Stražilovo

-43 112 81-

којем има У* о 1 " 5 .! КП.ИЗИ на стр. 127—146 нвврбхог од Гачкога, и др. Густап Венце.1 проФесор будимпешт. свенаучишта) н једаи почасни (Миклошић).*,-* . Ириходи у прошастој години износе 19.58Г88 Фор., расходи 19.012*80 ф., еунишак п69'58 Фор. Укупна зак.-;.ада агсадолијина износи 413.008 Фор. 7-2 */ 2 новч. не рачунајући овамо куће у, Вагребу и Копривници. -- Академија је издала протиастс год. пет кшига „КаЛа" (кн,. СШ-СУП.), ХХ1У-ту књ. „8{аппа", XVIII. тш>. „81апћ рјбаса" (Рјдоп! гахПке 1>1чка КаГппе, спремио за штампу М. Ваљавап.) Мопптоп(а »рес*аи«а Мв*, 81ау. тепс1. уо1» ХХП. (С. Л>убш1», близу 500 иснрава о одношају јужнога словенетва и млетачке реџублике од 1453—1469. год.), оппгирну етудију Таде Смичикласа о ослобођењу СлавонИје од Турака и споменике, ко.ји се типу Славоније од 1640 -1702 год. -и још нека посебна дела. Ове год. изашлајс 12. свеска великога речника, који уреЈјујо Иеро Будмани. Њом је свршеиа III. књ. овога огромнога дела; 12. св. обухвата реии од „худо" до „иснрекрајатп". — Овим радом је Аусадемија коракиула и у овој 24. год. својој један одлу.чан корак својеМ знаменитом вадатку. Нај јачи ј« бсз сумње н.си рад на истраживању историје и језика нашега. И на тим пољима се у главном ради око нрибирања градива. Југосл. Акад. је сретна, што је одмах у почетку својем дошла у руке родољубивих и 'снремних а при том неуморних л.уди, који јој правац д-аис те и ако су јој и умне п материЈалне снаге скромне, напредује оиа полако али ноуздано. Иолнтичка поценкаиост јужнослопепских племсиа повлачн за собом и цецкап.е научних снага. За све паучнике јужнословенске можда би била довол.на и једна академија. Овако има само наш језик две (хвала Богу! јер до, нре неко.шко дана, и три!). Али кад инако није, могу те' дпе еестрински иоделити заједничко Поље, нека са^о тако о,:биљно схватају свој тешки задатак, као што схваташе до.сле Југоеловенскај на ће наша наука процветати. Т. О. 1ад16 V. 81ауогиш сагш!па ерјса зе1ес1а. ЕЈнП), —- —. 8итрШш.ч »епппаш »1ау!с1 У1ш1о1)опеп818. \Чп<1о1)опае. 1892. — 8° 96. и 1 л. — Иод овим натписом издао јс проФесор Јагић избор словенских пародних песама за своје ученике а о трошку словеИскоуа семииара иа бечиом свеучилпшту; њиме су се већ у пеколпко' служили још прошлога годишта, а летњега ееместра, његови учеиици читајући и ггретресајући у-семишфу под Јагпћевпм назором лене поједине народне несме из еловенеке градипе. У ову вбирку ушло је по пет епских песама: руских, бугарскнх. и српскохрватеких, по три епеколирске : малоруске н чешке, чегири иол.ске и једна слопепачка („кгаЈЈ Ма1јаи и 1иг5кеј уои1"), Ову збирку краси од наших пееама: Жепидба крал.а Вукашипа, Уроиг и Мрл.авчевићи, Косовка девојка (све три из Вука), Магко Кга1јеу1с I' ћга! гаи АпЛпјах I КаЛо&ау 8!уег!пас (из Хекторовића). Овај избор пееама добро 1>е доћи еваком почетнику, као и еваком опоаг, којп жели да се уиозпа е лепим прсдставницима народнога словепекога

