Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО

сланик „Матице Српске", Андрија М. Матић, гимн. професор; 4. у један сахат иосле подне банкет у Карловској великој гостионици, а ва тим народно коло.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — У Бечком листу „(Ие Ргебве" у додатку уз број 250. од прошле суботе изашао је немачки превод Мите Живковића красне слике из Сарајева под натписом „ Враг ђевојка и , која је први пут угледала света у Л^етопису Матице Српске У књизи 144. (свесци четвртој за годину 1885.). На немачки је приповетку ту превео Велимир лл. ђурковик.

С М Е 0 И Ц Е, (Колико могу људи да живе.) Почесто се пита, да ли је трајање живота човечјег у току векова нарасло или опало, нарочито кад се преко новина чује за којег стогодишњака, коме је још једнако тако добро, као Француском научењаку Шеврељу, којем су пре неки дан славили 103. дан рођења. Но како се олако то пита, тако се тешко даје на то одговорити а да не буде приговора. Субјекгивна искуства и успомене појединаца не могу ни одсуђивати у питању, да ли су- људи у току од 100 до 150 година почели мање да живе. Морамо шта више гледати, да ли нема можда статистика, које се протежу на већи број људи, односно, да ли из пређашњих времена нема дата о толикој старости, која се данас апсолутно не даје више достићи. Нема сумње, да данас у цивилизованом свету нема човека од 250 година. Кад би се дакле — наставл>а Рајнхолд С. Петерман у подужој расирави — могло доказати, да су у иређашња времена неколико људи дошли до те сгарости, то би онда не само доказало, да су поједини људи тада дочекивали већу сгарост, него би се могло још и то закључити, да је просеком живот дуже трајао. Али ће таквих доказа каида слабо бити. У старом завету дабогме читамо, да је Адам доживио 930, Метузалем чак 969 година. На жалост нико није видио крнггено иисмо и смртовницу Метузалемову те библији не можемо веровати већ с тога, што би по томе трајање века човечјег од Метузалема и Ноја до Аврама, а то је за једно хил>аду година, рапидно било оиало за четир петине, а овамо од Аврама до данас, за 4000 година, релативно је врло мало опало. (Аврам је доживио само 175 година.) Но и сам Аврам спада још међу митска лица. Чим у јеврејској историји мало 8ора сване, наилазимо само још старце, каквих и данас још има; ту је Мојсије са 120 година, пророк Јелисеј са 110 година и т. д. Од прилике је тако и са осталим старим народима, који су своју прву историју тек. забележили, кад се већ око ње обавила магла скаске. Сви својим митским праоцима дају врло дубоку старост, а кад огране сунце историје, да, још у

праскозорје, већ се друкчије рачуна. Код Грка је философ Димокрит из Авдере, који је доживио 109 година, важио већ као престар човек, а најстарији, за кога су знали, био је философ Епименид са Крите, коме веле да је било 157 година. Код Римљана пак осим законодавца Аргантонија нико није прешао 120. годину. Јесте истина, да Плиније о некој глумици и некој играчици приповеда, да су у својој 100. односно 104. години још излазили на позорницу, али то није документирано. Свакако су Римљани могли подносити старије глумице него ми, јер су у њиховим грдним позорипггима мими и онако морали узимати свакојаке личине и гледаоци нису имали стакла за увеличавање. Што се тиче историјских лица средњега и старога века, нарочито владара, то не знамо ни о коме, да је бог зна како већма остарио од немачког цара Вилхелма 1. Цар Август је живио 76, Карло Велики 72 године. Ако се за Савла, Давида и Соломона каже, да су здраво дуго владали, јер је сваки 40 година седио на престолу, то се на то може приметити, да се у новије време још дуже владало и влада. ЈЕуј ХШ. Француски, његов син Лу) XIV. и овога наследник Лу ј XV. владали су 33, 54 и 51, скупа 138 година, не рачунајући године,|кад је за последњу двојицу било намештено регентство. Па нису ли од аустријских владара за последња два века владали: Леополд I. 47. година, Марија Терезија 40 година, цар Фрања 44 године? Та ето и данданас у Јевропи има монарха, који већ дуго седе на престолу, тако краљица Викторија 50 година, цар и краљ Фрања Јосиф ево 40 година. Уз то владари садашњосги исто тако нису најстарији људи свога времена, као ни у старо доба што нису били Констатовано је, да је у свима скоро земљама у Јевропи до данашњег дана било појединих. људи, који су дочекали 139. па чак и 150- годину. Но тиме је и то доказано, да апсолутна старост, која се у појединим случајевима може достићи, од старога доба амо није опала. Оно било би још могуће да су људи у иређашње време просеком старији бивали, т. ј. од извесног броја новорођених више њих су достизали дубоку староет, него данас. На жалост се о томе не могу поставити тачни статистични податци. Морало се дакле латити других метода а најпростија је била та, да се сваке године дознала циФра становништва којега града или државе те се уједно констатовало, колико је људи умрло исте године. Но ту је опет статистичарима мрсило рачуне то, што се свет сељака. Промена становништва наиме у великим градовима чини те су добивене цифре нетачне а та је нетачност већа, него што би било замишљено опадање човечјег века, које би могло изнети тек мале делиће једне године, све кад би се посматрало сваких 25 или 50 година. Питање, да ли људи све мање живе, не може се дакле данас још решити, јер се у читавим државама тек од скора почиње свет бројати тако тачно, да ће тек доцније моћи одговорити сврси, да се определи средњи век човечји у нервозном столећу.

САДРЖАЈ : Слава препородиоцу српске књиге, слава неумрлом Вуку СтеФановићу-Караџићу! (Уз слику.) — Хања. (Наставак.) — На страшном суду. Песма А. Гавриловића. — Данка. Слика из живота. По немачком Јулка Ђ. Ћути! (Иа уоп Бигш&з^еМ). Превео С. Д. Мијалковић. — Прилошци И. Руварца. в.) Реуе2кео =Сланкамен. г.) Проклета Јерина. — Неке примедбе на чланак: „Народна традиција и непогрјешими историци". Од дра Павла Падејског. — Бранич српскога језика. Од Јована Живановића. — Ковчежић. Гласник. —• Књижевне белешке. — Смесице. „СТРАЖИ.10В0" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду

СРПСКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.