Stražilovo

чз 175 е*-

лимч, као пгто со. нмадосмо прилпке иедавпо уверити. Што је омладпнп одуигевљена за свој парод. п гато то рдушсвљеше хоће да ирођ.о у шовпшшам. то је

прпродно, али шта да важеиго ва онај нароД, где су н наунељацн шовинпсте, као игго је то случај код Хрвата?! 0.

КЊИЖЕБНИ ПРИКЛЗИ. Гласннк српскога ученог друштва. Кљига 7:>. 1'аси.равв п /]<руги чланци. Са једиим прилогом. У 1>('Ограду Штимнано у држапној штампарији краљевимо СрОпјо. На продају у кн.ижарнидн В. Валожића. 1892. Стр. 360+42. — Па прлом мест.у јо чланак др. Стснама Мачај - а: Цриорсчки округ. 0 дрпорсчком округу доста .ј<; код мас нисамо, мо ипак опај омие др. Мачаја попунићс многу мравмииу мрсђашп.их описа. Нисац всли у продгопору, да му јо била задаћа да унозна читаоде „са теремским односима и карактсристнком оне мародмости, која поред чисто срнског марода у опом отсругу жипм" (то су 1'умуии). 11рво мам писац иамоси географију опог округа и гонори кратко али .језгровито о иросвсти. „Гсологију дрморсчког округа" израдио је Ммхајло јКмиковм1>. Др. Мочај гопорм и о старииама у оном окруру, али сс ту ограничио само ма наЈстарије доба. Најзиатмији м мајзамимљиви.ји део оне монограФијс јесте: обичаји Срба и обичајп Р.умуна у овом округу. Па крају ј>' додао Мачај свој дмевмик, који јс водио у ирном српеком рату (187(1 7.) У п.сму мма много занимљиких ствари. — На другом месту .ј члаиак др.-а Милована Снаси1>а: „Нски иодаци о осмоп ним школама у Србији " Писац је врло лсмо написао раввитак осиовних тмкола од 1845. до 1861. год. Чланак овај лсп је прилог културној историји краљспино српске. На трећем месту је чланак: Материјали за историју Црне Горс. Прилог V. ()д Марка Драговића У опол ирилогу јс нрениска пладике Петра II. са Аустријом и Турском. Пнсма су: о споронима око грамице, о нродаји иеке зсмље ма граници, кметонском суду, и другим стнарима. Писма су ииеана 1838 -1849. г. Има их 21. — Па четнртом меету су „Ист ријски сноменици српски. Нопи прмЛог. ОХ Гаврила Витковића." Опде су штампани рав.ш акти (привилегије, молбе, потнрде, наредбе, извештаји и т. д.) што их је Витковић исписао из размих архива у Бечу. Акти ови (има их 20) богат су прилог за иеторију Срба у Угарској. — Ш петом месту јс: „Грађа за историју града Риспа. Од Марка Драговића." Г. Драговић напомише, да јс скупио доста материјала !)а историју Воке Которске; вели, да је „намеран све то уредити и издати неколике књнжице под наеловом: Архив за повјеснину Боке Которске." У овој књизи Гласника саопштена ,је „мала група материјала, који се односи на историју староелавног града Рисна." — Оргаи српскога ученог друштва у овој свесци, која је јсдна од. цоследљих, има богату садржину; с тога нска је ова књига најтоплије препоручепа сваком пријатељу срнске кљиге. С. Гласник српскога ученог друштва. Књнга7о. Расираее и други чланци,. У Бсограду ,У штампарији краљевимс Срббјс. На мродају у кп,ижармици В. Валожића

1892. Стр. 35о. — Ово јс последн.и „Гласник српскога учсног друштва". Педесст година је постојало „српско учсмо друштпо", педесет година јс сјала паука на олтару ])одол,убл.а српског у срмском учсмом дру1мтву, и бадала спетлс и топле зракс с.во.је но целом Српству. Опом кн.игом завршује српско учсно друштпо сној п.шдни рад, да у срнској акадсмији маука ујсдин.еним силама дастави радити на кн.ижспмости иашој. Предстаниик мауке српоки за дослсдн.их недесет година, устуиа место своје млађем од ссбо, да .ее умна снага Србије црибере на једном мссту. Ми сс радујемо овом кораку, а нри растанку са срн. учемим друхмтвом ми му велимо: хвала! ма Ономе, тмто је км.иженмости иашоЈ учимило, а учинило је миого, врло ммого. — На првом мссту у овоЈ књизи је ДГроглед садржипс 90-орих књига Гласника срнскога ученог друштва. 1841—-1847 —1891. 11 о писдима, но струкама и хронолошки. Приредио Јовам Бошковић." (Оно је н1тлмпано 1891.) Пз хронолошког нрегледаеадржиие, може се пидети у главном развитак кшижсвности мамтс за носледњих дсдесет година. На другом мссту је чланак Јов. Туромаиа „Каква је граматика латииска поТребна ва иаше гиммазије?" Оно ,је маставак иолемикс Туроманове са нрОФ. Малинолг. — На трсћем месту је раснрава .Бубомира Клерића: „О механичким радовима деформисан.а еластичногтела". — У четвртом чланку „Грађа за политичку историју с.рпску, повога времена," налазс се драгодени нодатци о наду Неготина (181.1.) и смрти хајд; к-Вељковој — Миливој Бранковић послаоЈе српском ученом друштву на откуп 33 писма Вука Карицића владици Лукијану Мушицком. У записнику одбора филолошког и филозофског од 22. дск. 1890. г. стоји ово: ...I. Бошковић извсштана, да су нека од њих (нисама Вукових Лукијану) изашла у Бршљану и Јаеору, али да би их ипак ваљало откунитп па гдегод с.ва зијсдпо наштампати, јер су писма важна, а до нанрсд номенутих часопиеа није лако сваком доћи. — Усваја се." У Бршљану и Јанору нема (или бар ја нисам могао да нађем) ни једно од ових иисама, која су у овој км.изи Гласпика штампана, него у „Стражилову" 1886. и 1887 г. нриошмтио је г. Бранковић та писма, и то не „пекоја", него грндесет (а у Гласнику има их 35.) Сравњујући иисма штамиана у Гласнику са онима у „Стражилову" нашао сам да сс разликују и у тскету и у нравоиису: тако п. п. у Гласпику јс увек штампано Гачић, а у „Стражилову" Гагић и т. д. — На шестом месту је Д. Ђурића „одзив иа Федерацију балканских народа." У овом чланку иродлаже нисац, да изасланици српског, бугарског и грчког учеиог друштЕа одреде на чисто научном оснопу границе српског, бугарског и грчког живља. Нисац мисли, да је српско учено друштво позвано, да будс покретач у овој ствари. Особито је лепо написан увод у овај предлог (стр. 313—3.22.) — Књигу ову аавршује пеклолог