Stražilovo

Б р . 51.

љада Срба, који не сањају ни о „Тежаку", ни о „Иривреди" итд. и којима заиста треба економију сладити. За те је „Годишњак"; а критици је задатак, да каже, да ли уме „Годишњак" добро економију сладити. Нрема својим приликама гледам, да што више сазнам, шта се и код других народа пише по календарима, у првој линији у Немаца, па сам се уверио, да по њиховим календарима има само онога из економије, што се може наћи по књигама и листовима економским. Па зато ипак тамо нико не замера, што у календаре долазе, као што вели г. Ј. Живановић, „погревци". Та са свим је умесно, што је тако, јер књиге и листове у ошнте, па дакле и економске, читају само стотине, а календари иду у хиљаде и хиљаде руку. Јесте, то су погревци, али коме? Г. Ј. Живановићу и његовој стотини другова, али не и хиљадама, који читају „Годишњак", па можда само „Годишњак". „Погревци": „Десет зановеди за воћаре" нису са стола покојног Натошевића; ја сам их нашао у календару: „Шизћ-пЧег оЈзегоев^егтсЈтсћег Уо1кв1)Ј1с1ш1§8ка1еп(1ег 1иг (1а§ Јаћг 1885.", и отуд на српски превео. И уверен сам, да томе немачком календару нико то замерио није, ма да у Немаца има књига и листова економских не на стотине, него на хиљаде! Само се у Срба замера! Не знам, шта да кажем на оно, чиме хоће г. Ј. Живановић да докаже, како се „„Годишњак" топи у фразама", те наводи неколико редова из једног тамо чланка, за који вели, да „више одговара придики, него економском чланку." Бог с вама! Ја мислим, да ту не моасе и не сме бити баш никакве замерке! Та зар је нридика коме на штету! Заиста лепо мњење има г. Ј. Живановић о придики! Кад г. Ј. Живановић вели, да је чланак у „Годишњаку" под натписом „Прави сељак" више придика, него економски чланак, ја немам ништа против тога; само то велим, да и таквих придика, као што је чланак „Прави сељак", треба нашем народу, а особито нашем сељаку. Ја бих рекао, да г. Ј. Живановић слабо познаје наше сељаке, кад има такво високо мишљење о њима. Много што шта недостаје нашем сељаку, и у тој — останимо при ознаци —• придики, казује се нашем сељаку многа и многа истина, о чему ваља увек придиковати, и казује се лепо, да забави, али и да поучи, јер човечијој души прија свака поука већма, кад је у лепој одећи. Та сељак треба и за чиме вишим да тежи, а не само да сазна, како се сеје жито, како се ђубри њива, како се ране

краве итд. једном речју, како ће доћи до земних блага; има он душу, коју треба питати друкчијом раном, а ие онаквом, каквом се нита његово тело. То иред мојим очима нису фразе, као што вели г. Ј. Живановић, него похвале достојна „придика", коју би сваки наш сељак ваљало на изуст да научи! Што се тиче приговора на чланак пчеларски у „Годишњаку", ја држим, да је свакојако основано мишљење у данашњем свету : ирво простије па онда сложеније. прво обичније, па онда необичније, прво мање, па онда веће. Да богме, да је г. Ј. Живановићу као изврсном ичелару ђерзонка на првом месту. Па ни г. Св. Ш. Нинић није против ђерзонака, само вели, да је за иочетнике згоднија проста кошница. Па нашто онда приговора? Та свако признаје предност ђерзонци у рационалном пчеларењу. Али је умесно, што г. Св. III. Нинић вели, да су и просте кошнице од хасне. Та знамо из историје, да су људи толико хиљада година пчеларили једино простим кошницама, и имали отуд хасне. Од куд сада наједанпут, да се само од ђерзонке може имати користи? Приговор је са свим неоснован; г. Св. Ш. Нинић хтео је својим чланком, да докаже само то, да су за иочетнике пчеларе просте кошнице згодније, па кад се увеџбају с иростим кошницама, онда нек се лаћају ђерзонака, а ја велим, колико сам га умео схватити, да је у своме чланку то заиста и доказао! Морам већ престати, ма да бих имао још много што-шта казивати. Но ја мислим, да је и ово доста, да сам и с ових неколико речи довољно показао, да г. Ј. Живановић нимало није имао право, што је замерио „Годишњаку" за год. 1889., а најмање су ту криви штогод издаваоци његови, с којима нека се г. Ј. Живановић разрачунава на другом месту због оне строфе, јер све, што је у „Годишњаку" забаве и иоуке, изашло је једино с мојим зна.њем и благословом а нешто и с мојим трудом. При крају још једну. Г. Ј. Живановић мало је похвалио „Орла", против којега ја ништа немам, добар је и „Орао", добар је и „Годишњак", сваки одговара својој цељи — „Годишњак" је покудио. Један сељак овде у Новом Саду, иначе трезвен човек, који воле и да се „забавља", кад сврши своје сељачке послове, али с читањем поучних и забавних књига, рекао ми је ових дана, да је прочитао и „Орла" и „Годишњака" за год. 1889., ирече:боље му се допада „Годишњак", него ли „Орао"! На то ништа не ћу да надовезујем, него се у највећој љубави праштам и са г. Ј. Живановићем и са тобом, драги уредниче! Нови Сад на св. Ану 1888. Андрија М. Матић.

СРИСКА ШТАМПАРИЈЛ ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.