Stražilovo
-43 2 'ЕЗ-
ааоележене ствари; колико узможе, ооази]>аће се и иа словеиске и туђинске часоиисе и листове, иарочито како суде о сриској кп.пжевиостк и регистроваће сграие иреводе српских дела. У служби иесништву доносиће „Стражилово" у везаном слогу: лирских, епских и драмских спевова на пароднога несништва, а у невезаном слогу: н])та, слика, новела, ромапа, драма и народних нриповедака. За ноуку ће се „Стражилово" старати нопуларним члапцима с парочитим оГкшром на женскин.е — и;>, срнске повеснице, иа естетпке, иа нриродннх наука,. осим тога још поучпим н зан.имл>ивим путописима, особито но сриским и словеиским земљама. У м е т н о с т и ће „ Стражилово " чипити У Новом Саду, на иову годину 1892.
услуге доносећи по могућстну члапк п:; повеснице српске умеТности, Јжсјиатрајућн дапапш.у сриску умеТност, јавл.ајући о нозоришпим ириказнма и коице])тп?.гч и ]н>фврујућн о сриским музикалнјарп : кама. Ог])Омап је то посао, тако" о ромаи, ,ла човек већ и и]ш самој иомисли и«стјк-.м» да ће потхват иревазићи снагу. Но озбил.иа ми воља и озбиљиа вол.а мојих и гтарпрг. и млађих и]»ијател»а х])абри ме у пади. да ће сложаи рад — брат с '»патом. ]>од <•
])одом !
порушити сваку -,згод\
У то име, уз крепку ј. моћ ко
ночин.ем е 7 о п ' , молим чит&^це, да г"
ми сат])удника, „Стражилова" и мере, ако одмах пе паћу све, као горе обречено. Уверавам их, да ту, да тако буде. Јован-ГрчиЈ 1мгасник и уредни.с „ст1 ■.
•[ловл
-г\ј~\/л /л./л/л /хјл јлјл6љ I I ■ I I I I ■■ ■ I I I ■ ■ 11 I I I I I I I ■ I I I I 1 I 91 ■ | Г " •
4^7? сулуј /\ г\ ■■(■■■■■■■■■■■■■■■■I
,,, тлп /л.гл /л.јл /л .\г ■■I■■■■I1II■■II■■■■■■1I■■■II■I■I■I■I 4
ГТЕСНИШТВО. ■11Ш1 ■■■■■■ I ■ В I 1111 м 11 ■■■!■■ ■■II11II ■■ II11.111111111 ".'.ј ■ ■ • ■ ■ ■ ■ 1 ■ ■;
\ј' лј'\ј"\ј \ј'\ј~лј
' и-\у -\јлј-~\
т V САМОЋИ.
(•амбЈк!, друже диппи, Лена жељо дана моји', -^к^ггтгГе^ТЉн.и еав свст кивни,
Твој мХзадах слашКу. чојн! На далеко од свђ^граје, 1Пто је светска борба дизке, Ш»дири ее сви притаје 1! па срце покој (•'.■гие. Нема равна оном нуту, Што ме с посла кући вОди, Да у евоме мирном. кучч Вројим часе у глободи. Ох, елатки су чаеи они, Кад, кр<>:( покој тихе Час ноноКни ивучно звони, А ја слушам у еамо11и! Сат иекуца, а јек трне, К'о да даље некуд тежи,
1«а. на крил'м.а наћи нрне, Оа : јв чшчког 'ј| бежЈк 'Ге . е ецушта, •. да пада; Као да га земл.а ирима;. Као да га умчр еилада К'о да . и- јкојним ЈГ . Цчсле, шет,. еве ее смири — Само пспац пгго ее ч,ујо И јг се ваздух узнемири, Ако муве н.пм нроаује. А ја седим иепред столаг, Па на ЈомтоГглаву епусти«, А миеао, >шту бола, >' далеке дапс иустим. Тџлм будан тих-о спивам У ГГрошле дане среКе евоје, !' медам пх — па уживам, А они ее маажс, роје.