Stražilovo

43 7 К-

диш твоје ку:шне, на ее не 1н'ш покајати. Ја не хтедох ншпта говорити до твог доласка, алп жене еу и еувише брбљавс, а да би могле тако дуго 1 ,утатп; дошао је амо богат један аакупник из Моекве, некп Мамшлш, којн има једпппцу кћср. Да' ми хоћс Г>ог учинпти ту радос.т, да те олсеппм, ја бих ти била пајсрсКнија. Оетави се тога бс1)арскога жннота, Борисе, крајн.е јс врсме, па бар кад умрем, нс Кс ми унукс остати еирочад без уточпшта, Опе Кс наКи у тсби брата и бранитсља, а у твојој жепн милу есетрицу. А овако ако остансш нежен.еп, оне пе ће мо!>и живети под твојим кровом; нсго учинн ти твојој бабушки радост, ожсни ее, па Кс те Г>ог паградити. „Чекам на твој одговор. Јави ми у панред, да ти могу довести у ред собе. „Поздравља тс наш пријатсљ Тит НикониК ; почнп.е ве!1 старпти, али се још држп. Донеси ми за н. један пршњак и једнс гаКе од трикота, кажу да је то добро од риуматпзма. ХоКу да га тим изненадим". Моја мајка,, повика радоено Гајски, нозива ме да дуКсм! Идсм! Идсм! Тамо Ку бар иаКи мира, свежа ваздуха, здраву храпу и срдачан дочек коД добре, умпе п нежпс жене!... има још и две рођаке, које Ку имати песреКу да угхознам. Сеоске госпођице — од тога се мало плашим. 'Го рече лако се памргодпвши. Но па све једно! — одмахне — тако хоКе судбина!... Лл ако ми буде дуго време? Та помисао га мало узпемири, али се брзб онст охрабри. — ИКи 1>у! СастаКу се тамо и са Леонтијсм... Са Леонтијем — рече у себи, иасмејавши се при усномени иа старог пријател.а, — А шта ми то иише? „Случај мс донсо, не знам ни сам како, на твојс имање, — причаше му Козлов. То сс догодило сигурно у мојој расејапости - ти знаш да је расејаност моја мана; опазивнш да сам залутао, хтедох се вратити, али Татјана Марковна ме ве;К ч»еше опазила кроз прозор, и мпслсКи, да еам крадл.ннац, пусти на меие псе п слуге. — Кад је чула, Чо сам, замоли ме да останем код н>е; примила ме да не можс бол.е и натерала да се преједем. Чак ми хтсде и еобу спремити, да преноКим. Страшно се срдила, што је тако ретко нохађам и паложила ми, да ти пишем и да те позовем, да дођеш. „Истину да ти кажсм, драги пријател.у, то оешс и моја жсља, али ја не имадох одважпости, а ево за шго:

„Тиче се твоје библијотеке. Ти мспе волеш, ја еам о том уверен; на универзитету нијс пико тако лспо поступао са мном, као ти, ти еи ме свагда храбрио, нас смо двоје заједно читали, ти сп често плаКао моје дугове газдарици, позајмл.пвао си ми рубл.а..." Гајеки нагло прочита ово иеколико рсди... „Ти ме ниси задиркивао, ниси збијао неслаиу шалу са мпом, писи мс тукао, или, ако и јеси, опо тако мало, да пе врсди епомин.ати. Иа сад, у име пашег старог прпјател.ства, молим те, да се пе л.утпш — али пе, туци ме п опет, али сад чуј: „Тн се еигурно ееКаш оних старих издан.а клаеика, који су онако дивпо били увезаии? . . . Опог старог Шскспира, у комје комсптар одмах уз текст? И онога скупоценог издап.а Француских епциклопедиста? Ти их сс сигурпо сеКаш, а бол.е би било по тебе, да си их позаборавл.ао! Саставио еам од свију каталог и иа сав тај посао ударио сам цри крет, као што сс то меКе на гробннце. Чуј па ме сатари: дела светих отаца су цела, збирка тсолонгких дела је неиоврсђсна, Нлатоп, Тукидид п остали исторпцп су иотпуни, али Спииоза, Махијавели и око нсдссетине осталих дела је страпшо оштсћепо и то због мога кукавичлука, моје млитавости и моје проклете иоверл.нвости. „Ко је то урадио? питаКеш ти. Ко јс тај иови Омар? Оп се зове Марко Нолохов! 11>сму иишта није свето. Подај му и самог слзсвира, па Ке и отуд гшдати листове, Као што еам на свој велнк страх и на иссреКу и сувпшс касчи) сазпао, он пма ружпу наваду: кад чита коју кн.пгу, он по чешКе шчаше из ње лис/г, да њим очисти иокте. „Тај Волоков је једна занимл.ивост паше варопш, ни с.ким не живи у нрпјател.ству а цео свет га се боји. Што сс мспс тиче, ја нс могу друкчије, него да га и волем и да га се бојим. Стојп под надзором полиције, и од кад је дошао, нпје човек баш најсигурнији. „Прнча се овде, да је служио у нетроградској једној регнменти, да се није могао ии с ким да слаже, на да је онда премештен не знам у коју провинцију. За тим је дао оставку и живео у Москви, тамо се заплсо у неку ствар па сад, као што тн рекох, ево га где живи у нашој вароши, нод нададрмј^јшлицпје, са којом испрестано рат вој АЈ

Татјана ие могу да га трпе, Л.да^нбк^ о њему. Дођи, па Ксш сам ву^ги^^ШЈЈ^иГМ је, Сад, кад сам ти све ми јс, осеКам, да

\%\