Stražilovo

-кГ1Г>8 е?-

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Момчило ИааниЛ, Наставиик лиет прОФесорскога друштва, књига друга, свеска I—VI. год. 1891. уредно —, Веоград. — „РсФОрма" — то је предводна реч данас у целрм свету, све хоће да се измепи из осиове, да се преустроји по „сувременим, модерним начелима." Зар је чудо, да је та чаробна реч узбунила и школске људе као пчеле у кошници, када се зна, да је школа све до скора чамила под утецајем Средовечности а и данас још има много отворених рана. Особито је код младих, не сасвим дозрелих народа г реФормовање" школа постало страшћу, које вбог недостатка педагошке традиције а које због оскудице у спремним и практично и теоретски образованим наставницима. Тако се може за Србију казати, да јој ни две генерације несу образоване по једном калупу. Пријатна је појава и много лепе наде обриче Професорско Друштво, које је покренуто о стогодишњој прослави Вукопој у Београду (Ирви збор 12. и 13. апр. 1889. год.), и које ће без сумње много помоћи, да се средњошколско питање шхо пре и што бол>е реши. Лист НроФ. Др. „Настав имк" је у том десна рука, доносећи А. „расправе и чланке о школским и научним питањима", Б. претресајући „школску и научну књижевност", В. штампајући извештаје о „школској реФорми" у нас и у страних народа и Г. доносећи (у „Гласнику") гласове о раду ПроФ. Друштва, о школском кретању у Србији, у Српству изван краљевине и у туђим земљама, и занисујући ситнице о школи и из науке. Прве две књиге за 1890. (уредио Пера П. Ђорђевић) и 1891. (ур. Момчило Иванић, обојица уз цомоћ урсђивачког одбора) пуне су занимљивих и корисних чланака и бележака те их најлепше препоручујемо српским школским (а и нешколским) људима где год их је, Вудући да се на Вел. Шк. не предаје педагогвја (велик недостатак!) требало би да „Н." обрати велику пажњу педагошким питањима особито методичким (тако н. пр. желели бисмо, да се што чешће сусрећемо са лекцијама из срп. књижевности, историје, језика, јер у та питања није још ни мотиком ударено, а она су од највећег значаја за наше гимназије) у згодним чланц .ма да се изиесу устројства средњих школа свих напредних народа; школска статистика треба Да је потнуна и из осталих српских крајева а особито из Србије. Нарочиту пажњу би требачо поклонити школским књигама, оцењујући сваку најбрижљивије. Тако би изостали чисто иаучни чланци, који истина могу бити врло добрн, али имају својега места у научним листовима. — Сретан рад и НроФ. Друштву и „Наставнику" ! Т. 0. Ј о8 ј р Кохагас. МеЈји зујеИот Нтшот. РпроухеЈа — —. 8уегак СХХХ1Х — СХГЛ. га1 >а\гпв кпЈ12п!ге М.чИсе Нгуа^аке. 1Ј 2а§ге1ш. Т|вак К. А11)гес114а. 1891. СЧепл 75 поус . 8-па, стр. 161. — Ова Коздрчева приповетка јестс всрно снимљена слика из живота. Читалац ће се у њој срести са самим познаницима, са људима, каквих до миле вољс има но општинама од врсте Жабарскога бока. Са пажњом и лепом досл*едношћу слика Козарац Своје ликове, оеобито му је овде добро пошао за руком сав дом главнога јунака Јакова Кларића: сам он, па нрактички за-

Ш11# ^(5 сновани му синак Лндри.ја и мидокрвна ћерка му Тереза. Уз њих су још добро погођени типови и „Уе1е2аз1п1 2прп 1 к" са девизом „Гас4а, 1ас1 а — иоп уеЉа!" па нешто преживела, но ипак намамна распуштеница намигуша Малвина и преидејални „народни усрећитељ" Јосип Ратковић са својом „кгПа^мп песји", коју док „пе ирокпашо пп 8У1 и , „доИе бешо ЈшпагаЦ ро отој ро1и1т1111; 181от за зрогпајет 1е кп1а(е п'ее1 когакпи4 сето т1 и опо вујеЦо, које (Јаупо чес оЛвЈеуа ва паргеДпНЉ пагоЗа". Та „кгИа1а г1еб" није „П1 зуетооЈибг пасе1шк, т" .Јосипа Ратковића „угв1е оро21Јопа1ас", него : „81и§а зуоје хотЏе". Па дај Боже, да та „кгИака пес" Козарчева Јосипа Ратковића нађе одјска и у хрватскога народа, те да што пре коракне у оио обстовано „зујеИо"! -- Стил је Козарчев живахан и јасан, а што ће се Србин читалац мал те не иа сваком кораку мало спотаћи о нешто, до душе ново али не за то одмах и добро, то се Козарцу не може и не сме уписати у грех у толико, у којшко ту није сам самцит. Велико јс друштпо ту с њим. Упало нам је у очи, да није консеквентан у похрваћивању страних речи; тако смо прочитали на 10. страни : епеггуа а одмах аа тим на 16. стр. епегд1спо. Иначе можемо ову Козарчеву приповетку препоручити и сриским читаоцима као занимљиву слику са здравом тендеицијом. Г. Г Б. Верга. Ева Са талијанског превео Чед А. Петровић. Београд 1892. Накладом књижаре В. Валожића. Штамцапо у штамиарији код „Просвете". Цена 1 дин. и 50 нр. д. вел. 8-а, стр. IV. и 139. — Талијанац Ђовани Верга данас је у јеку. Име су му по свету разнеле- лепе његове новеле а и народни му комад „СауаИепа гиаИсапа". из којега су Тарђони-Тоцети и Менаши истесали либрето генијалном Маска«.ију за алем-онерицу му под горњим натписом. Вергина „Ева", коју јс превео Чед. А. Петровић а књижара В. Валожића је изреком крстила романом и превод осим тога украсила намамним попрсјем жаркооког женског чељадета, не би ли се на тај лепак ухватило што више књижевних чизака, та Вергина „Ева" не би била по себи таква работа, да би се Србин читалац морао љутити „што му се и овим преводом одузима нешто драгоценог премена", да нису прилике, у којима се приповетка збива, и сувише стране нашем свету и да није банг оног Фаталног женског лика на челу књизи и изричне самовољне наномене издавачеве, да то није ништа друго, нсго баш роман. Не верујемо, да би Верга књижари В. Валожића рекао хвалу на том неснретном извртању, и не верујемо, да цреводиоца не би нрекорио си књижевничког кукавичлука^ што у атар издавачкој спекулацији донусти те неукусне додатгсе. По сад, Верга нека ради шта зна и са књижаром В. Валожића и са Чед. А. Петровићем, нас се то ни најмање не тиче. Ми само ие можемо а да не нагласимо, да прсвод Вергине „Еве" баш због оног натписног лика и оне наметљиве вињете није за српеку публику, за коју би можда једва био и без тога. Натнисна јупакиња је балетеза, дакле ни мало далеко од оне багре, у коју сс писала „Ба с!агпе аих сатеНаз" Алсксандра Оита8'а Шб'а. На као гнто је'отворено питање, да лп је нагпа публика кадра хладно и нецристрасно схватити оно нешто и идеалније и илеменитије у души по-