Stražilovo

Бр. 32.

СТРАЖИЛОВО

511

другог века п. Хр., извађао је, да је земља округла отуд: што кад лађом на мору путујемо, па се копну приближујемо — ми прво видимо главиде од гора, к.оје су близу обале, па онда њезине странице и на послетку тек саму обалу. То исто можемо приметити, кад стојимо на морској обали, па гледимо, како се лађа удаљује. У први мах видимо лепо целу лађу, онда све слабије; најпосле видимо једва само јадра, а за тим и њих нестане. Сваки, па и најпростији човек је приметио, кад иде из једног села у друго; прво види врх од куле. онда нешто боље саму кулу, па целу цркву и друге куће. А то је све отуд, што је земља округла и може се о том уверити, ма у ком правцу да човек иде. Тек Коиерник (год. 1473.) усудио се да устане и отворено каже : да земља није центрум у светском простору, већ да је планета, као и друге што су, и да се она око своје осовине а за тим у пратњи месечевој око сунца окреће; и да од сунца и зависи, јер од њега добива и светлост и топлоту, главне услове за опстанак живота. Може се мислити, какве је вике било против овог слободњаштва; јер тиме је цело средњевековно учење уздрмано; — али Коперник је-остао чврст, непоколебив и неустрашим. Законе пак, по којима се управо планете окрећу око сунца као и њихове путеве, откриће и на видик изнети тек Кеалер, који се за сто година касније родио (1571.) Да земља слободно у светском простору, што кажу у ваздуху стоји, то се и тим доказало, што се око исте на све стране могло путовати. Први, који су земљу обишли, т. ј. пут око земље направили, били су Португисци под Ма§е1ћаеп-ом год. 1519.-22. Тек касније у новије доба ночело се све више истраживати: каква та наша земља управо изгледа и колика је. Тим истраживањем дошло се до тог, да је земља збиља округла (што је још и Питагора држао), али не правилно округла; већ но мишљењу једних даје налик на лимун. а по другима опет на наранџу. Једни су дакле држали, да је земља на половима испупчена, а други, да је на против наекватору. Ово последње мишлење је одржало победу; земља је до душе округла, али на половима нешто угнута, а на екнатору мало испупчена. Облик тај је земља ротацијоМ добила. Према томе земља мора онда две осовине имати: једна што спаја полове — мања, а друга већа, која спаја две противне тачке на ,екватору. Међу тим у најновије време појавило се и то мишљење; да је земља елиисоид са три осовине\ по том би екватор била елипса, а не круг. Кад би то тако било, онда не би ни морска површина показивала: какав је прави облик земљпн; јер та повр-

шина не би била чисто округла, као код кугле, већ у среди угнута; — а то с тога, што копно воду привлачи, те би тако море близу копна више било, него даље према средини. — Но то мишљење нема за сад још чврсте основе, нити се може тако одржати; а тек ћемо онда за сигурно знати, каква земља изгледа, када: се иста на све стране премерила буде. Још су научењаци старог доба покушавали, да премере нашу земљу и да тако дознаду њезину величину; но како су тада науке у опште јога слабо развијене биле, те није ни згодних и ваљаних инструмената било — то је с& свим природно, да нису могли до иравог резултата доћи, и ако је Атињанин Ератостен прилично у том успео. Величину земље можемо тако дознати, ако нађемо, колики је лук једног града на, оном кругу, који кроз центрум кугле иде. Из тога се онда нађе величина целог круга и полупречника; а кад се то зна, онда нам је лако и друго шта дознати. По други пут су премеравали земљу Арапи под! калифом Ал-Мамумом, који је живео у првој половини деветог века (п. Хр.). Код Арапа су тада. науке доста развијене биле, особито математика и астрономија; отуда су они и дошли лако на ту мисао, да премере земљу. Први, који је у Европи мерење нредузео, био је Француз Еегпсђ математича.р а уједно и лекар (1525.). Он је дошао до лепог резултата; јер није велика разлика између величине, какву је он пронашао и оне, која данас важи. Али начин, каквим је он дошао до свог резултата, не може се данас препоручити, нити је сигуран за човека научењака. Холанђанин Ж. ВпеШш (1617.) био је први, који је тригонометричким путем ишао и тражио резултат свом испитивању. Он се дакле с правом може сматрати за основаоца данашње методе мерења тријангулацијом. Наравно да је та метода још више усавршена и да су инструмеити данас много бољи, него онда што су били. У чему се та тријангулација састоји, држим да није нужно да овде тумачим. Ко се у том нешто разуме икогазанима, тај ће и онако дознати. Снелијус, је још држао, да је земља потпуно округла. И тек при крају 17. века почело се од тог мишљења одступати. Ту је била француска академија, која је послала своје људе, да виде, шта је у ствари. Шсћег је био онај, који је изнео: да земља није потпуно округло тело. На основу овога почеше сад два славна физичара и математичара: Ниу§ћепв (1625.—95.) и Хелгит (1642.—1726.) доказивати: да земља заиста није са свим округла, већ на, половима нешто угнута, а на