пссништва. Јагићева „ЗрееЈггппа", од којих је у ш*гампи друго пронгнрено — издање, служе као чнтанка старих словенских текстова, а ово ће служити као читанка лепих народних словенеких песама. Беч. Ђ. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — Мпл. ПавлоаџИ, иредавач у гимназији у Нишу, - јавља да је дао у штампу, дело под натннсом „Жи вот и ттжесност " и позива ца претплату. То еу, вели „психодошке .штудијс из срп. књижевности" а нада се „одзиву иретплате од стране иријатеља српске књнге." Књига ће изпетн до деерт штампаних табака а стојаће овде«за нас 50 повчића. — Нојислаа Д. РашпИ, правиик у Београду, јавља, да ће његово јавио предаваље, које је држао у Великој Школи (кад и којом приликом ?), бити допуњепо и отштамнаио иод натнисом ,;Елефте и Сулиоте ". Књига ће' изнети на девет штампаних табака и биће- готова до половине овог меееца. Писац препоручујс своју кп.игу „евакоме, ко хоће ближе да се уиозпа са иовијом историјом грчког народа" а „п сваком оном, ко љуби и поштује слободу". Књизије цена за претнлатпике 50 новчића а после ће стојати 75 иончића— Бсоградска „Српска Нсзависиост" дала"се ове године у нодлиску свом у алс неке 8сћаиегго,тап'е. Ту тн је нска „Звср жена" или (већ без тога „илн" не можс бмти у натписима такве робе) „Невино на емрт осу ђена" на онда некаква „Марија и Тнхомнр" или (е и.а да!) („Иештански неи просјак". Па ти је ту реч о „Тајии Ал миног ро'1;е|],а" па о „Тајиој образипи". Па да се ту онда човеку кожа пе јежи ! — Изишда је и четврта књига „Срчииешл В. Д. Спасовича", у Петрограду (8-мипа стр. 432), у којој је сем других његових радова п опис његоиа нутовап.а но Вугарској, Далмагији, Восни и X рцетовини.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК. — Г)ОГослосско друттво. Богослови карловачкс Српске нравославне богословије осиоваше „Богоедовско ки.илсеиио друштво „ Ологу". Правила тога друштва одобрила ,(е с пским Допунама ирОФсеорска колсгија карловачке богословије н штамнапа су у 5. бр. овогодишњег „Срнског Сиоиа". Ово су иови, радосни звуци са тога училишта, тако знаменита за наш овдашњи нар..»д,' али до екора веома запуштена, звуцн, који нагонсшћују леншу будућноет наин м свсћсничком подмлатку. По (допун.ену) §. другом друштну је смер. „да унапре^ује своје члапоВе у иит лсктуадном и моралпом развитку њихову н у усавршавању њиховс епрс ме за будући нозив". Из овога смера се већ види, да јеу имену овога друШтва сувивдна реч „кп,ижевпо", јср име треба да се цодудара са пој.мом друпггпа. „Богословеко удрулсен.е" било бн са евнм доста. Још виш"е ћемо се обрадбвати, кад чујемо, да паши богослови озбиљно схвата.ју горн.и емср и да га еа много воље и пздржлвивости (јер тога доста треба) испуњавају.

САДРЈКАЈ : Пссништво : Елегија на .развадама куле Северовс. Песма Лазанскога. Вјерина љубав. — Поука : 0 луксузу. У Латинима. — Уметпост.: Сретенска забава у Ср. Кардовцима. — Књижсвноет : Илија И. Вукнћевић. Вранич српскога језика. — Ковчижић: Књижсвии прикази. Књижевие белеШке. Просветни гласник „СТРАЖИЈ10В0" излази свакс недсље.иа читавом табаку. Цеиа му је 5 Фор. а. вр. на целу гоДину, 2 Ф. 50 н. за но год., 1 ф 25 н. нн 'тврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара иа годчну. — Рукописи се шаљу уредииштву а прстплата кп.ижари Луке Јрцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоци^а.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.