Stražilovo

678

СТРАЖИЛОВО

Б р . 42.

Вгипе§§ тш1е Уо§1; с1ег Вап<1е ХЈп ипс1 бсћлууг Кас1н1ега тгтасћеп ОеШет гхт Ш1ће1т ТеИв Р[еИ дејаИеп, лтагс! т с!ег Меијаћгапасћ!; 1308. сКе Виг§ Вовзћег^' уоп Јип§'1т§еп депоттеп, 8агпеп аћег уои Ваис11еи1:еп тћ В181; ћевегг!; . . даље вели на стр. 1119.: „Уоп ТеПз лтећегеп 8сћ1ск8а1еп лтос! ћепсћ1е1, с1а88 ег 1315. хп <1ег бсНасћ* 1зе1 Могдаг1еп тћ§е&сћ!еп гш<1 1354. т 4ет 8сћасћепћасће ће1 Ве11ип§' етев Кт(1еа (1еп То<1 §е1ип(1еп ћаће..." па завршује: „Виг&е аисћ 8е1пе (ТеИ'в) Ех181;епи п\ећ\, гп %и:е\[е1 %и мећеп иегп, 80 181; (1осћ вете Већепв^е'8с1псћ1;е луоћ! 8ећг аи8§ебсћтиск1; №Ог(1еп" и Т. д. Зар се ту нијече исторична битност Вилхелма Тела? Док се у Швајцарској показују споменици стари — ма били они и млађи од Телове добе — гдје је Тел са лађе ускочио и гдје је у шупљем сокаку Геслера убио, док се Виг§1еп дичи као његово рођено мјесто, не ће имена његова истиснути из повјеснице Швајцарске сви критичари свијета, ма да ће свак признати, да је његов чин течајем вјекова појетично искићен. А тако исто је и са Роландом, па називали га Роланд, Орландо или Хринодланд; док је у Пиренејима Роландова клисура (Ко1ап<1вћге8сће), дотле ће се у повјесници његово име спомињати уз Карла великога. Но шта да се ја угријавам за Тела и Роланда, који су мени страни, кад ево мени теже муке: да помогнем старцу Југ-Богдану, да смије иогледати у очи строгој иовјксници! „У иомоћ, дјецо! у помоћ, сиици! Светит' ме старца свет ви је дуг!" Ено каже г. др. Падејски: „приче и пародпе пјесме о матери биједе вечери кнежевој, о Југ-Богдану, Срђу Злоиоглеђу и др. не могу историји у очи да иогледе." По народној је традицији тај занијекани Југ Богдан таст цара српског кнез-ЈГазара а отац царице Мшгице, жене Лазареве. Милица није могла доћи на свијет без оца, дај дакле да јој га потражимо по српским споменицима. Један љетописац*) каже о пореклу Милице: Влкканћ а;е, Брдтћ Стефлноу ирмкжћмулношп' крддго и Слве, (10ДИ смид Д м н т р л . . . сћн же роди смнм и Л1|1ере, К (> л т н о л л к л кпс/.л, н Прлтмсллш, К р л т к л кне^л, и Крлтко кне^ћ Ииколг жоуплнл н У и л н || о V кнегнпго и т. д. 11о овоме би родослову били сувременици:

Стеван Првовјенчани

Вукан I

*) ШаФарик: Паматки: сказан1е о срвпскихБ господахв, стр. 60.

| Душан Ј и ј Милица | Милица би по томе родослову била вршњакиња Душанова, могла би дакле прије бити мати, него ли жена Лазарева. Чини се, да је то осјетио и сам тај љетописац, јер одмах за тијем под III. читамо ово: *) К(>лл1л Стефлнл г.(>л г п. Нлћклш. н очонл прт.вћНоукл Крлткш кнс^ћ велнкмн, родн смнм н Д1|1ере, штћ и н \ I. же вмстћ Унлш|л кнепнпл и т. д. Овдје нам се јавља Милица као кћи једног од дјеце Враткове т. ј. унука овога. Одавле добијамо сувременике:

Стеван Првовјенчани

Вукан т

| Драгутин, ј Милутин | и |Вратислав|

|Ст. Дечанскији | Вратко |

Душан |

|(Ј1азар) Урош | и ј Милица | По овоме родослову може бити Милица Лази суђеница, а по горњем не. Питање је, ко је један од онијех, иотћ нп*ћ;ке вмстк Унлш|л", што но га са Н. Н. назначих? Ви нам га не можете да кажете, а ми дилетанти, што но се држимо народне традиције, велимо, да је то онај Богдан, што но је за Душана био велики жупан измеђ Сера и Вардара на јужном пољу тадашње српске царевине, и да је овај, ваљда с тога, што се у освајању тијех јужнијех области за Душапа прославио, Југ Богдан. Да је тај Богдан био у сродству са Немањићи, види се отуда, што га неки историци побркавају са Вратком, Жарком, Дејаном и Синишом, братом Душаноновијем. Народна традиција дакле не ће бити на рђаву путу, признајући тога Југ-Богдана, сина Враткова, као оца Милице а таста цара кнез-Лазара. И Срби ће добро учинити, да се држе народне традиције дотле, док им се друго јасно не докаже, јер Вратко, ио сравњивању година, мозке бити дјед а не отац Миличин. Можда је љетоиисац имао какав узрок ие писати јасно? — Но о томе послије. (Свршиће се.) *Ј ШаФарик на истом мјесту, стр. 62,