Stražilovo

-13 1 * '; * Гајски им се свима лако иоклопи н седе иа каиане, поред своје бабушке. — Куд је сео тамо? рече са свим тихо једаи од младих чиновника свом другу а његова Екселепција га глеДа. — Ево, ово је Нил АндрејпК, који ве]1 одавпо жели, да те види, рече Татјана Гајском. Псмој заборавити да има титулу Екселепција, пришаиву му тихо. - Које она гоСнођа, са леиим зубима и онако пуним грудима? иапита Гајски тихо бабушку. — ,Пфи ! Борисе! зар се пе стидиш! промрмл.а она. — Ннле АндрејиКу, рече гласпо, ово је мој унук, који већ одавио жели да вам буде приказан. Гајски већ беше отворио ус у га, да порече то, што је Вереш.кова рекла, али она му снажно стаде па ногу. — За што ме иисте удостојили своје посете? запита га Тичков доброћудно, ја свагда радо дочекујсм чесТите л.уде. — Ва то, што сам вас се бојао, одговори Гај ски. — Како то? та ја баш волим, кад се са мном говори елободно и отворено. — Кажу, да стс. бесии на цео свет... — Екселеиција! дошаину му Татјаиа Марковна. — Ви сте искога — не знам нраво, ко је био — изгрДили на иасје имс, што иије био на служби божјој... тако сам чуо од своје мајке. Кад лу Татјаиа, какф јој унук говори, чисто је мука спонаде. Обузе је така врућина, да је морала скинути капу и метнути је норед себе. — Куд си се ти део, Борисе, да тако говориш. — Пустите га, иск говори, Татјаиа Марковпа, повика Нил Андрејић, ја волим, кад се о мени истина говори. То је истина, да ја баш писам екуп у грђењу. Сећаш ли се још онога? заппта једног младића. — Са свим, ваша Екселепцпја, рече младић, стунивЈпи јсдпом ногом напред и метнув десну руку иза леђа. Изгрдили сте ме једном. — Због чега? —■ Због мог одела. — Тако је, ти си ми дошаоу посету после

9 ' 1 ' ' , % Џ службе, али место у потиуном оделу, дошао си у неком кратком капутићу... — У оваком, као што је мој? запита Гајски. — Да, да, тако нсшто. . . А и тсбе сам и*згрдио, је ли? запита Тичков другог јеДно^ чиновника. — Истина јо, Екселенција, одгов.ори овај,. скромно сагибајући главу. — А за што? — Због мога оца. — А, сећам се! он се усудио, да свом оцу > * пребаци, што страсно пије ракиЈу. У тај пар у])е унутра госиођа Полина Карповна, Крицка, шуштећн својом муслинском хаљииом и деко^тована већма но икад до ,сад. — Ах каква је то врућина! Воп јопг! ћоп јоиг! поздрављаше на десно и лево и седе покрај Гајског. — Сувише смо збијени овдс, рече Борис, уставши са свога места, па седе на столицу иоред ње. — Молим, немојте се узпсмиривати! рече, у залуд се трудећи да га заустави. <3ие1 еппш! пришапну му иа уво; ви имате гостију, а ја' хтедох да иа само с вама говорим. — 0 чему? заиита је гласно, можда о каквом послу? — Јсете, промрмља оиа скешећи се. — Каквом? — Па... о портрету! ■ — Каквом иортрету ? — Па о мом, ви сте ми обећали, да ћете ме сликати; 1' ашиек — уои . ч оићПе, ш^га!:? — Ехе! Далила Карповна, иовика отежући Иил Андрејић, здравствујте! Како сте, шта радите ? — Здравствујте! одговори.она опоро и окрене се од њега. — А за што ме не усрећите којим нежним погледом ? Допустите ми да се дивим вашем белом врату... Младићи се почеше кикотати, а госпође сме : III ИТИ. — Бе §го881ег регзопа^е! нромрмља госпофа Крицка у ухо Борису; сигурно хоће да избаци какву глупост! — Слабо нешто мариш за нас старце!.. . А кад бих те узео? Имала би титулу: Екселеиција! — За том срећом ии најмање не жудим, одговори она, и не гледајући Тичкова. . . Воп