о роЛисЗа.гаји о шкоЏвкГт еуап§је1јет: тЈаК ве, с!а ви оБа вротешка ро1;ек1а к Ј иуог п1ка ^1а§о1вко§'а. Евапдје1Шага, вгђвкЉ, р18аш11 па кои1, те<1ји 13.—15. V., ћпа Vг1о тподо, гавргвашћ које кис!а ро тапа81;тћ 1 кпјипхсаћ, аћ §1а°-о1вћ1ћ го(1а ћгуа^ко^а пета. (Стр. 58. 59.). Завршујем овај свој чланчић без икакве даље нримедбе.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Из Загреба смо добили Атлас за хрватску ловјесницу , који је саставио проФесор Вјекослав Клајик. У атласу том има свега шест карата и то 1. Хрватске и српске земље (Панонија, Далматија) за римскога владања. 2. Хрватска и Србија за крал>а Томислава године 325. 8. Хрватска за Петра Кресимира године 1069. 4. Хрватске и српске земље око год. 1300. 5. Босанско краљевство за Степана 1. године 1390. 6. Хрватска и босански пашалук око године 1606. Наиред има опширан тумач а натраг су додани исправци. — Замолићемо којег од наших стручњака, да о том атласу у нашем листу искаже своје мишљење. — Као други део збирке индоевропских речника излази „Нацрт готске етимологије." Наклада Карла Трибнера у Штрасбургу. — Књижар Е,оих у Лијону издаје књигу на свили у 25 свезака. Тексг није штамиан, већ црно на бело уткан. Дело стаје 250 динара. Садржај је служба божија и неке молитве. — Међународни новинарски и књижевнички конгрес одржаће се на годиму у Паризу за време изложбе.

0 М Е 0 Ж Д Е, (Аделина Патијева некад и сад). У листу „ДГеие Ми81к-2еИ:ир^ и читамо писмо једно из Париза, у којем се овако карактерише садашњи живот и рад те славне уметнице: Аделина се Патијева врло ретко труди, да очинско своје наслеђе, свој урођени музикални дар, којем нико не може одрећи чара и дражи, даде у службу племенитој уметности. Као створена је, да ступањем својим публици импонује, а овамо је при том све више и више равнодушна, чак и одур-

на, нарочито кад ваља дати трајне вредности створеном делу каквом, које треба само да додирне чаровна палица највеће певачице па да добро прође. И кад је последњи пут у 11аризу у комичној опери певала на добротворном концерту у корист Француске болнице у Лондону, није јој у програму било ничега нова, ничега специјално занимљива. Отпевалаје једно две арије, коју тиролијену и т. д. па су је онда обасули цвећем и урнебесно јој клицали, а она се лепо опет вратила у Енглеску у своје мирно скровиште. У јулију 1885. суделовала је у талијанским прикавима у великој опери, ту је добијала свако вече 14.000 Франака. Многа инструментална дела, која никако не заостају за каватинама опште љубимице, није публика ни слушала. Сиромах Гуно и Масене морадоше својим очима гледати, како се публика- без икакве бриге на своју руку забављала, док се њихове композиције свирале, шта више није хтела публика да слуша ни прву пијанискињу у Паризу неку госпођу Ео^ег-М1с1оз. Тако лепо живи Аделина, много се баш не замара па канда јој је пре свега стало до мира и удобности приватнога живота. У том мирном свом животу има она врло одана друга, који до душе нема њен лепи глас, али њеним љубавним песмама свагда верна одговора даје. Из Шпаније, где сад опет можда пред две хиљаде људи пева своје вратоломне пасаже, пише Аделина о том свом малом љубимцу овако: „Ја сам сад врло срећна а та би ми срећа била савршена, да нисам код куће оставила св<рг доброг, драгог пријашка, који ме тако воле. Само да чујете, како се нас двоје лепо диванишемо, енглеск^, Француски, талијански! И он пева — не тако лепо као ја, то смем рећи а да не будем нескромна. А има лепо име. Зове се Куки. Слатки мој — — папагај!"

САДРЖАЈ : Како је Пјевалица излијечио Фра -Брну. (Наставак.) — ^ * . х . Песма од Војислава. — Четрдесетпрви. (Наставак.) — Црвени цветак. Приповетка В. Гаршина. (Ууспомена Ивана Сергијевића Тургењева.) — Срлске насеобине у Штајарској и варадинском пограничном генералату. (Наставак ) — Слике с пута. V. Преко Тресибабе. — Има ли јеванђелистара у српско-словенкој књижевносги? Од Јована Живановића. — Ковчежић. Књижевне белешке. — Смесице.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву тј нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

оргтска п1тампари.та дра светозара милети1ћа у н. саду.