Stražilovo

816

СТРАЖИЛОВО

Б р . 50.

жан од саме науке, када се помисли, да једва петина ђака, и то средњих школа, сврши своје школовање. Остали се одају занату, трговини, или другим занимањима, где прилике или околности постављају преграду између њих и књиге. Оно васпитање, што су однели из школе, то им је за цео живот; какво сте семе посејали, такве ћете и грађане имати. Очевидно је дакле, да су од преке потребе књиге, из којих ће се и деца и људи поучити ономе, што је добро и племенито; што ваља а што не ваља; из којих ће се упознати са најважнијим земаљским установама и законским одредбама; и из којих ће разабрати за свој народ, научити се љубити га и за њега живети и гинути. Из ових разлога обрадовасмо се, кад чусмо, да је штампана ова Козарчева књига, и ако она није прва са таквим задатком. Да не ређамо старије књиге „моралног поученија", напоменућемо Милићевићеву „ Шклоицу за грађанска ирава и дужности " (Београд 1873.) и Ванове „Моралне и иолитичке искрице из словенске историје " (Београд 1888.) — Нрва је врло добро погодила пут, којом јој треба ићи, и Милићевић је кратким, али лепим, цртицама изнео све оно, што је најпрече из грађанских дужности и права, не заборављајући на морално васпитање, на отаџбину и на цео српски народ. Књига је подељена у три дела: 1. Просте поуке за малу децу; 2. Поуке за младиће о друштвеним правима и дужностима; 3. Државно стање Србије. У овом трећем делу, испричавши у кратко мене српског народа од Косова до васкрснућа Србије, износи организацију исте, и исписује главне тачке из устава. — Како је ова књига са свим ретка, добро би било, кад би писац ириредио друго поправљено издање према данашњем нашем друштвеном животу. — Друга пак (Банова) намењена је Краљевићу Александру, кога писац нодсећа, да уз круну „стоји и голема одговорност нред историјом", те га саветује, да читајући ову књигу размишља „о великим примерима људске врлине." Бан се ограничио на примере великих историских људи, не износећи грађанске дужности и с њима скопчана права. Он је дакле само половину израдио. Хрвати као да су мало срећнији од нас. Они су прерадили Де Амичисово „Срце", то ново еванђеље за децу, и превели, поред осталога, две Томазеове књиге: ..батјећ т1ас1еи" и „Оћ ии^оји" несрећан наслов, али красна књига, коју најискреније свакоме препоручујемо. 0 овој последњој пише проф. Мита Петровић: У књизи „06 узгоју" налазе се Томазеове мисли о домаћем и јавном васпитању, које би он да упути на здравије основе. Нисац има увек на уму будућпост талијанскога народа, али па-

триотски његови смерови имају потпуну ваљаност и за нас. Свуд се наглашује одгајање у народном духу и народиост као темељ васпитању. За млађе чнтаоце било је нужно напоменути, да је Томазео поклонио једно дело и нашој књижевности, које још и данас има велику вредност. То су „ Искрице и , које су три пута (1844., 1848. и 1849.) штампане, а пуне су топлог славенског родољубља и дубоких мисли. Неколико тих искрица штампано је у предговору. Како је Томазео љубио свој „словински народ", види се одмах из прве искрице, у којој вели, да би радосно умрво, кад би се могао уфати, да ће његова драга Далмација „бити прстен златних веригах, које ваља да слободно свежу све кћери славенске матере наше." Младим људима, који иду у стран свет на науке, саветује у 25. искрици: „Ви младићи, који идете у туђе земље искати знање, које вам земља ваша не даје, будите уфање и весеље, а не жалост и страх отачбине тужне. Спомињајте се вавиек ње, уздержите језик њезин; учите и друге језике, али да вам туђи неизтиера материног из серца, да не буде рат и дубина у мислима вашим." Заиста свака та искрица вредна је злата. Па како красно и љугшо пише Томазео својим матерњим језиком, да је управо и данас сласт читати његове „Искрице"*) („Јавор" бр. 50. — 1887.) Али, вратимо се главном задатку •— Козарчевој књизи. Књига је ова подељена на тринаест глава: Породица, школа и доба занатскога ученшнтва — Добре нарави (морал) — Друштво — Занимање Радници и господари радње — Ратар —■ Трговац — Државни чиновник — Домаћин —■ Грађанска ирава — Држава — Администрација или управа земаљска по струкама — Права и дужности српског грађанина. — Свака од ових глава дели се на: правила, питања, приче и кратки садржај. Писац вели: „Најпре треба ио неколико пута пажљиво и разговетно прочитати сва правила једнога раздела, н. пр. о породици. Кад је то учињено, онда се читају питања, која су стављена на дно листа. Ко је добро разумео и упамтио правила, која је прочитао, тај ће сад на свако питање умети и одговор дати. Правила не треба учити од речи до речи. Кад се тако сврше сви раздели једне главе, онда је тек дошао ред, да се читају приче, које ће читалац, како коју прочита, и сам испричати, не учећи, ни ириче као ни правила, од речи до речи на памет. Кад је и то свршено, онда се најпосле научи кратки садржај те главе, и то на изуст." *) О, каквом ли би захвалношћу задужио свој народ онај^ који би ову златну Томазеову књижицу ћирилицом претптампао .