Stražilovo

-чз т к-

која нс одговараше узрасту — беше наша несрећа. Отуд јс и дошло, да, .док у Немачкој тако важну стпхцју аа тело литературе, као што је ромаитизам, застунају: браћа Шлегли, Тик, Теод. Амадеус ХоФман, Шилер а донекле и Гете, у нас јс он спао на Милована ВидаковИћа и Евста г гаја Михајловића, који по своме нојетичном таленту ни у којој другој лнтератури ни у очи пе би унали, осим у иашој. Ако је романтнзам био иотребан елсменат за састав друштвеиог живота и кљижевности, онда се обоје то није могло развитн, кад је човску дара 1>идаковићева пало у део, да га уноси у друштво — т. ј. друштвени организам и књижевност остају са свим без романтизма. И у Пранка Радичевића налази сеј. поред два три комада нраве насторалне појсзцјс XVII. века (на пр. „Ноћ па поћ") махом стварн, које би Бјел>ински назвао срсдњевековннм романтизмом, ускрслим у Пемачкој крајем XVIII. века, од које јс прототип Шилерова балада: Ритез од Тогенбурга. Скоро сва појезија Пранкова нрипада овој романтичкој ШКОЈ1И, алн ннтп Пранко, нити нко друх-и у н>егово времУбзађе' прсд иублику, да научним, журналшхм путем протумачи смисао романтгхке — а само под том погодбом могла би ])Омантпчна појезија учинити у нашем друштву п кн.нжевној рснублицп своју мнсцју. Пи несници, ни новинари нс бсјаху за то снрсмпн. 1'омантична нојсзцја нрође кроз сриску кн.пжекност, не учинив у њој хгашта — промаче кроз н.у као лико. ииз воду! Њу узесмо овде за пример, а. тако јс исто и са осталим правцима пре и после и>е — тако је, ако пцјс горе, и данас ! А после тога пс би бнло претерано рећи, да зграда срнске књижевпости нцје добро поднзаиа, и да је крајп,е в])сме да се то једаред увиди н нризиа, ако у опгатс мислимо зндатп кад таку зграду. Како сама природа урсДпог развцјања литсратуре собом доиоси, да лите])атура, тсжећи ономе времепу, када ће као самостална, нацијоналиа литература моКп делати нсзавнсно од другнх литература, мора нрс тога да ироживи еиоху у|\тедан.а п узаимања са страие — а срнска кн.ижевност ову ирВу, претходну епоху нцје проживела са оним п онаким учегићем, које се игате, само се по ссбп разуме, да српска шихжевиост стојн нред ова два нута : или да нређе епоси самосталпог ствараи.а, која, зарад рђаво преживлјСпог првог перијода, у сваком случају мора испасти слаба, недорасла за друговаи.е <'а на-

п])сдицјпм европекпм књижевностима; плп да Јфсгори иеп])актичио утрогаено врсме, на да се евом евојом кн.нжевном војском баци па енергичио пзучаван.е великих времена, важних нраваца п нропзвода в,сл1п;их евронских хаг.ижевности, у ком би послу, по 1ито је овде реч о градљи једие еловенске ки.нассвиоети, могла ночети сродном руском књижевногаћу. Мзучаваље ово одвело би нас и неосетно историји осталих европских књижевности, на основу којих је руска и постала. Не треба хпх доказнватп да пије патна лсност н нехатост узрок, игго је ставл.ање иаше књижевности у свезу са папредипјпм кљххжевпостима ишло тако тегако и безуснеппхо. Наравствена садржина натпег духовног живота не бегае јога толико висока, да би другатво могло дати потребаи број радника и нросветљене ххублххке за тако и толико неговање књижевиости. Друштво иапге ие имађагае од конца ирогалога века па свс до дагхас систематски унохнених и у друштво пресаћиваних друштвенпх ндејала и митиЈБСЈва, таких, који би имали опгате чОвечанскбг ннтсреса; ио сс често исц])пл>ивагас у стварима, истипа за трснутак нотребиим, али екроз незгодним за еамоеталан развнтак уметтте нојсзије: ту бстие нлирство и свес.товенстбо^ Вуков правопис (Братгко је чак п тај правопис употребиб као нојстичан елеменат!), борба с Турцима, парламептарна IX пепарламентарна борба с Пемством и Мађарством и т. д. — еве нредмети чисто спол>апш>ег' тг ]|рслаз'иог, с.тучајпог зиачаја, који тек треба да се иосвригују тга да се мисли гга унопгегвс онштс човечанских идеја.та и мишл.еља у другатво. Кад сс испунс једаред у једном народу све погодбе, да огт можс као народ тгостојати, п иарод почгхе сазиавајући, путем анстракт.не мпсјпх, иосматрати себе: ко јс и гхгта је, н нрема опгптем рвзвитку параветвености у обра зовапо.м свету уиосити у д})угатт!0 новс животие идејале, којхг имају да се борс са оппм, који пбстоје; кад се јопг уз то ггочпс од нојеДипнх индишгдуа, које су макспмум народиог мингл.еи.а и моћи сазнаван.а, да размиигЈва о народној псто рији н о љсним нојавима те се и овгг еамоетално осућују гг ти судови износе пред другтттво охгда ес о таком времеиу може рећи, да има миигљеН>а и идејала. 11<> тито су времс и народ увек еиособии рађати геиије, дарове, иојетичие нрироде, које Ке, износећи у својој иојезији п вспгтинн живот око себе, угтсти и те идејале и