Stražilovo

-чз 162 ЕЛ—

да је пита гата је, иего је ћутећки отишла до стола, узела одапде брзојав, дала му га, ие рекавши ии речи, па бризиула у плач. У исти мах удеси и мали Мшгоје па сав глас плакати, кад је видео, да мора нешто да је страшно, док мама тако плаче. Иван дотле нрелети брзојав, дигне дете па леву руку, нритисне десиом главипу детињу на своје раме па по што га је тако иодржао мало, пружи десну руку Марији. — Немој одмах мислити иа најгор,е, дуито! рече јој, лахко стиснувши њену руку. .Не 1.е то бити ништа опаспо. Биће опет јака грозиица, а мати, како је већ страшљива, мисли Бог зна шта! — Не знаш ти! одбијаше Марија кроз плач. Из грознице изиђе свако зло. Само ми још то Фали да оцу буде што — Видиш како опет говориш! чисто се расрди Ивап, иусти п.ену руку па немирно нође ходати ио соби. Ја сам уверен, да с оцем јопг није дошло дотле, али треба оиет да иромислиш и то, да је он већ стар човек, па се мораш иавикиути и па ту мисао, да га мораш изгубити једаред. Марија стане кршити руке и у глас запевати. — 0 брате, та не кажем ја, да ће то сад бити, само ми је жао, што говориш да би све и сва изгубила, кад би, не дај Боже, отац умр'о. — А зар ја сад знам, шта говорим, кад ми срце хоће да нукие од туге за мојим добрим оцем? ИТто сад мерига сваку моју реч? Бол,е иареди Аидрагау, да се жури са презањем, да јога на по дне стигнемо онамо. — Па зар мислига да и ја идем? — Ако можега. Ако пак не можега, ти остаии, а ја ћу ти одмах по Апдрашу послати још даиас писмо и јавити гата је и како је. Само молим те гледај, да се Андраш пожури. Мехаиично пође Иваи иа пол.е. На вратих се још обрне. — А дете? запита. — Разуме се, мора са мпом. — Ал у тој забуни — хтеде Ивап да приговори ио Марија га нагло прекине у речи. — Ти знага да ии за сав свет ие бих

пристала, да дете и један час само бстане без мене, па што онда и нокушаваш? — Па добро, како хоћеш! нристапе Иван и изађе. За ио сахата седела је већ Марија с дететом у колих. По што се с Иваиом нагло а срдачпо пол>убила и руку му стиСла, дала се у посао, да збуни малога Милоја, да пе плаче за татом, а Ивану је очима дала зиак, да дете не л.уби и тиме га не нодсећа, да ће се с п.им растати. С тегаким срцем је Иван послуша те је дете са свим весело казало тати облигатио своје иа-па! у уверењу, да ће се само мало провозати с мамом до шуме. На сиреман.е мамино већ је заборавио малиша а, саидук није видео кад су остраг нривезали за кола. Кад су кола савила у Д ))угу улицу те песгала Иваиу из догледа, пије се више пи вратио у куБу, него се пожурно иравце у суд, да још на време стигпе иа копачиу расправу, која је за дапас била заказана. После расправе дошао је кући, поручао на врат на пос па чим кашику из уста отшпао је у читаоиицу. То је увек тако било у п.ега. Еад је сам код куће, пе скраси се преко дап пи часа, него у правом смислу речи бежи од куће. Пред вече кад се вратио из суда, затекао је већ Андрагаа код куће. Одмах прочита писмо, које му је овај од Марије доиео, те кад види да и.ену оцу одиста иије добро на да ће она морати остати који дан онде, док се болест не реши овако или онако, уздахне, јер му тешко би номислити, да ће то време морати бити без детета. Но у иети мах га је и поутегаила иамера да, чим доспе, и сам прне онамо до п.пх, ма само и на један час. У писму се вајкала Марија, што је у хитњи заборавила понети каучук. за дете иа молп Ивана, да потражи у орману, где стоји њено и детиње рубље, иов каучук иа да га одмах сутра зором пошље по Андрашу. Стари каучук, вели, који је у иостељици детињој, пека пареди да се изиесе и проветри заједио са осталим- креветским хаљииама. Ивану у ирви мах не би ираво, да се кои.и сутра оиет море, ио шта знаде?