Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Г) ГОЈ 2.

У 110В0М САД.У, 12. ЈАПУАРА 1892.

ГОД. V.

Г\ЈЛ..ГЛ.ЈЛ_Ј~УЉ-Ј\.Ј\ЈЛ.../Л

4® СУЛУ) : Ш;Г\.-Л~ПС ГЛ.Ј I 111 II ■ ) I 11 I 11 ■ 111 ■ II ! I ■ III I I ■

№ ПЕСНИШТВО.

-II ■ ■ |Гв ■ I ■ I Е В I I ■ 011111II 0 I 9 III ■ I ■ ■ III

I III > 11111 11111 IIIIII ■ ■ 111 111 ■ 11 ! ■ 111 ■ ! 111111111 ■ ■ 119 III 1114 ■\Ј- \Ј~ \Г\Ј'.$3> V \Ј"\Ј~\Ј~ \Ј ^ -\Ј'\Ј-\Ј ~-\Ј Л-Г Л-Г

У ОСАМИ.

а Д одЈСкие славуЈ -песма у даљиии И засија бледи мсссц на висшш, Кад уморан у осами ћвет* иочива ; По камеп.у тихо струји вода 'жива.

Тада Гвспод од палата својнх ирачних Тихо слази над висовс гора мрачних М уз песмс апђео(?ке, иуне миља, Гуку ДИЖС и свстове благосиља.

-(Јсвсрип.

А чују ли дах Божији милијони?. Дах ; што струји по далекој васиони? Дух га чује у тиумору тав.не ноћи, 1ј мисаб, што се рађа у самоћи.

ТИ, БОЖЕ, НЕ СПАВАШ1 Приповетка Панте Попови^а.

Војислав.

(Наставак) обегли је ђудегија стао даље депамовати: како 1,с оп то и то У' |И| 1Итм. на како Ге 1 - а иа ноелетку. аЈанДбри ухватити, на кад х га на вентала новеду а за и.им ће и1.и свн млади л.уди е ружом за шес 4, штгром а агове" младе е венцем на глави; сви 1»е они доћи, где је ои мило с драгим саставио, иа ће сви у глгас шгакати и заневати за њим, на и моја ме Милка,

реие, ие Ке изиевери ги и оиа ће,' каже, Н игам, с н.има ићи, а кад ме сахрагге, гго ' 1ом ће* гробу они иосадити смиље и бо'г.т.е, да ми гроб мирипге, као гнто мирише | легга легга дугпа, а Милка ме не ће моћи егорети, - - пм кад и она умре, сахра) ј -е је уз меие, тгек је бар у гробу уз к.Ј " 1 \г/"» ' ГЛ А ТГ ТТТ*'! л »- ~ -/-» 'г?-. —. ~

те, кад ппјс могла оити за, живота. 4

Ту се чу јецање моје швигарице из друге Собе, а Странац и сам уздахну гга настави : Милапка,' то јс, вели, моја најстарија кћи, и дотле је илакала, али кад је ово чула, вриснула ;је у љуту запевку те ми, изиемогла, иала око врата.

иаше рано

— Слатгш раио, супце Иомири се са Лалом! И жена ми од горког јецагг.а једва гг ]10го |ара: Да, номири се, рагго, умрећу, ако Миланку убијепг а убићеш је, ако тог момка одбијсш. — Помири се, рано ! Ако отераш Милана, ја ћу с н.име отићи, гга кад огг улали куће нанте, ја ћу скочити у ватру, иа ћу млада да изгорем. Да, рано, скочићу. ја морам скочити; јер тебе гге могу да увредим а п.сга ие могу да нрегорем.